ZAŠTITA OD KRPELJA: Saveti koji mogu da spreče komplikacije
Svako ko se kreće parkovima, šumama ili područjima sa visokom travom, može doći u kontakt sa krpeljom. Pročitajte sve o simptomima i najboljim metodama zaštite.
Zima bez snega učinila je krpelje većom pretnjom po zdravlje, prenoseći bolesti poput lajmske bolesti i meningitisa. Svako ko se nalazi u parkovima, šumama ili područjima sa visokom travom može da dođe u kontakt sa njima. Zato je važno znati efikasne metode zaštite. Kada idete u šumu, dobra je ideja da nosite odeću sa dugim rukavima i nogavicama i zatvorenu obuću. Najbolje je ako su svetle boje, što će olakšati uočavanje krpelja.
Koje su pretnje od krpelja?
Krpelji prenose mnoge opasne bolesti, poput lajmske bolesti i krpeljnog meningitisa. Ne samo da šumari i ljubitelji izleta van grada mogu da dođu u kontakt sa njima, već i šetači u gradskim parkovima. Krpelji su najrasprostranjeniji u šumskom otpadu i travnatim područjima, a psi mogu da ih donesu iz šetnji.
Možda vas zanima:
Samo ovako se pravilno skida krpelj! Bezbedno je, ne boli, nećete se zaraziti, sve ostalo su "babske priče"
Krpelj može da luta po telu i nekoliko sati pre nego što se pričvrsti za kožu
Evo šta nikako ne smete da radite ako vidite krpelja na koži
Ukoliko ga primetite na svojoj koži uzmite špicastu pincetu, obuhvatite glavu krpelja što bliže koži (izbegavajte mekani deo krpelja) i čvrstim laganim pokretom samo ga izvucite iz kože
Možda vas zanima:
Samo ovako se pravilno skida krpelj! Bezbedno je, ne boli, nećete se zaraziti, sve ostalo su "babske priče"
Krpelj može da luta po telu i nekoliko sati pre nego što se pričvrsti za kožu
Evo šta nikako ne smete da radite ako vidite krpelja na koži
Ukoliko ga primetite na svojoj koži uzmite špicastu pincetu, obuhvatite glavu krpelja što bliže koži (izbegavajte mekani deo krpelja) i čvrstim laganim pokretom samo ga izvucite iz kože
Možda vas zanima:
Samo ovako se pravilno skida krpelj! Bezbedno je, ne boli, nećete se zaraziti, sve ostalo su "babske priče"
Krpelj može da luta po telu i nekoliko sati pre nego što se pričvrsti za kožu
Evo šta nikako ne smete da radite ako vidite krpelja na koži
Ukoliko ga primetite na svojoj koži uzmite špicastu pincetu, obuhvatite glavu krpelja što bliže koži (izbegavajte mekani deo krpelja) i čvrstim laganim pokretom samo ga izvucite iz kože
Krpelji su mali, obično dugački oko 1,5 milimetara, pa je potrebno pažljivo pregledati celo telo kako biste izbegli da ih propustite. Najčešće grizu kožu na mestima gde je najosetljivija - na glavi, iza ušiju, na vratu, ramenima, ispod pazuha, oko genitalija i iza kolena.
Da bi se izbegla bolest, najbolje je izbegavati kontakt sa krpeljima. Kada idete u šumu, dobra je ideja da nosite odeću sa dugim rukavima i nogavicama i zatvorenu obuću. Najbolje je ako su svetle boje, što će olakšati uočavanje krpelja. Nakon povratka iz područja gde mogu da budu prisutni krpelji, pažljivo proverite odeću i uklonite sve krpelje.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)