KALEMARSTVO U SRBIJI Sela trsteničke opštine nekad kalemile preko 60 miliona sadnica vinove loze
Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge.
Vinogradarstvo je na našim prostorima prisutno još iz antičkih vremena. Gotovo svaka rimska naseobina na prostoru Srbije je bila u blizini brda koje je služilo za uzgajanje vinove loze. Ta praksa se nastavila i u srednjem veku kada je simbol moći nekog vlastelina ili vladara, pored zadužbina i dvorova, bio vinograd i podrum sa dobrim vinom.
Turska okupacija je sputala razvoj vinogradarstva i vinarstva. Raji je u pojedinim delovima bilo zabranjeno da imaju svoje zasade vinove loze, a gde je i bilo vinograda vino koje bi domaćin istočio služilo bi samo za lične svrhe, pošto je Osmanlijama bilo zabranjeno konzumiranje alkohola, za vino skoro nije bilo tržišta.
Shutterstock
Tek po oslobađanju Srbije od Turaka kreće preporod vinogradarstva. Ali jedna katastrofa koja je zahvatila Evropu pretila je i srpskim vinogradarima. Bila je to izuzetno opasna vrsta insekta, filoksera. Ona je u Evropu došla iz Severne Amerike, gotovo celu drugu polovinu 19. veka harala je i uništila pitome vinograde Evrope. Filoksera napada korene vinove loze i tako dovodi do sušenja.
Pošast koja je zahvatila Evropu učinila je da Francuska gotovo nije imala svoje vino pa su morali da dovoze velike količine vina iz Srbije, tačnije sa istoka Srbije oko Negotina. Tada je zbog velike zarade koje su negotinski podrumari ostvarili došlo do nicanja pimnica, podruma koji se nalaze izvan sela (Rajačke pimnice, rogljevačke…)
Rešenje za tadašnju pošast je bilo kalemljenje vinove loze. Kao podloga za kalemljenje korišćena je američka divlja loza, pošto je primećeno da je ona razvila otpornost na insekt filokseru.
View this post on Instagram
Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge preko kojih je išao plasman proizvoda. Postoje čak i svedočanstva da su pred Prvi svetski rat Italijani dolazili u sela na obali Zapadne Morave (Medveđa, Velika Drenova…) da bi naučili od naših kalemara kako nakalemiti odličnu sadnicu.
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kalemarstvo je doživelo neverovatan uspeh. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Uspeh su prekinuli raspad Jugoslavije i sankcije, i kalemarstvo u Srbiji, kao i sve ostalo, pretrpelo je težak udarac. Danas, manje ih je na broju nego početkom 20. veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva, pa možda čak i unapredi.
ISTORIJA SRPSKOG KOVANOG NOVCA Koliko je stara najstarija kovanica i ko ju je pustio u promet?
Sa jedne strane ovih novčića nalazio se Arhanđel Mihailo.
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
Komentari(0)