Za Zoricu Karanović, doktorku socijalne psihologije, književnicu i novinarku, odgovor nije jednoznačan – već složen spoj svega navedenog. U svom svedočenju o borbi sa nepoznatom bolešću, ona otkriva da su i vera, i lična volja, ali i dostignuća savremene medicine imala ključnu ulogu u njenom izlečenju. Njena priča počinje pre šest godina, kada je prvi put osetila ozbiljne promene u svom zdravlju, a bolest, iako dugo bez jasne dijagnoze, s vremenom je počela da se manifestuje i spolja.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
Ogroman broj vernika juče je peške išao do manastira Tumane gde je održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima.
Zorica se 2017. godine počela osećati neuobičajeno iscrpljeno. Naglo je gubila na težini, povraćala, izgubila apetit – a sve to bez jasnog uzroka. Iako je obavila niz pregleda i konsultovala se sa čak pet različitih lekara, nijedan nije uspeo da postavi preciznu dijagnozu. Kako sama priznaje, kretala se u „medicinskoj magli“ – postojali su simptomi, ali ne i objašnjenje.
U intervjuu za emisiju "Blic žena studio", gde je gostovala kod Jelene Isaković, Zorica je podelila i jednu potresnu epizodu iz tog perioda: porodica je, misleći da je kraj blizu, počela da razmatra čak i izbor njene slike za nadgrobni spomenik. Ali njena majka je odbila da prihvati takvu sudbinu, izgovorivši rečenicu koja je Zorici ostala duboko urezana u sećanju: „Zorica će živeti. Ja to duboko osećam.“
Shvatajući da se možda suočava sa poslednjim trenucima života, Zorica je zamolila majku da je odvede na mesto koje je uvek u njoj budilo radost – Zlatibor. I upravo tamo počinje jedan novi, neočekivani tok priče. Bio je oktobar, neuobičajeno toplo, ali njoj je bilo strašno hladno. Nije uspevala da se ugreje, čak ni uz pomoć lekova koje je svakodnevno uzimala – od probiotika, antibiotika, do sredstava protiv povraćanja.
Jednog dana, dok su pokušavale da uključe grejanje u apartmanu, u njihov život ulazi potpukovnik u penziji – gospodin Aleksandar Pavlović. Vraćao se iz manastira Dubrava, gde je volontirao, i kada je ugledao Zoricu, ogrnutu ćebetom, oslabljenu i nemoćnu, upitao ju je – od čega boluje? Nije znala da mu odgovori, jer ni ona sama nije imala tu informaciju. I tada joj je rekao nešto što će promeniti sve: „Spakujte se. Sutra u 10 dolazim po vas. Vodim vas na jedno mesto.“
Iako je bila na ivici snage, odlučila je da krene na to nepoznato putovanje. Put ih je vodio kroz kanjon reke Uvac, ka manastiru Dubrava. Bio je to dug i naporan put, ali je u Zorici rasla želja da ne izneveri čoveka koji joj je pružio nadu. U manastiru su ih dočekali iguman Danilo i mati Teodora. Zorica se ispovedila, a zatim joj je pročitana molitva.
Ono što je usledilo sledećeg dana, ni sama ne ume da objasni do kraja.
„Sutradan sam se probudila kao druga osoba. Da li je to bila autosugestija? Možda. Ipak sam ja doktor socijalne psihologije, osoba koja se ceo život bavi analizom ljudskog uma. Ali, verujem da je postojala i neka viša sila. Nisam laik, ali nisam ni nevernik. Ceo život sam verovala, i verujem da to ima snagu“, ispričala je Zorica.
Nakon tog iskustva, vratila se u Beograd, i tada konačno dolazi do ključnog otkrića. Njena majka se, sasvim slučajno, poverila apotekarki opisujući Zoričine simptome, a žena iza pulta joj je rekla da to veoma liči na infekciju helikobakterijom. Testiranje je potvrdilo sumnju – Zoričini rezultati bili su u toliko lošem stanju da je pravo čudo što je uopšte bila među živima. Nakon terapije antibioticima, stanje joj se znatno poboljšalo.
Uskoro je Zorica odlučila da ne stane samo na fizičkom oporavku – poželela je da se posveti i svom izgledu, pa je posetila kozmetičarku. Tamo dobija novu preporuku – ovog puta za manastir Tumane. Kozmetičarka joj priča o igumanu Dimitriju, za kog veruje da bi mogao da joj pomogne.
Te večeri, Zorica se vraća kući, a dok večera sa majkom, na televiziji se pojavljuje upravo on – otac Dimitrije Plećević, iguman manastira Tumane. Sutradan ujutro, ista emisija ide u reprizi. „Idemo u Tumane“, rekla je majci – i tako je i bilo.
Ušla je u portu manastira i ugledala oca Dimitrija kako prodaje sveće. Prišla mu je, zamolila za pomoć.
Okrenuo se ka meni, pogledao me i rekao, molitva je tvoja pomoć. Pomolio se nad moštima Svetog Jakova Tumanskog. Od tog trenutka, kako Zorica kaže, život joj je krenuo uzlaznom putanjom. Počela su da se otvaraju nova vrata, da se pojavljuju nove mogućnosti.
Na kraju svoje ispovesti, Zorica zaključuje:
„Ne verujem ni samo u veru, ni samo u nauku. Verujem u njihovu neraskidivu povezanost. Vera i medicina nisu suprotstavljeni svetovi – naprotiv, oni se dopunjuju. Moje izlečenje je rezultat tog spoja, i zbog toga ne bih isključila nijedan aspekt. Sve ima svoju ulogu u našem životu.“
Bundeva golica se nekada smatrala hranom za stoku, da bi se ulje dobijeno iz njenih semenki danas prodavalo kao najskuplje srpsko jestivo ulje. Otkrivamo zašto se hladno ceđeno ulje golice sa planinskih krajeva (poput Zlatara, Peštera i Fruške Gore) smatra prirodnim čudom, kako njegovi sastojci deluju na muško zdravlje i zašto je ovo ulje jače od mnogih apotekarskih preparata.
Konoplja je u Vojvodini vekovima bila "zlatna" industrijska kultura, a ulje dobijeno iz njenih semenki smatralo se pravim eliksirom zdravlja. Otkrivamo kako je ulje od konoplje bilo osnova posne i zdrave ishrane u Bačkoj, zašto su ga bake koristile kao lek za kožna oboljenja i zašto je danas ponovo na vrhu liste prirodnih lekova.
Manastir Tumane se proslavio širom sveta po čudotvornom isceljenju, ali istina je mnogo dublja i starija. Sveti Zosim, ruski monasi i ISPOSNIČKA ĆELIJA! Malo ko zna gde se zaista nalazi GLAVNA SVETINJA koja je temelj SVIH TUMANSKIH ČUDA!
Komentari(0)