SRBIN KOMPONOVAO NAJLEPŠI VALCER NA SVETU Odbijen od strane kralja Milana da otvori muzičku školu u svojoj zemlji
Banatski Srbin Jovan Ivanović (1845-1902) komponovao je najpopularniji valcer na svetu „Dunavski valovi“.
Ova kompozicija prvi put je štampana 1880. godine u Bukureštu a 1889. nagrađena je prvom nagradom na Svetskoj izložbi u Parizu. Ovu pesmu izvodili su, pored ostalih Frenk Sinatra, Đango Rajnhart, Endi Viliams, Tom Džons, Glen Miler…
Podaci o našem zemljaku Ivanoviću očuvani su u sećanjima na susret s njim čuvenog tamburaša Vase Jovanovića (1872-1943) prilikom njegovih nastupa u Glacu, Rumunija:
U Frankovićevoj kafani „Delfi“, ansambl je svirao desetak dana. Na repertoaru su imali većinom klasičnu muziku, orkestriranu za njihov tamburaški sastav i svake večeri slušala ih je najotmenija publika. Jedan gospodin je bio redovan posetilac lokala, koji je sa naročitom pažnjom slušao sviranje srpskih tamburaša. Jedne večeri, za vreme pauze, mnogi ugledni gosti počeše da prilaze tom gospodinu, čestitajući mu na nečemu.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
"ZA SVE SAM JA KRIV" Mnogima nije bilo jasno zašto ratujemo sa Bugarima
Iako se o pobedama mnogo više priča, ipak su porazi ti iz kojih se najviše uči. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nauči primoran je da greške ponavlja. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan što se posledica tiče, ali je bio za nauk kralju Milanu Obrenoviću. Ovo je kratka priča o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
"ZA SVE SAM JA KRIV" Mnogima nije bilo jasno zašto ratujemo sa Bugarima
Iako se o pobedama mnogo više priča, ipak su porazi ti iz kojih se najviše uči. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nauči primoran je da greške ponavlja. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan što se posledica tiče, ali je bio za nauk kralju Milanu Obrenoviću. Ovo je kratka priča o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
"ZA SVE SAM JA KRIV" Mnogima nije bilo jasno zašto ratujemo sa Bugarima
Iako se o pobedama mnogo više priča, ipak su porazi ti iz kojih se najviše uči. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nauči primoran je da greške ponavlja. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan što se posledica tiče, ali je bio za nauk kralju Milanu Obrenoviću. Ovo je kratka priča o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.
Po pričanju Jovanovića, on je prolazeći pored tog raspoloženog društva, čuo da prisutni izgovaraju (prez)ime Ivanovići. Kada je to preneo svojim drugovima, oni zaključiše da je reč o poznatom muzičaru Jovanu Ivanoviću, pa odmah zasviraše njegov, već tada svima poznati valcer, „Dunavski talasi“. Svi se namah utišaše, a Ivanović se odvoji od velike grupe svojih poštovalaca i sa najvećom pažnjom sasluša sviranje svojih sunarodnika, kompozicije, koja ga je proslavila. Posle odsviranog valcera, Ivanović priđe tamburašima i rukujući se sa njima, zahvali im na divnom muziciranju i reče im da je upravo obavešten o svom postavljenju za glavnog kapelnika rumunskog dvora.
Pored ostalog, sećao se dobro Vasa, ispričao im je, da je svojevremeno želeo da svoje muzičko znanje prenese i sa njime bude od koristi ondašnjoj Srbiji, ali je kod nadležnih naišao na nerazumevanje. Hteo je, kaže, da u Beogradu otvori višu muzičku školu, ali je kralj Milan Obrenović to odbio rečima:
„Za muziku nema budžeta, treba vojsku opremati!“
„Eto, ja kao Srbin koji voli svoj narod, odlazim u stranu zemlju, nemajući da radim tamo, gde mi sveta dužnost to nalaže. I, kako vidite, ovde postižem uspehe i to se ceni“, izrekao je Ivanović reči, koje je Vasa dugo pamtio. (Boško Brzić: Vasa Jovanović, tamburaš i kompozitor; Novi Sad 1993).
Printscreen
Jovan Ivanović umro je 1902. u Bukureštu.
Njegov potomak je čuveni ruski umetnik Andrej Ivanović, rođen u Bukureštu 1968. godine, dobitnik mnoštva međunarodnih priznanja i nagrada, uključujući zlatnu medalju na Svetskom pijanističkom takmičenju u Sinsinatiju, Ohajo. Svoj trijumfalni debi imao je 1996. g. u Njujorku. Smatran je jednim od naznačajnijih interpretatora ruske klasične muzike. Profesor je klavira na Državnom Sankteperburškom konzervatorijumu.
Izvor: hronograf.net
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)