„BOLJE IZVADITE REVOLVER, PA ME UBIJTE“: Reči za pamćenje zaboravljenog srpskog junaka, bolestan od malarije borio se u Velikom ratu
Iako je bio jedan od najhrabrijih dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, odlikovan, neustrašiv, odan vojvodi Voji Tankosiću, istorija ga je zaboravila.
Potporučnik Dragoljub Džilić - Stric (druga pol. 19. veka - 1918) pokazao je neverovatno herojstvo u ratovanju. Rođen je u Medveđi kod Trstenika i četovao je kao dobrovoljac u južnoj Srbiji i Makedoniji sa proslavljenim komitskim vojvodama, u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.
Saborci su za njega pričali da je natprosečno inteligentan, rođeni vođa, ali Džilić nije hteo da ima svoju četu.
- Bolje volim da budem dobar Stric, nego najbolji vojvoda - govorio je vojvodi Voji Tankosiću.
Možda vas zanima:
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Možda vas zanima:
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Možda vas zanima:
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
U borbama počinje da se ističe oktobra 1912. godine, kada je zajedno sa komitama napao tursku karaulu na Dubici kod Merdara. Nakon smrti vojvode Tankosića, koji je, simbolično, podlegao ranjavanju baš u Džilićevom Trsteniku, junak ove priče stupa u odred vojvode Vuka i tu se bori protiv Bugara za svako selo.
Prvog septembra 1916. godine to čini uprkos malariji, pod temperaturom od 39 stepeni.
- Ti ćeš, Džiliću, pošto si bolestan, ostati tu gde si i primati ranjenike, kojih će svakako biti, jer će se Bugari očajnički braniti – rekao mu je komandant.
- Bolje izvadi revolver, pa me ubi! – odgovorio mu je Stric i otišao u borbu.
U toj borbi ranili su ga u desnu butinu, ali je imao samo jednu molbu: da ga lekar povremeno obiđe i previje, u kraćim „predasima“ od vojevanja. Nešto kasnije, ranjen je i u grudi. Izmučen, stiže iz Soluna u Bizertu. Umire od gripa 18. februara 1918. godine.
Zbog zasluga tokom ratovanja, odlikovan je Zlatnom medaljom i neposredno pred smrt Ordenom belog orla sa mačevima IV reda. Sahranjen je u Africi.
- Usamljen grob u senci dveju granatih maslina skriva veliko i plemenito srce popularnog Strica, koji je sagoreo u službi Otadžbine - zapisano je na spomenici neustrašivom komiti iz Medveđe.
Rođen da živi za druge, on je čak i u poslednjim godinama rata, kad su se ostali borci sklanjali u stranu, neustrašivo isticao unapred svoje grudi, davno već izrešetane puščanim i mitraljeskim zrnima. Ovo je naročito činio u momentima kad je grozila opasnost nekome od njegovih „sinovaca” ili prijatelja.
U jednom od tih trenutaka, njegovo se držanje popelo do visine istinskog heroizma, dostojnog onog kosovskog besmrtnika, koji ni na molbu samoga Lazara ne htede da ostane u Kruševcu sa caricom Milicom, već ode na Kosovo da pogine.
(Novosti, Plamen Četništva)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)