POGREBNI OBIČAJI KOJIH SE PRIDRŽAVAMO Jedno sujeverje se naročito ističe!
Razlikuju se ne samo u različitim delovima zemlje, već i od porodice do porodice
Pogrebni običaji koje praktikujemo, preneli su se iz tradicionalnog modela kulture u savremeno srpsko društvo.
Razlikuju se ne samo u različitim delovima zemlje, već i od porodice do porodice. Ipak, postoji i jedan koji se izdvaja svojom opštom prihvaćenoćšu, ali i antičkim poreklom. Reč je o ritualnom pranju ruku u povratku sa groblja.
- To je još antičko nasleđe. Porodica koja izgubi nekoga za svoju sredinu postaje "nečista". Ona je "načeta" porodica koja uz pomoć rituala prvih godinu dana od smrti pokojnika, prolazi kroz proces "očišćenja" - kaže etnolog Vesna Marjanović objašnjavajući da je pranje ruku zapravo spiranje od smrti.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Ona dodaje da je groblje prostor kojim "vlada nečistoća", te da ruke peru svi, ne samo porodica čiji je član umro.
- Po povratku sa groblja bitno je ne ići istim putem, kao i to da prvo dođe muško dete koje ima i oca i majku - kaže ističući da se to čini u slavu života.
Oproštaj od pokojnika
Prilikom spuštanja pokojnika u raku, čest je i običaj bacanja busena zemlje preko kovčega. Reč je o svojevrsnom oproštaju.
- Prvi busen je veza sa donjim svetom. Porodica ostaje kao kopča između, zato njega treba da baci neko od najbližih - kaže etnolog ističući da neki naredni grumen zemlje može baciti ko god želi da se oprosti.
Crnina
Prema njenim rečima, crnina se nosi do godinu dana. Ipak, postoje izuzeci.
- Sa nevoljama, stradanjima, osipanjem porodice, ima žena koje se opredele da doživotno nose crninu, pogotovo ako su izgubile muža, brata, decu - navodi primere odstupanja ističući da je običaj da se najbliži poruše na 12 meseci koliko je, prema verovanju, potrebno da se porodica oprosti od svog umrlog člana.
Dalja rodbina to može učiniti na 40 dana ili šest meseci. Ipak ni ovi periodi nisu slučajno odabrani. Prvi se tiče Isusovog stradanja, drugi označava vreme potrebno zemlji da se slegne.
Shutterstock
Obilazak groba
Običaj "obilaženja" groba najčešće je redovan u prvih 40 dana od momenta smrti, u cilju izmirenja porodice preminulog s neminovnim odlaskom.
- Sada se mahom i u gradovima, prvih 40 dana na groblje izlazi svakodnevno da bi se popalile sveće. Po verovanju, one treba da izgore.
Uz tvrdnju da je svaki kraj za sebe, te da svaka porodica ima svoje mikrorituale kojih se pridržava, ističe da su negde postojale tzv. trećine, sedmine i devetine.
- Narod je sada sve to spojio ukoliko ne ide svakodnevno - kaže dodajući da ovaj izlazak na grob nema jednaku "težinu" daća koje slede.
Ujedno ističe još jednu razliku. U prvim danima po smrti, grob obilazi najuža porodica. U slučaju 40-dnevnog pomena, treba da se pojavi svako ko je prisustvovao sahrani.
Izvor: espreso
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)