KALEMARSTVO U SRBIJI Sela trsteničke opštine nekad kalemile preko 60 miliona sadnica vinove loze
Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge.
Vinogradarstvo je na našim prostorima prisutno još iz antičkih vremena. Gotovo svaka rimska naseobina na prostoru Srbije je bila u blizini brda koje je služilo za uzgajanje vinove loze. Ta praksa se nastavila i u srednjem veku kada je simbol moći nekog vlastelina ili vladara, pored zadužbina i dvorova, bio vinograd i podrum sa dobrim vinom.
Turska okupacija je sputala razvoj vinogradarstva i vinarstva. Raji je u pojedinim delovima bilo zabranjeno da imaju svoje zasade vinove loze, a gde je i bilo vinograda vino koje bi domaćin istočio služilo bi samo za lične svrhe, pošto je Osmanlijama bilo zabranjeno konzumiranje alkohola, za vino skoro nije bilo tržišta.
Shutterstock
Tek po oslobađanju Srbije od Turaka kreće preporod vinogradarstva. Ali jedna katastrofa koja je zahvatila Evropu pretila je i srpskim vinogradarima. Bila je to izuzetno opasna vrsta insekta, filoksera. Ona je u Evropu došla iz Severne Amerike, gotovo celu drugu polovinu 19. veka harala je i uništila pitome vinograde Evrope. Filoksera napada korene vinove loze i tako dovodi do sušenja.
Pošast koja je zahvatila Evropu učinila je da Francuska gotovo nije imala svoje vino pa su morali da dovoze velike količine vina iz Srbije, tačnije sa istoka Srbije oko Negotina. Tada je zbog velike zarade koje su negotinski podrumari ostvarili došlo do nicanja pimnica, podruma koji se nalaze izvan sela (Rajačke pimnice, rogljevačke…)
Rešenje za tadašnju pošast je bilo kalemljenje vinove loze. Kao podloga za kalemljenje korišćena je američka divlja loza, pošto je primećeno da je ona razvila otpornost na insekt filokseru.
View this post on Instagram
Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge preko kojih je išao plasman proizvoda. Postoje čak i svedočanstva da su pred Prvi svetski rat Italijani dolazili u sela na obali Zapadne Morave (Medveđa, Velika Drenova…) da bi naučili od naših kalemara kako nakalemiti odličnu sadnicu.
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kalemarstvo je doživelo neverovatan uspeh. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Uspeh su prekinuli raspad Jugoslavije i sankcije, i kalemarstvo u Srbiji, kao i sve ostalo, pretrpelo je težak udarac. Danas, manje ih je na broju nego početkom 20. veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva, pa možda čak i unapredi.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)