„BOLJE IZVADITE REVOLVER, PA ME UBIJTE“: Reči za pamćenje zaboravljenog srpskog junaka, bolestan od malarije borio se u Velikom ratu
Iako je bio jedan od najhrabrijih dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, odlikovan, neustrašiv, odan vojvodi Voji Tankosiću, istorija ga je zaboravila.
Potporučnik Dragoljub Džilić - Stric (druga pol. 19. veka - 1918) pokazao je neverovatno herojstvo u ratovanju. Rođen je u Medveđi kod Trstenika i četovao je kao dobrovoljac u južnoj Srbiji i Makedoniji sa proslavljenim komitskim vojvodama, u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.
Saborci su za njega pričali da je natprosečno inteligentan, rođeni vođa, ali Džilić nije hteo da ima svoju četu.
- Bolje volim da budem dobar Stric, nego najbolji vojvoda - govorio je vojvodi Voji Tankosiću.
Možda vas zanima:
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Možda vas zanima:
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Možda vas zanima:
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
U borbama počinje da se ističe oktobra 1912. godine, kada je zajedno sa komitama napao tursku karaulu na Dubici kod Merdara. Nakon smrti vojvode Tankosića, koji je, simbolično, podlegao ranjavanju baš u Džilićevom Trsteniku, junak ove priče stupa u odred vojvode Vuka i tu se bori protiv Bugara za svako selo.
Prvog septembra 1916. godine to čini uprkos malariji, pod temperaturom od 39 stepeni.
- Ti ćeš, Džiliću, pošto si bolestan, ostati tu gde si i primati ranjenike, kojih će svakako biti, jer će se Bugari očajnički braniti – rekao mu je komandant.
- Bolje izvadi revolver, pa me ubi! – odgovorio mu je Stric i otišao u borbu.
U toj borbi ranili su ga u desnu butinu, ali je imao samo jednu molbu: da ga lekar povremeno obiđe i previje, u kraćim „predasima“ od vojevanja. Nešto kasnije, ranjen je i u grudi. Izmučen, stiže iz Soluna u Bizertu. Umire od gripa 18. februara 1918. godine.
Zbog zasluga tokom ratovanja, odlikovan je Zlatnom medaljom i neposredno pred smrt Ordenom belog orla sa mačevima IV reda. Sahranjen je u Africi.
- Usamljen grob u senci dveju granatih maslina skriva veliko i plemenito srce popularnog Strica, koji je sagoreo u službi Otadžbine - zapisano je na spomenici neustrašivom komiti iz Medveđe.
Rođen da živi za druge, on je čak i u poslednjim godinama rata, kad su se ostali borci sklanjali u stranu, neustrašivo isticao unapred svoje grudi, davno već izrešetane puščanim i mitraljeskim zrnima. Ovo je naročito činio u momentima kad je grozila opasnost nekome od njegovih „sinovaca” ili prijatelja.
U jednom od tih trenutaka, njegovo se držanje popelo do visine istinskog heroizma, dostojnog onog kosovskog besmrtnika, koji ni na molbu samoga Lazara ne htede da ostane u Kruševcu sa caricom Milicom, već ode na Kosovo da pogine.
(Novosti, Plamen Četništva)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
Komentari(0)