SRPSKO PLEME U MAKEDONIJI Za Mijake se smatra da su izgradili Hilandar (VIDEO)
Srpsko pleme Mijaci u današnjoj severo-zapadnoj BJR Makedoniji je srpska etnička grupa koja se dugo opirala bugarizaciji i komunističkoj makedonizaciji.
Organizovani su po sistemu plemena i bratstava slično plemenima u Hercegovini, Primorju, Staroj Crnoj Gori, Brdima, Metohiji i Raškoj. Imaju dosta sličnosti i sa Srbima sa druge strane Šar planine u metohijskoj Sirinićkoj Župi oko Štrpca i Brezovice. Najveća naselja su Lazaropolje, Gari, Bituše, Selce, Osoj i Sušica. Međutim, danas se među Mijacima samo manjina još uvek izjašnjava kao Srbi, većina su Makedonci, dok onih koji drže da su Bugari praktično ne postoje.
Još je Jovan Cvijić pisao o Mijacima kao srpskom plemenu koja je opstalo na planinama današnje zapadne BJR Makedonije baveći se stočarstvom, duborezom, freskopisom itd. Zadržali su jedinstvene običaje i dijalekat koji potiču još iz Nemanjićkog perioda. Cvijić je pisao da je od Mijaka slušao o Kosovskom zavetu i njihovom istorijskom sećanju.
Među Mijacima je i dalje živo sećanje na “cara” Lazara, govori se o “Službama” (Slavama) i još se pevaju pesme u kojima se slavi ovo doba srpske istorije. Mijaci pričaju da je njihov vojvoda Damjan 1389. sa svojom vojskom pošao u boj na Kosovo sa južne strane i iza leđa Turaka se priključio sastavu srpske vojske pod komandom kneza Lazara. Među Mijacima postoji i živo sećanje o zidanju srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori za koga tvrde da su ga oni izgradili. Gaje posebno sećanje o Kraljeviću Marku, za koga kažu da je rodom “od Legen-grad” čije se ruševine nalaze iznad torbeškog sela Prisojnice.
Svaka mijačka porodica gaji jedinstven srpski običaj Krsnu Slavu tj. “Službu”, a središte duhovnog života je manastir Sv. Jovana Bigorskog koji potiče još iz 11. veka. Cvijić je pisao da sve što postoji u tom manastiru je u nacionalnom smislu vezano za srpsku istoriju. Manastir Sv. Jovana Bigorskog poseduje veoma stari pomenik u kome je zapisana istorija samog manastira i u kojoj se pominju samo srpski vladari iz loze Nemanjića i srpski arhiepiskopi. Isto tako manastirski živopis na spoljašnjim zidovima oslikan je u potpunosti srpskim vladarima sve do Kosovske bitke. Te freske je radio freskopisac iz Lazaropolja.
Uz to, istorija manastira Sv. Jovana Bigorskog, kao i samih Mijaka, odiše večitom borbom za svoju slobodu i samostalnost od Turaka i Bugara. Od početka su gajili otpor prema bugarskoj egzarhiji i njenim pokušajima nametanja crkvenog života i uspeli su da sačuvaju sve srpske starine kojih je bilo u njihovom središnjem manastiru i njihovoj teritoriji.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Svadbena SUJEVERJA i PREDZNACI: Šta donosi LOŠU sreću, a ovo otkriva da će partner biti NEVERAN
Svadbena sujeverja, iako ih većina nas ne shvata ozbiljno, često se dešavaju da pre venčanja počnu da dobijaju sasvim drugo značenje. Svaki par koji namerava da se venča nada se da će njihova veza biti trajna i uspešna. Neki ljudi veruju da je za sreću potrebna mala pomoć, zbog čega obraćaju pažnju na razna sujeverja i predznake vezane za venčanje .
Komentari(0)