Mnogi od vas su se sigurno zapitali, naročito posle nekog neočekivano ranog buđenja na selu – zašto petlovi kukuriču u cik zore.
Shutterstock
Zašto petlovi vole da kukuriču rano ujutru? Odgovor je jednostavan: ptice su najaktivnije kada počinje da sviće. One imaju cirkadijalni ritam i bude se čim počne da se razdanjuje. Kada se razbude, počinju da prave buku. Uglavnom je to teritorijalni zov – da svima stave do znanja gde je njihov teren.
Naš narod je nekada ovako tumačio snove u kojima se pojavljuju životinje.
A razlog zašto petlove povezujemo sa kukurikanjem u zoru verovatno leži u tome što su veoma glasni. Jačina petlovog zova zavisi od vrste. Kod nekih je zabeležena jačina od oko 80 decibela, što je glasno kao kosilica za travu ili glasan lavež psa. A to je duplo glasnije od hora jutarnjih ptica, koji biste inače čuli. Ako ste živeli u blizini petlova, verovatno niste čuli zvuke drugih ptica i njihov jutarnji teritorijalni zov samo zato što su mnogo tiše.
Šta bi se desilo kada biste prekinuli petlov cirkadijalni ritam? Da li petlovi kukuriču i u neko drugo doba dana? Šta sve može da navede petla da kukuriče? Odgovore saznajte u novoj epizodi Super nauke.
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)