NAJLEKOVITIJA GLJIVA PRISUTNA I U SRBIJI U ovoj pečurki nećete naći crve, bakterije i viruse
Da li znate da je u svetu biljaka i gljiva jedina lisičarka (Cantharellus cibarius) otporna na sve parazite i mikrobe.
Priroda nam daje dosta lekovitih proizvoda koji su nam praktično na dohvat ruke. Veliki deo Srbije je pokriven šumama prepunim raznog bilja koje može služiti u lekovite svrhe, a pored bilja Srbija je bogata i gljivama.
Gljivarstvo je u Srbiji u usponu, pored retkih i preskupih tartfa na meti domaćih gljivara su i druge vrste koje su prisutne u našim šumama. Jedna vrsta gljiva koja se čini zaboravljenom je i lisičarka, koja poseduje i lekovita svojstva.
SASTOJCI U LISIČARKI I UPOTREBA U LEČENJU
HINOMANOZA – U mesu lisičarke nalazi se hemijski spoj hinomanoza koja deluje na sve nametnike u crevima – gliste, amebe, loše bakterije, i to tako da ih uništava od jajašaca do imaga. Lisičarka ih rastvara i popuno uništava.
ERGOSTEROL I TRAMETOLINOVA KISELINA iz lisičarke ubijaju sve vrste virusa. Naročito su delotvorni kod svih vrsta hepatitisa. Takođe čisti jetru od svih otrova kao i ostataka lekova. Lisičarka je pogodna i kod trovanja gljivama.
BETA KAROTEN – Gljiva lisičarka sadrži tri puta više beta karotena od šargarepe. Beta karoten (provitamin A) je karotenoid poznat kao jaki antioksidant koji štiti celokupni organizam od slobodnih radikala sa specifičnim učinkom na oči i kožu. Doprinosi zaštiti kože i sluznice. Beta karoten iz lisičarke sprečava upalu očiju, poboljšava vid, smanjuje suvoću kože i sluznice oka. Posebno se preporučuje u letnjim mesecima jer štiti kožu od UV-zračenja. Beta karoten takođe štiti i krvne žile (ateroskleroza) nedozvoljavajući oksidaciju lošeg holesterola (LDL). Beta karoten podstiče stvaranje koneksin proteina, poboljšavajući staničnu razmenu tzv. malih molekula potrebnih za staničnu obnovu. Beta karoten obnavlja sluznicu usne šupljine (protiv afti) kao i ćelije vrata materice. Naglašavamo da lisičarka popravlja vid i sprečava noćno slepilo.
View this post on Instagram
VITAMIN D – “SUNČANI VITAMIN” – Vitamin D proizvodi naše vlastito telo uz pomoć sunčeve svetlosti (ultraljubičaste zrake) i ulja koja se nalaze u koži. Kada koža potamni proizvodnjavitamina D preko kože prestaje. Takođe kreme za sunčanje sa jakim zaštitnim faktorom smanjuju proizvodnju vitamina D. Medicinski istražitelji s ’Albert Einstein College of medicine’ utvrdili su kortikosteroidi znatno snižavaju upijanje vitamina D kao i lekovi za smanjenje holesterola (statini). Ako pridodamo još i zagađenost atmosfere tada nije ništa čudno što najnovija istraživanja kod osoba od 20 do 60 godina daju alarmantan rezultat od 63% osoba sa manjkom vitamina D (mereno u proleće). Da li uopšte znamo značaj vitamina D?! Vitamin D je ključan u zdravlju kostiju i zuba, metaboličkom sindromu (pretilost), dijabetes I i II (otpornost na inzulin), autoimune bolesti (reumatoidni artritis), osteoartritis, osteoporoza, bolovi u kostima i mišićima, karcinom debelog creva, kostiju, prostate i jajnika. Kako naše telo dobija jedva 40% vitamina D preko kože, neophodno ga je uzimati preko hrane ili dodataka prehrani. Gljiva lisičarka krcata je vitaminom D i pravo je prirodno rešenje za nedostatak vitamina D.
OSTALI VITAMINI I MINERALI – Lisičarka, za razliku od drugih gljiva, je bogata vitaminom C (0,4mg ), vitaminom B1 i B2. Od minerala sadrži kalcijum, kalijum, gvožđe i cink.
Ovde smo dali naglasak na lekovita svojstva lisičarke iako ova gljiva prirada u sam vrh delikatesnih gljiva. 100 grama ove gljive daje svega 12 kalorija.
BRAT SE SA BRATOM MIRI, PRESTAĆE SVAĐA: Osmanove reči odjekuju vekovima OVO JE PRIČA O MUSLIMANIMA KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU
"Brat je mio ma koje vere bio", kaže stara srpska izreka, koja se pripisuje i vernim pastirima naše SPC.
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Komentari(0)