NA DANAŠNJI DAN PUŠTEN U RAD PRETEČA RAČUNARA U JUGOSLAVIJI Računar CER-10 je trošio 60 kW električne energije i mogao je da ostvari 50,000 jednostavnih operacija u sekundi
CER-10 dobio je ime po planini Cer, u čijem podnožju je rođen dr Tihomir Aleksić. CER je ujedno i skraćenica za Cifarski elektronski računar
CER (Cifarski Elektronski Računar), model 10, je prvi digitalni računar napravljen u SFRJ, ali takođe i prvi originalni digitalni računar sagrađen u Južnoj i srednjoj Evropi u periodu od 1949—1959. godine. Pre Jugoslavije, u Evropi su samo Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija sagradile sopstvene originalne digitalne računare u to vreme. CER-10 je bio elektronski računar zasnovan na elektronskim cevima, tranzistorima i el. relejima, koji je projektovan i proizveden u Institutu „Vinča“ i Institutu „Mihajlo Pupin“ (IMP-Beograd) u periodu od 1956. do 1960. godine.
Računar CER-10 je trošio 60 kW električne energije i mogao je da ostvari 50,000 jednostavnih operacija u sekundi. Sastojao se od šest metalnih ormana, veličine 2×2 m, koji su se nalazili u sobi veličine 80 m2, sa duplim podom, pod kojim su bili kablovi. Prema rečima Dr Vukašina Masnikose, pored spoljne (bubanj) memorije i štampača, svi ostali delovi kompjutera su bili napravljeni na Institutu.
Prvi CER-10 se nalazio u zgradi SKNE-SSUP - Savezna komisija za nuklearnu energiju (nekadašnja zgrada PRIZAD-a, u kojoj se u to vreme nalazilo i sedište OZNE, od 1961. Imao je više namena. Osnovna svrha mu je bila statistička obrada šifrovanih podataka koje je koristila Savezna vlada. Od 1963. godine, kada se u ovu zgradu uselio TANJUG, tri godine je korišćen za širenje vesti
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)