"NE LJUTI SE NA MENE, OKO MOJE" Grk udao sve 3 ćerke za Srbe
Ostrvo Krf postalo je poznato utočište srpske vojske u Prvom svetskom ratu kada je izmučena vojska pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ovo grčko ostrvo. O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo.
Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada udao je sve tri ćerke za Srbe. Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković koji se zagledao u Krfljanku Idaliju.
Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa – velika, a fatalna, opevana je u divnoj grčkoj pesmi “Ne ljuti se na mene, oko moje“ (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”).
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJA RUSKA PESMA U SRBIJI Velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala (VIDEO)
Mnogo ruskih pesama ima zavidan broj obožavalaca i u Srbiji. Jedna od najpupularnijih svakako je "Kaćuša". Ipak, iako svi znaju njene reči ili makar melodiju, mnogima je nepoznato o čemu zapravo pesma govori.
IMENA KOJA SU OBELEŽILA PRVI SVETSKI RAT Da li ste se ikada zapitali kome je posvećena kompozicija "Marš na Drinu"?
Potresne ratne godine od početka Balkanskih ratova pa tokom celog Prvog svetskog rata donele su Srbiji puno stradanja, ali i neverovatnih podviga koji će se pamtiti još dugo.
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJA RUSKA PESMA U SRBIJI Velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala (VIDEO)
Mnogo ruskih pesama ima zavidan broj obožavalaca i u Srbiji. Jedna od najpupularnijih svakako je "Kaćuša". Ipak, iako svi znaju njene reči ili makar melodiju, mnogima je nepoznato o čemu zapravo pesma govori.
IMENA KOJA SU OBELEŽILA PRVI SVETSKI RAT Da li ste se ikada zapitali kome je posvećena kompozicija "Marš na Drinu"?
Potresne ratne godine od početka Balkanskih ratova pa tokom celog Prvog svetskog rata donele su Srbiji puno stradanja, ali i neverovatnih podviga koji će se pamtiti još dugo.
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJA RUSKA PESMA U SRBIJI Velika dilema da li je Kaćuša zaista postojala (VIDEO)
Mnogo ruskih pesama ima zavidan broj obožavalaca i u Srbiji. Jedna od najpupularnijih svakako je "Kaćuša". Ipak, iako svi znaju njene reči ili makar melodiju, mnogima je nepoznato o čemu zapravo pesma govori.
IMENA KOJA SU OBELEŽILA PRVI SVETSKI RAT Da li ste se ikada zapitali kome je posvećena kompozicija "Marš na Drinu"?
Potresne ratne godine od početka Balkanskih ratova pa tokom celog Prvog svetskog rata donele su Srbiji puno stradanja, ali i neverovatnih podviga koji će se pamtiti još dugo.
“Ne ljuti se na mene, oko moje”
Ne ljuti se na mene, oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje
što u tuđinu odlazim,
ptica ću postati
i ponovo ću tebi doći.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.
Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti
i dođi na kratko, da te vidim
da se od tebe oprostim.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.
Legenda zbog koje plaču i Srbi i Grci
Priča, više legenda nego istina, ide ovako - u tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. Njihova osećanja bila su jaka, ali njegova dužnost prema otadžbini bila je jača. Vojnik napušta voljenu i kreće na Solunski front svestan da se možda nikada neće vratiti.
U jednom pismu vojnik devojci piše da će joj se sigurno vratiti. Čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.
Devojka je reči svog voljenog preradila i pretočila u stihove… Ili, tako bar legenda kaže.
Legendarni grški Kompozitor, Stavros Kougioumtzis, napisao je melodiju “Apoheretismos” što je zapravo bio originalni naziv pesme “Mi mou thimonis matia mou”. Njeno prvo predstavljanje bilo je 1964. i od tada su je pevali mnogi, a jednu od najemotivnijih verzija izveo je grčki pevač Jorgos Dalaras.
Pesma, bilo da je priča iza nje istinita ili ne, danas je simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva.
Ovaj greh se izjednačava sa ubistvom, a svi ga smatramo bezazlenim: Arhimandrit Stefan otkrio čime se pred Bogom ne treba igrati
U pravoslavlju, brak je sveta tajna – savez muža, žene i Boga. Preljuba je ravna ubistvu, kaže otac Stefan Vučković, i nosi kaznu od 20 godina odvajanja od pričešća.
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Najkontroverzniji srpski vladar oženio monahinju: Milutin navukao bes sopstvenog naroda, a onda se umešala i crkva
Kralj Stefan Uroš II Milutin ušao je u istoriju i po braku sa monahinjom Jelisavetom Arpad, ćerkom ugarskog kralja. Ovaj skandal izazvao je osudu Crkve i ostao jedinstven u srpskoj istoriji.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Komentari(0)