KALEMARSTVO U SRBIJI Sela trsteničke opštine nekad kalemile preko 60 miliona sadnica vinove loze
Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge.
Vinogradarstvo je na našim prostorima prisutno još iz antičkih vremena. Gotovo svaka rimska naseobina na prostoru Srbije je bila u blizini brda koje je služilo za uzgajanje vinove loze. Ta praksa se nastavila i u srednjem veku kada je simbol moći nekog vlastelina ili vladara, pored zadužbina i dvorova, bio vinograd i podrum sa dobrim vinom.
Turska okupacija je sputala razvoj vinogradarstva i vinarstva. Raji je u pojedinim delovima bilo zabranjeno da imaju svoje zasade vinove loze, a gde je i bilo vinograda vino koje bi domaćin istočio služilo bi samo za lične svrhe, pošto je Osmanlijama bilo zabranjeno konzumiranje alkohola, za vino skoro nije bilo tržišta.
Shutterstock
Tek po oslobađanju Srbije od Turaka kreće preporod vinogradarstva. Ali jedna katastrofa koja je zahvatila Evropu pretila je i srpskim vinogradarima. Bila je to izuzetno opasna vrsta insekta, filoksera. Ona je u Evropu došla iz Severne Amerike, gotovo celu drugu polovinu 19. veka harala je i uništila pitome vinograde Evrope. Filoksera napada korene vinove loze i tako dovodi do sušenja.
Pošast koja je zahvatila Evropu učinila je da Francuska gotovo nije imala svoje vino pa su morali da dovoze velike količine vina iz Srbije, tačnije sa istoka Srbije oko Negotina. Tada je zbog velike zarade koje su negotinski podrumari ostvarili došlo do nicanja pimnica, podruma koji se nalaze izvan sela (Rajačke pimnice, rogljevačke…)
Rešenje za tadašnju pošast je bilo kalemljenje vinove loze. Kao podloga za kalemljenje korišćena je američka divlja loza, pošto je primećeno da je ona razvila otpornost na insekt filokseru.
View this post on Instagram
Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge preko kojih je išao plasman proizvoda. Postoje čak i svedočanstva da su pred Prvi svetski rat Italijani dolazili u sela na obali Zapadne Morave (Medveđa, Velika Drenova…) da bi naučili od naših kalemara kako nakalemiti odličnu sadnicu.
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kalemarstvo je doživelo neverovatan uspeh. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Uspeh su prekinuli raspad Jugoslavije i sankcije, i kalemarstvo u Srbiji, kao i sve ostalo, pretrpelo je težak udarac. Danas, manje ih je na broju nego početkom 20. veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva, pa možda čak i unapredi.
Srpska snajka iz Kine zbog Nemanje je promenila i veru: Kad su otkrili da su u vezi, svi su ih pitali samo jedno
Jednom prilikom pokazala je i kako se njena majka prilagodila boravku u Srbiji i kako ju je učila da pravi sarmu i druga tradicionalna jela.
ALEKSANDRU JE TEK 29, A VEĆ KUPIO KUĆU, IMANJE I SUŠARU ZA 10.000 EVRA: Evo u kom mestu! Seoske kuće idu kao alva
Za sve one vredne i preduzimljive mlade ljude kupiti kuću na selu i započeti samostalnu proizvodnju kao da nikad nije bilo lakše.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
"Kad sam prvi put ušla u crkvu, bilo mi je čudno" Srpska snajka iz Zambije zbog Srbina Milije prešla u pravoslavlje, a jednu stvar nije mogla da razume
Srpska snajka iz Zambije zbog Čačanina Milije PREŠLA U PRAVOSLAVLJE, pa se pošteno namučila: "Nije mi se sviđalo što u crkvi moram to da radim"
KOME IDE BAKŠIŠ NA KASI: Kad čujete, prestaćete da ga dajete
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari.
Komentari(0)