MALI LJUDI U VELIKOM RATU Priče sa Cera koje ne smemo zaboraviti
Dosta ratnih priča se i danas prepričavaju, a ovo su dve manje poznate.
Prvi svetski rat je u Srbiji ostavio puno ožiljaka. Uništena infrastruktura, kao i osiromašena država nije ništa u poređenju sa ogromnim ljudskim gubicima. Čitave generacije Srba su nestale u toku 4 mučeničke godine.
Ipak Veliki rat je pokazao koliko su Srbi žilavi i izdržljivi, pa čak i kada su nadjačani. Vaskrsnuće srpske vojske će se prepričavati još dugo godina, a male priče i ljudi će nažalost biti zaboravljeni.
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN POČELA JE ČUVENA CERSKA BITKA Kako je bitku doživeo i opisao naš čuveni arhitekta Aleksandar Deroko
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
PRVA BITKA VELIKOG RATA Mesto na kome je Srbija potukla nadmoćnijeg neprijatelja
"Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN POČELA JE ČUVENA CERSKA BITKA Kako je bitku doživeo i opisao naš čuveni arhitekta Aleksandar Deroko
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
PRVA BITKA VELIKOG RATA Mesto na kome je Srbija potukla nadmoćnijeg neprijatelja
"Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Možda vas zanima:
NA DANAŠNJI DAN POČELA JE ČUVENA CERSKA BITKA Kako je bitku doživeo i opisao naš čuveni arhitekta Aleksandar Deroko
Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana kao i Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.
PRVA BITKA VELIKOG RATA Mesto na kome je Srbija potukla nadmoćnijeg neprijatelja
"Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Tekeriški peškir
Jedna priča sa Cera ipak ima uspomenu zbog koje će se prepričavati, a njeni akteri ipak neće biti zaboravljeni. Priča o peškiru je vezana za Prvi svetski rat i čuvenu Bitku na Ceru u avgustu 1914. godine. Kao jedan od učesnika bitke bio je i Mileta Milutinović iz sela Sedlara kod Svilajnca, kao vojnik Drugog prekobrojnog puka Kombinovane divizije.
U toku noći 14/15. avgusta 1914. godine u toku borbe sa dosta brojnijom 21. austrougarskom Landver divizijom, bio je ranjen gelerom u obe noge. Teško ranjen, u povlačenju uspeo je da stigne do kuće Tihomira Stevanovića, koja je bila bez ukućana. Da bi se previo i spasao život, otvorio je sanduk sa devojačkom spremom i sa dva peškira previo noge.
Peškir je bio deo devojačke spreme Perside Perse Spajić iz Tekeriša, a nakon rata Mileta se raspitivao o sudbini porodice Spajić, a saznao je da je devojka iz čije je spreme bio peškir preminula od tuberkoloze.
Prilikom obeležavanja šezdesete godišnjice Cerske bitke, posetio je Tekeriš i poklonio peškir muzeju „Cerska bitka”, koji su ga predali mesnoj kancelariji, da bi u septembru 1975. godine se našao u Narodnom muzeju u Šapcu. Danas se peškir nalazi u stalnoj postavci muzeja.
Printscreen wikipedia
Vojnikova šantelija
Druga priča kojoj nažalost ime aktera nije zabeleženo je priča o vojnikovoj šanteliji. Priča o vojnikovoj breskvi počinje sredinom leta 1914. godine, u sred najveće neprijateljske ofanzive na planini Cer. U predahu između najžešćih borbi bezimeni cerski vojnik seo je na grudobran svoga rova da pojede breskvu koju mu je poklonila devojka. Zagrizao je, a onda ga zalutali metak pogodi, junak klonu i svali se u rov. Smrtni grč ukočio mu je vilice i celo tijelo, pa nepojedena breskva ostade u ustima. Saborci su ga tu i sahranili.
Posle nekoliko godina iz vojnikovog groba iznikla je mlada voćka koja je dugo godina bujala i bila rodna. Da je u pitanju drvo koje je izniklo iz groba jednog vojnika otkrio je domaćin na čijem se posedu drvo nalzilo, kada je hteo da je presadi.
Breskva je bujno cvetala svakog proleća i donosila dosta sočnih plodova. Meštani su je brali ali joj nikad niko nije kidao grane niti je lomio. Verovalo se da je dobro pojesti plod ove breskve – za pokoj duša svih poginulih srpskih vojnika na Ceru.
I tu nije kraj priče o breskvi, koja živi do danas.
Printscreen wikipedia
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Komentari(0)