„BOLJE IZVADITE REVOLVER, PA ME UBIJTE“: Reči za pamćenje zaboravljenog srpskog junaka, bolestan od malarije borio se u Velikom ratu
Iako je bio jedan od najhrabrijih dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, odlikovan, neustrašiv, odan vojvodi Voji Tankosiću, istorija ga je zaboravila.
Potporučnik Dragoljub Džilić - Stric (druga pol. 19. veka - 1918) pokazao je neverovatno herojstvo u ratovanju. Rođen je u Medveđi kod Trstenika i četovao je kao dobrovoljac u južnoj Srbiji i Makedoniji sa proslavljenim komitskim vojvodama, u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.
Saborci su za njega pričali da je natprosečno inteligentan, rođeni vođa, ali Džilić nije hteo da ima svoju četu.
- Bolje volim da budem dobar Stric, nego najbolji vojvoda - govorio je vojvodi Voji Tankosiću.
Možda vas zanima:
Prijavila se u vojsku kao muškarac: Neispričana priča o Milunki Savić, heroini Balkana
Najodlikovanija žena ratnik u istoriji, čija se hrabrost prepričava, ali čiji život i dalje krije nepoznate strane.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Možda vas zanima:
Prijavila se u vojsku kao muškarac: Neispričana priča o Milunki Savić, heroini Balkana
Najodlikovanija žena ratnik u istoriji, čija se hrabrost prepričava, ali čiji život i dalje krije nepoznate strane.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Možda vas zanima:
Prijavila se u vojsku kao muškarac: Neispričana priča o Milunki Savić, heroini Balkana
Najodlikovanija žena ratnik u istoriji, čija se hrabrost prepričava, ali čiji život i dalje krije nepoznate strane.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
U borbama počinje da se ističe oktobra 1912. godine, kada je zajedno sa komitama napao tursku karaulu na Dubici kod Merdara. Nakon smrti vojvode Tankosića, koji je, simbolično, podlegao ranjavanju baš u Džilićevom Trsteniku, junak ove priče stupa u odred vojvode Vuka i tu se bori protiv Bugara za svako selo.
Prvog septembra 1916. godine to čini uprkos malariji, pod temperaturom od 39 stepeni.
- Ti ćeš, Džiliću, pošto si bolestan, ostati tu gde si i primati ranjenike, kojih će svakako biti, jer će se Bugari očajnički braniti – rekao mu je komandant.
- Bolje izvadi revolver, pa me ubi! – odgovorio mu je Stric i otišao u borbu.
U toj borbi ranili su ga u desnu butinu, ali je imao samo jednu molbu: da ga lekar povremeno obiđe i previje, u kraćim „predasima“ od vojevanja. Nešto kasnije, ranjen je i u grudi. Izmučen, stiže iz Soluna u Bizertu. Umire od gripa 18. februara 1918. godine.
Zbog zasluga tokom ratovanja, odlikovan je Zlatnom medaljom i neposredno pred smrt Ordenom belog orla sa mačevima IV reda. Sahranjen je u Africi.
- Usamljen grob u senci dveju granatih maslina skriva veliko i plemenito srce popularnog Strica, koji je sagoreo u službi Otadžbine - zapisano je na spomenici neustrašivom komiti iz Medveđe.
Rođen da živi za druge, on je čak i u poslednjim godinama rata, kad su se ostali borci sklanjali u stranu, neustrašivo isticao unapred svoje grudi, davno već izrešetane puščanim i mitraljeskim zrnima. Ovo je naročito činio u momentima kad je grozila opasnost nekome od njegovih „sinovaca” ili prijatelja.
U jednom od tih trenutaka, njegovo se držanje popelo do visine istinskog heroizma, dostojnog onog kosovskog besmrtnika, koji ni na molbu samoga Lazara ne htede da ostane u Kruševcu sa caricom Milicom, već ode na Kosovo da pogine.
(Novosti, Plamen Četništva)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)