100.000 STABALA IMA SRPSKA ATINA U ovom delu Novog Sada i dalje rastu drveća stara i preko 200 godina (FOTO)
Novi Sad pun dugovečnog drveća kao da su sekvoje a evo i liste najstarijih nazvane „Deset veličanstvenih“.
U gradu postoji čak 10 stabala koja imaju više od 100 godina, nazvani su lista „deset veličanstvenih“. Lista je kompletirana pretprošle godine, kada je Gradsko zelenilo okončalo proceduru stavljanja pod zaštitu još četiri najstarija stabla koja su zasluženo dobila status spomenika prirode treće kategorije.
Zvaničan pečat izuzetnosti, redovno pod inspekcijskim nadzorom
Tako je pažnja koja je i pre toga posvećivana doajenima među novosadskim drvećem dobila i zvanični pečat izuzetnosti: nadzor i nega zvanično su proglašeni za prioritet od strane države. Za razliku od drugog novosadskog drveća, veterani podležu obaveznoj redovnoj inspekciji i potrebnim hitnim i temeljnim intervencijama.
Možda vas zanima:
FUTOG, NEKADA NAJMOĆNIJI TRGOVINSKI CENTAR Najveća bronzana ostava u Vojvodini pronađena je upravo ovde (FOTO/VIDEO)
Naselje nadomak Novog Sada obično svi povezuju sa jednim od najzdravijih povrća, futoškim kupusom, ali malo ko zna da je zapravo Futog jedno od najstarijih naselja na ovom podneblju i gotovo strariji i od samog Novog Sada
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Možda vas zanima:
FUTOG, NEKADA NAJMOĆNIJI TRGOVINSKI CENTAR Najveća bronzana ostava u Vojvodini pronađena je upravo ovde (FOTO/VIDEO)
Naselje nadomak Novog Sada obično svi povezuju sa jednim od najzdravijih povrća, futoškim kupusom, ali malo ko zna da je zapravo Futog jedno od najstarijih naselja na ovom podneblju i gotovo strariji i od samog Novog Sada
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Možda vas zanima:
FUTOG, NEKADA NAJMOĆNIJI TRGOVINSKI CENTAR Najveća bronzana ostava u Vojvodini pronađena je upravo ovde (FOTO/VIDEO)
Naselje nadomak Novog Sada obično svi povezuju sa jednim od najzdravijih povrća, futoškim kupusom, ali malo ko zna da je zapravo Futog jedno od najstarijih naselja na ovom podneblju i gotovo strariji i od samog Novog Sada
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Hrast lužnjak na Petroaradinskoj tvrđavi
Možda vas zanima:
FUTOG, NEKADA NAJMOĆNIJI TRGOVINSKI CENTAR Najveća bronzana ostava u Vojvodini pronađena je upravo ovde (FOTO/VIDEO)
Naselje nadomak Novog Sada obično svi povezuju sa jednim od najzdravijih povrća, futoškim kupusom, ali malo ko zna da je zapravo Futog jedno od najstarijih naselja na ovom podneblju i gotovo strariji i od samog Novog Sada
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Možda vas zanima:
FUTOG, NEKADA NAJMOĆNIJI TRGOVINSKI CENTAR Najveća bronzana ostava u Vojvodini pronađena je upravo ovde (FOTO/VIDEO)
Naselje nadomak Novog Sada obično svi povezuju sa jednim od najzdravijih povrća, futoškim kupusom, ali malo ko zna da je zapravo Futog jedno od najstarijih naselja na ovom podneblju i gotovo strariji i od samog Novog Sada
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
– Pretprošle godine, status spomenika prirode treće kategorije dobio je „Hrast lužnjak na Petrovaradinskoj tvrđavi“, čija se starost procenjuje na preko 100 godina – objašnjava Miloš Egić, direktor Gradskog zelenila u Novom Sadu. – Taj hrast ispred zgrade Akademije umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi je autentičan, autohton, ima impozantne dimenzije. Isto se može reći i za još tri najstarija stabla koja su dobila status spomenika prirode. Ispred ulaza u hotel «Park» raste stablo ginka starije od sto godina, koje je veoma vitalno i spada očuvanije primerke vrste. A tu su i još dva stoletna drveta: stablo tise u Ulici Miroslava Antića i stablo koprivića u ulici Miroslava Antića, u dvorištu „Galerije Pavle Beljanski“, koje se izdvaja među tamošnjim koprivićima.
Platan u dvorištu Eparhije Bačke
Sa četiri nova starca među drvećem koja su zaslužila posebnu brigu, zaokružena je „top ten“ lista najstarijeg drveća u Novom Sadu. Sem četiri „novaka“, preostalih šest stabala počasni i zaštićeni status dobila su još u vreme komunizma. Među tih deset najstarijih stabala je platan u dvorištu letnjikovca nekadašnje Eparhije Bačke, koje je zasađeno u isto vreme kada su udareni temelji građevine. U centralnom delu spomenika prirode “Kamenički park“ i dalje rastu dva najstarija registrovana stabla hrasta u Novom Sadu. Stariji su od 200 godina, što znači da su zasađeni pre početka 19. veka kada je formiran park kao bašta dvorca vlastele Karočanjijevih.
– Blagovremeno smo uradili sve što je bilo potrebno da hrastovi u Kameničkom parku ostanu u najboljoj formi. Orezane su prelomljene grane, uklonjene trule i nepravilno usmerene grane, čime se postigla simetrija i stabilnost krošnje. Čeličnim sajlama ojačana je krošnja i deblo, na kome su zalečeni nastali otvori. Gradsko zelenilo pažljivo brine i o dudu u Čeneju, starijem od 210 godina. Čenejski dud je jedan od najstarijih živih predstavnika svoje vrste, ne samo u Novom Sadu i zaslužuje posebnu pažnju kao genetska baza ove nekad tipične vrste za Vojvodinu – kađe direktor Egić.
Najpoznatiji koprivić u centru Novog Sada
Među najstarijiim novosadskim drvećem verovatno je napoznatiji koprivić u centru Novog Sada, u Ulici Modene. To stablo koje je pre 130 godina postalo deo nekadašnjeg drvoreda u ulici Ilije Ognjanovića danas uživa posebnu naklonost Novosađana. Pre par godina sa sveopštom pažnjom praćeno je lečenje starog koprivića od gljive truležnice. Nešto stariji od koprivića je platan u dvorištu Poljoprivredne škole u Futogu. „Američki platan u Futogu“ je veoma redak primerak, stariji od 140 godina. Među stogodišnjacima je i nešto mlađi platan u dvorištu osnovne škole “Miloš Crnjanski“. „Top ten“ listu najstarijeg novosadskog drveća zaključuje još jedan stočetrdesetogodišnjak – javorolisni platan u dvorištu kasarne „Dr Arčibald Rajs“, koje je pravi lepotan među starcima sa svojom kuglastom krošnjom.
O ovim spomenicima prirode brinu stručnjaci i zaposleni JKP “Gradsko zelenilo“. Sprovodi se redovan monitoring ovih stabala, na osnovu čega se planiraju potrebne mere nege, što se najčešće odnosi nauklanjanje suvih grana, uklanjanje podrasta i tretiranje adekvatnim sredstavima za zaštitu bilja.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)