Za Zoricu Karanović, doktorku socijalne psihologije, književnicu i novinarku, odgovor nije jednoznačan – već složen spoj svega navedenog. U svom svedočenju o borbi sa nepoznatom bolešću, ona otkriva da su i vera, i lična volja, ali i dostignuća savremene medicine imala ključnu ulogu u njenom izlečenju. Njena priča počinje pre šest godina, kada je prvi put osetila ozbiljne promene u svom zdravlju, a bolest, iako dugo bez jasne dijagnoze, s vremenom je počela da se manifestuje i spolja.
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Manastir Tumane nadaleko je poznat po čudima koja se tamo dešavaju, a ovaj put je svoju priču ispričao i Branko koji tvrdi da mu je ćerka ozdravila zahvaljujući ulju svetog Zosima
Ispovesti ljudi koji su doživeli čudo u manastiru Tumane ostavljaju bez daha, ovakve priče ne mogu da se vide ni na filmu.
Zorica se 2017. godine počela osećati neuobičajeno iscrpljeno. Naglo je gubila na težini, povraćala, izgubila apetit – a sve to bez jasnog uzroka. Iako je obavila niz pregleda i konsultovala se sa čak pet različitih lekara, nijedan nije uspeo da postavi preciznu dijagnozu. Kako sama priznaje, kretala se u „medicinskoj magli“ – postojali su simptomi, ali ne i objašnjenje.
U intervjuu za emisiju "Blic žena studio", gde je gostovala kod Jelene Isaković, Zorica je podelila i jednu potresnu epizodu iz tog perioda: porodica je, misleći da je kraj blizu, počela da razmatra čak i izbor njene slike za nadgrobni spomenik. Ali njena majka je odbila da prihvati takvu sudbinu, izgovorivši rečenicu koja je Zorici ostala duboko urezana u sećanju: „Zorica će živeti. Ja to duboko osećam.“
Shvatajući da se možda suočava sa poslednjim trenucima života, Zorica je zamolila majku da je odvede na mesto koje je uvek u njoj budilo radost – Zlatibor. I upravo tamo počinje jedan novi, neočekivani tok priče. Bio je oktobar, neuobičajeno toplo, ali njoj je bilo strašno hladno. Nije uspevala da se ugreje, čak ni uz pomoć lekova koje je svakodnevno uzimala – od probiotika, antibiotika, do sredstava protiv povraćanja.
Jednog dana, dok su pokušavale da uključe grejanje u apartmanu, u njihov život ulazi potpukovnik u penziji – gospodin Aleksandar Pavlović. Vraćao se iz manastira Dubrava, gde je volontirao, i kada je ugledao Zoricu, ogrnutu ćebetom, oslabljenu i nemoćnu, upitao ju je – od čega boluje? Nije znala da mu odgovori, jer ni ona sama nije imala tu informaciju. I tada joj je rekao nešto što će promeniti sve: „Spakujte se. Sutra u 10 dolazim po vas. Vodim vas na jedno mesto.“
Iako je bila na ivici snage, odlučila je da krene na to nepoznato putovanje. Put ih je vodio kroz kanjon reke Uvac, ka manastiru Dubrava. Bio je to dug i naporan put, ali je u Zorici rasla želja da ne izneveri čoveka koji joj je pružio nadu. U manastiru su ih dočekali iguman Danilo i mati Teodora. Zorica se ispovedila, a zatim joj je pročitana molitva.
Ono što je usledilo sledećeg dana, ni sama ne ume da objasni do kraja.
„Sutradan sam se probudila kao druga osoba. Da li je to bila autosugestija? Možda. Ipak sam ja doktor socijalne psihologije, osoba koja se ceo život bavi analizom ljudskog uma. Ali, verujem da je postojala i neka viša sila. Nisam laik, ali nisam ni nevernik. Ceo život sam verovala, i verujem da to ima snagu“, ispričala je Zorica.
Nakon tog iskustva, vratila se u Beograd, i tada konačno dolazi do ključnog otkrića. Njena majka se, sasvim slučajno, poverila apotekarki opisujući Zoričine simptome, a žena iza pulta joj je rekla da to veoma liči na infekciju helikobakterijom. Testiranje je potvrdilo sumnju – Zoričini rezultati bili su u toliko lošem stanju da je pravo čudo što je uopšte bila među živima. Nakon terapije antibioticima, stanje joj se znatno poboljšalo.
Uskoro je Zorica odlučila da ne stane samo na fizičkom oporavku – poželela je da se posveti i svom izgledu, pa je posetila kozmetičarku. Tamo dobija novu preporuku – ovog puta za manastir Tumane. Kozmetičarka joj priča o igumanu Dimitriju, za kog veruje da bi mogao da joj pomogne.
Te večeri, Zorica se vraća kući, a dok večera sa majkom, na televiziji se pojavljuje upravo on – otac Dimitrije Plećević, iguman manastira Tumane. Sutradan ujutro, ista emisija ide u reprizi. „Idemo u Tumane“, rekla je majci – i tako je i bilo.
Ušla je u portu manastira i ugledala oca Dimitrija kako prodaje sveće. Prišla mu je, zamolila za pomoć.
Okrenuo se ka meni, pogledao me i rekao, molitva je tvoja pomoć. Pomolio se nad moštima Svetog Jakova Tumanskog. Od tog trenutka, kako Zorica kaže, život joj je krenuo uzlaznom putanjom. Počela su da se otvaraju nova vrata, da se pojavljuju nove mogućnosti.
Na kraju svoje ispovesti, Zorica zaključuje:
„Ne verujem ni samo u veru, ni samo u nauku. Verujem u njihovu neraskidivu povezanost. Vera i medicina nisu suprotstavljeni svetovi – naprotiv, oni se dopunjuju. Moje izlečenje je rezultat tog spoja, i zbog toga ne bih isključila nijedan aspekt. Sve ima svoju ulogu u našem životu.“
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Davne 1988, početkom januara, Beograd je postao bogatiji za jednog neobičnog sugrađanina, a Zoološki vrt je dobio novog stanara, koji je po mnogo čemu bio prvi.
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Manastir Tumane, koji se nalazi nedaleko od Golupca, poznat je nadaleko po mnogim svedočenjima vernika o izlečenju, ali i ispunjenju želja nakon posete ovom svetom mestu, kao i molitvi svetiteljima Zosimu i Jakovu.
Komentari(0)