Smrt je prema pravoslavlju "velika tajna” prelaska čoveka iz ovozemaljskog privremenog života u večnost
Jedan sveštenik Krasnojarske eparhije Ruske pravoslavne crkve objasnio je kako se pravilno sahranjuje upokojeni prema pravoslavnim običajima.
- Živi članovi Crkve pripremaju telo upokojenog hrišćanina za pogreb i mole se za upokojenje njegove duše. Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije... - priča sveštenik.
On kaže da se suština opela, kao i svakog drugog zaupokojenog Bogosluženja, sastoji u molitvi za upokojene.
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Šta je “prelaženje preko vode” u narodnim verovanjima: Kako su Srbi zamišljali smrt pre hrišćanstva
Pre nego što je raj dobio kapije i pakao plamen, smrt je u srpskom predanju bila tiho “prelaženje preko vode”. Reka je bila granica sveta živih i mrtvih, a duša – putnik sa pitanjem: da li će preći ili ostati?
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Šta je “prelaženje preko vode” u narodnim verovanjima: Kako su Srbi zamišljali smrt pre hrišćanstva
Pre nego što je raj dobio kapije i pakao plamen, smrt je u srpskom predanju bila tiho “prelaženje preko vode”. Reka je bila granica sveta živih i mrtvih, a duša – putnik sa pitanjem: da li će preći ili ostati?
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Šta je “prelaženje preko vode” u narodnim verovanjima: Kako su Srbi zamišljali smrt pre hrišćanstva
Pre nego što je raj dobio kapije i pakao plamen, smrt je u srpskom predanju bila tiho “prelaženje preko vode”. Reka je bila granica sveta živih i mrtvih, a duša – putnik sa pitanjem: da li će preći ili ostati?
- Prema rečima sveštenika Pavla Florenskog, “samo učenje Crkve o neophodnosti molitvi za umrle i dobrih dela ne treba shvatati samo u smislu molitve za njih, već i bukvalno za njih, umesto njih, kada živi umrlima privremeno daju svoja usta, svoje ruke, svoje životne mogućnosti i čak i svoje srce i um”. Čin opela ima za cilj da duši upokojenog donese duhovnu korist - objašnjava on i nastavlja:
- Sveštenik može da služi opelo bilo kod kuće, u uskom porodičnom krugu, ili u Crkvi, ili direktno na grobu – to zavisi od želje pokojnikovih bližnjih. U svakom slučaju opelo će odgovarati crkvenim kanonima. Ali, najbolje je da se ono služi u Crkvi. U današnje vreme na nekim grobljima postoje Crkve ili kapele, gde se svaki dan mogu služiti opela.
On kaže da rođaci ili bliski ljudi upokojenog zakazuju opelo direktno u Crkvi u mestu stanovanja ili u mestu pogreba. Da ne bi došlo do nesporazuma, tu važnu stvar ne treba prepustiti posrednicima.
- Treba znati da svi crkveni predmeti koji su neophodni za opelo (krst, sveće...) treba da budu osvećeni u Crkvi. NJih ne treba kupovati u nekim pogrebnim službama koje nemaju nikakve veze sa Crkvom i koje trguju sa tom robom bez specijalne dozvole za to - naglašava on i dodaje:
- Dokument koji daje pravo na trgovinu crkvenim predmetima je zvanični blagoslov trenutnog arhijereja. Ukoliko prodavac iz prodavnice pogrebnih usluga odbija da pokaže kupcu taj dokument, znači da on nema pravo da trguje crkvenim predmetima i bolje da se uzdrži od kupovine. Kupujući osvećene predmete vi pomažete Crkvi, a u protivnom pomažete ljudima koji se skrivaju iza imena Crkve s ciljem zarade - zaključuje sveštenik.
(Religija)
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Noć pred Ilindan: Zašto se tada ne spava pod otvorenim nebom?
Srpsko verovanje kaže da uoči Svetog Ilije nebo ne prašta, a san pod zvezdama može doneti nemir
Zašto se ne kupa u reci posle Velike Gospojine? Narodno upozorenje koje traje vekovima
U Srbiji postoji verovanje da voda posle 28. avgusta “uzima”, a ne leči – i da reka tada postaje hladna ne po temperaturi, već po duhu
“U petak ne pravi dug”: Narodna zabrana koja štiti od siromaštva i nesreće
Zašto se u srpskoj tradiciji petak smatra danom kada ne valja ni tražiti, ni pozajmljivati, ni uzimati novac
Komentari(0)