MALI LJUDI U VELIKOM RATU Priče sa Cera koje ne smemo zaboraviti
Dosta ratnih priča se i danas prepričavaju, a ovo su dve manje poznate.
Prvi svetski rat je u Srbiji ostavio puno ožiljaka. Uništena infrastruktura, kao i osiromašena država nije ništa u poređenju sa ogromnim ljudskim gubicima. Čitave generacije Srba su nestale u toku 4 mučeničke godine.
Ipak Veliki rat je pokazao koliko su Srbi žilavi i izdržljivi, pa čak i kada su nadjačani. Vaskrsnuće srpske vojske će se prepričavati još dugo godina, a male priče i ljudi će nažalost biti zaboravljeni.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN POČELA JE ČUVENA CERSKA BITKA Kako je bitku doživeo i opisao naš čuveni arhitekta Aleksandar Deroko
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
PRVA BITKA VELIKOG RATA Mesto na kome je Srbija potukla nadmoćnijeg neprijatelja
"Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN POČELA JE ČUVENA CERSKA BITKA Kako je bitku doživeo i opisao naš čuveni arhitekta Aleksandar Deroko
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
PRVA BITKA VELIKOG RATA Mesto na kome je Srbija potukla nadmoćnijeg neprijatelja
"Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN POČELA JE ČUVENA CERSKA BITKA Kako je bitku doživeo i opisao naš čuveni arhitekta Aleksandar Deroko
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
PRVA BITKA VELIKOG RATA Mesto na kome je Srbija potukla nadmoćnijeg neprijatelja
"Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Tekeriški peškir
Jedna priča sa Cera ipak ima uspomenu zbog koje će se prepričavati, a njeni akteri ipak neće biti zaboravljeni. Priča o peškiru je vezana za Prvi svetski rat i čuvenu Bitku na Ceru u avgustu 1914. godine. Kao jedan od učesnika bitke bio je i Mileta Milutinović iz sela Sedlara kod Svilajnca, kao vojnik Drugog prekobrojnog puka Kombinovane divizije.
U toku noći 14/15. avgusta 1914. godine u toku borbe sa dosta brojnijom 21. austrougarskom Landver divizijom, bio je ranjen gelerom u obe noge. Teško ranjen, u povlačenju uspeo je da stigne do kuće Tihomira Stevanovića, koja je bila bez ukućana. Da bi se previo i spasao život, otvorio je sanduk sa devojačkom spremom i sa dva peškira previo noge.
Peškir je bio deo devojačke spreme Perside Perse Spajić iz Tekeriša, a nakon rata Mileta se raspitivao o sudbini porodice Spajić, a saznao je da je devojka iz čije je spreme bio peškir preminula od tuberkoloze.
Prilikom obeležavanja šezdesete godišnjice Cerske bitke, posetio je Tekeriš i poklonio peškir muzeju „Cerska bitka”, koji su ga predali mesnoj kancelariji, da bi u septembru 1975. godine se našao u Narodnom muzeju u Šapcu. Danas se peškir nalazi u stalnoj postavci muzeja.
Printscreen wikipedia
Vojnikova šantelija
Druga priča kojoj nažalost ime aktera nije zabeleženo je priča o vojnikovoj šanteliji. Priča o vojnikovoj breskvi počinje sredinom leta 1914. godine, u sred najveće neprijateljske ofanzive na planini Cer. U predahu između najžešćih borbi bezimeni cerski vojnik seo je na grudobran svoga rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka. Zagrizao je, a onda ga zalutali metak pogodi, junak klonu i svali se u rov. Smrtni grč ukočio mu je vilice i celo tijelo, pa nepojedena breskva ostade u ustima. Saborci su ga tu i sahranili.
Posle nekoliko godina iz vojnikovog groba iznikla je mlada voćka koja je dugo godina bujala i bila rodna. Da je u pitanju drvo koje je izniklo iz groba jednog vojnika otkrio je domaćin na čijem se posedu drvo nalzilo, kada je hteo da je presadi.
Breskva je bujno cvetala svakog proleća i donosila dosta sočnih plodova. Meštani su je brali ali joj nikad niko nije kidao grane niti je lomio. Verovalo se da je dobro pojesti plod ove breskve – za pokoj duša svih poginulih srpskih vojnika na Ceru.
I tu nije kraj priče o breskvi, koja živi do danas.
Printscreen wikipedia
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)