DRVO STARO 1000 GODINA Hrast za koji se veruje da isceljuje
Prema narodnom verovanju energija ovog drveta je isceliteljska
Belopalanačko selo Divljana, na pet-šest kilometara od varošice, u pitomini suvoplaninskog masiva koji se uzdiže na zapadnoj strani, moglo bi da postane svetska atrakcija i mesto gde još uvek opstaje nastarije drvo na Balkanu.
Hrast kitnjak, koji je u ovom kraju među svetom poznat kao „Miro“, što će reći sveto mesto koje treba poštovati i prilaziti mu sa strahopoštovanjem, prema nekim podacima star je 1.000 godina.
Da li je stvarno zasađen u vreme cara Samuila, početkom drugog milenijuma, ili je samonikla biljka, ostaće tajna. Nije tajna da procene Zavoda za zaštitu prirode kažu da je star bar 700 godina, ali da nije moguće precizno odrediti starost zbog velike šupljine unutar stabla.
Možda vas zanima:
GRAD U SRBIJI DOBIO IME ZBOG STRADANJA DEVOJKE Bila je prava lepotica, ali se njen život završio tragičnom sudbinom!
Gradsko naselje u Južno-banatskom okrugu poznato je po prirodnim lepotama i atrakcijama koje privlače veliki broj ljudi.
SVETO MESTO KOJE OKUPLJA ČITAVO SELO Hrast star osam vekova posadila je carica Milica povlačeći se sa Kosova (FOTO)
Drveće još od doba Starih Slovena ima posebno simboličko značanje u našem narodu.
Možda vas zanima:
GRAD U SRBIJI DOBIO IME ZBOG STRADANJA DEVOJKE Bila je prava lepotica, ali se njen život završio tragičnom sudbinom!
Gradsko naselje u Južno-banatskom okrugu poznato je po prirodnim lepotama i atrakcijama koje privlače veliki broj ljudi.
SVETO MESTO KOJE OKUPLJA ČITAVO SELO Hrast star osam vekova posadila je carica Milica povlačeći se sa Kosova (FOTO)
Drveće još od doba Starih Slovena ima posebno simboličko značanje u našem narodu.
Možda vas zanima:
GRAD U SRBIJI DOBIO IME ZBOG STRADANJA DEVOJKE Bila je prava lepotica, ali se njen život završio tragičnom sudbinom!
Gradsko naselje u Južno-banatskom okrugu poznato je po prirodnim lepotama i atrakcijama koje privlače veliki broj ljudi.
SVETO MESTO KOJE OKUPLJA ČITAVO SELO Hrast star osam vekova posadila je carica Milica povlačeći se sa Kosova (FOTO)
Drveće još od doba Starih Slovena ima posebno simboličko značanje u našem narodu.
Svedok milenijuma u unutrašnjosti je počeo da trune, pa se može ući u šupljinu i kroz stablo videti parče neba. Po obimu ima oko 6,3 metra, u prečniku nešto preko 2 metra, a ogromna krošnja i dalje lista i privlači pažnju slučajnih prolaznika i namernika, kao i turističkih poslenika iz Palanke, kojima je cilj da se ovaj kitnjak proglasi najstarijim drvetom na Balkanu.
Direktor Turističke organizacije u Beloj Palanci Miloš Lilić kaže da je kod nadležnih institucija ova inicijativa pokrenuta, jer je reč zaista o pravoj prirodnoj retkosti. On dodaje i da će ova organizacija i lokalna vlast, sa svoje strane, učiniti sve da stablo što duže živi, prkosi vremenu i ostane budućim generacijama.
Generacije meštana u selu su se uvek bogobojažljivo odnosile prema svom drvetu „Miro“. Niko i nikada odavde kući nije odneo ni suvu grančicu, nakon oluje, jer je strah od prokletstva i skrnavljenja ovog mesta stalno prisutan.
– Ispod stabla su se okupljali u vreme seoskih slava i preslava, u vreme razmirica i burnih događaja. Prema narodnom verovanju, energija kitnjaka je isceliteljska: može biti lek za neku zdravstvenu nevolju, može skinuti zle čini i odagnati zle namere, pa otuda i veliko poštovanje prema hrastu. Nažalost, tokom minulih vekova bilo je i onih koji su verovali da se u korenu stabla krije veliko tursko blago, da je hajdučija ovde takođe krila pokradene tovare zlata, pa su tragači za starim zlatom ovde malo-pomalo iskopali rupu i od tada je, unutar stabla, krenula trulež. Na svu sreću, nedaleko od njega je još jedan kitnjak star oko pola milenijuma, tako da se može reći da je svedok milenijuma ostavio svoje potomstvo – kaže Nemanja Milošević, hroničar iz Bele Palanke.
Bela Palanka i Divljana su na čuvenom Vija militarisu, rimskom vojnom putu, a danas kraj Koridora 10. Ovaj kraj je, inače, poznat i po srednjovekovnom manastiru Svetog velikomučenika Dimitrija, iz 14. veka, zadužbini braće Mrnjavčevića.
Izvor: Srbija Danas
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)