SRBIN KOMPONOVAO NAJLEPŠI VALCER NA SVETU Odbijen od strane kralja Milana da otvori muzičku školu u svojoj zemlji
Banatski Srbin Jovan Ivanović (1845-1902) komponovao je najpopularniji valcer na svetu „Dunavski valovi“.
Ova kompozicija prvi put je štampana 1880. godine u Bukureštu a 1889. nagrađena je prvom nagradom na Svetskoj izložbi u Parizu. Ovu pesmu izvodili su, pored ostalih Frenk Sinatra, Đango Rajnhart, Endi Viliams, Tom Džons, Glen Miler…
Podaci o našem zemljaku Ivanoviću očuvani su u sećanjima na susret s njim čuvenog tamburaša Vase Jovanovića (1872-1943) prilikom njegovih nastupa u Glacu, Rumunija:
U Frankovićevoj kafani „Delfi“, ansambl je svirao desetak dana. Na repertoaru su imali većinom klasičnu muziku, orkestriranu za njihov tamburaški sastav i svake večeri slušala ih je najotmenija publika. Jedan gospodin je bio redovan posetilac lokala, koji je sa naročitom pažnjom slušao sviranje srpskih tamburaša. Jedne večeri, za vreme pauze, mnogi ugledni gosti počeše da prilaze tom gospodinu, čestitajući mu na nečemu.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
"ZA SVE SAM JA KRIV" Mnogima nije bilo jasno zašto ratujemo sa Bugarima
Iako se o pobedama mnogo više priča, ipak su porazi ti iz kojih se najviše uči. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nauči primoran je da greške ponavlja. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan što se posledica tiče, ali je bio za nauk kralju Milanu Obrenoviću. Ovo je kratka priča o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
"ZA SVE SAM JA KRIV" Mnogima nije bilo jasno zašto ratujemo sa Bugarima
Iako se o pobedama mnogo više priča, ipak su porazi ti iz kojih se najviše uči. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nauči primoran je da greške ponavlja. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan što se posledica tiče, ali je bio za nauk kralju Milanu Obrenoviću. Ovo je kratka priča o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
"ZA SVE SAM JA KRIV" Mnogima nije bilo jasno zašto ratujemo sa Bugarima
Iako se o pobedama mnogo više priča, ipak su porazi ti iz kojih se najviše uči. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nauči primoran je da greške ponavlja. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan što se posledica tiče, ali je bio za nauk kralju Milanu Obrenoviću. Ovo je kratka priča o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.
Po pričanju Jovanovića, on je prolazeći pored tog raspoloženog društva, čuo da prisutni izgovaraju (prez)ime Ivanovići. Kada je to preneo svojim drugovima, oni zaključiše da je reč o poznatom muzičaru Jovanu Ivanoviću, pa odmah zasviraše njegov, već tada svima poznati valcer, „Dunavski talasi“. Svi se namah utišaše, a Ivanović se odvoji od velike grupe svojih poštovalaca i sa najvećom pažnjom sasluša sviranje svojih sunarodnika, kompozicije, koja ga je proslavila. Posle odsviranog valcera, Ivanović priđe tamburašima i rukujući se sa njima, zahvali im na divnom muziciranju i reče im da je upravo obavešten o svom postavljenju za glavnog kapelnika rumunskog dvora.
Pored ostalog, sećao se dobro Vasa, ispričao im je, da je svojevremeno želeo da svoje muzičko znanje prenese i sa njime bude od koristi ondašnjoj Srbiji, ali je kod nadležnih naišao na nerazumevanje. Hteo je, kaže, da u Beogradu otvori višu muzičku školu, ali je kralj Milan Obrenović to odbio rečima:
„Za muziku nema budžeta, treba vojsku opremati!“
„Eto, ja kao Srbin koji voli svoj narod, odlazim u stranu zemlju, nemajući da radim tamo, gde mi sveta dužnost to nalaže. I, kako vidite, ovde postižem uspehe i to se ceni“, izrekao je Ivanović reči, koje je Vasa dugo pamtio. (Boško Brzić: Vasa Jovanović, tamburaš i kompozitor; Novi Sad 1993).
Printscreen
Jovan Ivanović umro je 1902. u Bukureštu.
Njegov potomak je čuveni ruski umetnik Andrej Ivanović, rođen u Bukureštu 1968. godine, dobitnik mnoštva međunarodnih priznanja i nagrada, uključujući zlatnu medalju na Svetskom pijanističkom takmičenju u Sinsinatiju, Ohajo. Svoj trijumfalni debi imao je 1996. g. u Njujorku. Smatran je jednim od naznačajnijih interpretatora ruske klasične muzike. Profesor je klavira na Državnom Sankteperburškom konzervatorijumu.
Izvor: hronograf.net
Miševi beže od mirisa ove biljke: Unesite je u kuću i rasterajte štetočine
Borba sa štetočinama kakvi su miševi je duga i naporna. Svako rešenje koje vam padne na pamet kratkog je veka i oni se opet vraćaju. Međutim, mi imamo trajno rešenje koje će rasterati ne pozvane goste.
Muškatle će vam rasti i cvetati kao nikada pre: Uz ivicu saksije sipajte samo jednu kap ovog sastojka
Muškatle će bogato cvetati sve do kasne jeseni
Vatrogasac upozorava: Ove 4 stvari nikada ne držite na frižideru, mogu biti veoma opasne
Da li držite kutije od hrane, kuhinjske aparate koje trenutno ne koristite ili neke sitnice na vrhu frižidera? Stručnjaci za bezbednost doma kažu da je to opasno, evo i zbog čega.
NAJSTARIJA NARODNA VEROVANJA: Mnogi SRBI jedno pravilo strogo poštuju da bi izbegli NESREĆU
Najstarija narodna verovanja duboko su ukorenjena u srpskoj tradiciji i mnogi ih strogo poštuju.
BILA INSPIRACIJA TOMI ZDRAVKOVIĆU Obožavana, ali NIJE BILA SREĆNA, najveća muzička zvezda tog vremena je tragično završila život
Rođena kao Zilha Bajraktarević, ostala je upamćena kao jedan od najistaknutijih komercijalnih izvođača narodne muzike i tradicionalnih sevdalinki u bivšoj Jugoslaviji.
Komentari(0)