KRVAVA ISTORIJA PLANINE ČEMERNO I dan danas se mogu naći kosti vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Planina Čemerno nalazi se između Kraljeva i Ivanjice, severno od Studenice i na levoj strani Ibra. Njeno ime se vezuje za čemeran život na opusteloj, nepristupačnoj planini, ali i za biljku čemeriku koja ima otrovne sastojke i koristila se u narodnoj medicini. Sela su praktično opustela, ali ova planina čuva jednu od najkrvavijih tajni srpske istorije, tvrde istoričari i meštani.
Tokom Prvog svetskog rata, u novembru 1915. godine tu je odigrana jedna od najvažnijih i najsmrtonosnijih bitaka u kojoj je stradalo više od 2.000 srpskih vojnika.
Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo.
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJA TAJNA SKRIVENA MEĐU OBRONCIMA PLANINE Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti srpskih boraca mogu se i danas videti
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini.
VIVE LA SERBIE Ime Srbija orilo se francuskim parlamentom pre više od 100 godina
Sudbina Srba koji su prešli "Albansku golgotu" visila je o koncu.
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJA TAJNA SKRIVENA MEĐU OBRONCIMA PLANINE Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti srpskih boraca mogu se i danas videti
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini.
VIVE LA SERBIE Ime Srbija orilo se francuskim parlamentom pre više od 100 godina
Sudbina Srba koji su prešli "Albansku golgotu" visila je o koncu.
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJA TAJNA SKRIVENA MEĐU OBRONCIMA PLANINE Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti srpskih boraca mogu se i danas videti
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini.
VIVE LA SERBIE Ime Srbija orilo se francuskim parlamentom pre više od 100 godina
Sudbina Srba koji su prešli "Albansku golgotu" visila je o koncu.
Sneg na je na ovoj planini 11. i 12. novembra bio preko metar, a tada su se vodile žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država, pričali su istoričari.
Nijedan srpski vojnik nije dostojno sahranjen
Austrijanci su u bitki na Čemernu izgubili oko 625 ljudi koje su pokopali kada je okopnio sneg, a kada su se promenile političke prilike, 1935. godine platili da se iskopaju i prebace u otadzbinu. Kosti naših predaka još su rasute po ovoj planini, pričaju meštani.
Oni naglašavaju da nikada nije napravljena lista poginulih, i nijedan vojnik nije dostojno sahranjen. Često govore da su šetajući planinom pronalazili kosti srpskih boraca te i da je čitav vrh bio prepun ostataka srpskih vojnika koji nikad nisu sahranjeni. Zbog neprijatnog mirisa koji se širio planinom vrh je dobio naziv Smrdljuč.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)