KALEMARSTVO U SRBIJI Čak su i Italijani dolazili kod naših seljaka da nauče zanat kalemljenja vinove loze

M. M.

11:00

Zanimljivosti 0

Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge.

KALEMARSTVO U SRBIJI Čak su i Italijani dolazili kod naših seljaka da nauče zanat kalemljenja vinove loze
Privatna arhiva

Vinogradarstvo je na našim prostorima prisutno još iz antičkih vremena. Gotovo svaka rimska naseobina na prostoru Srbije je bila u blizini brda koje je služilo za uzgajanje vinove loze. Ta praksa se nastavila i u srednjem veku kada je simbol moći nekog vlastelina ili vladara, pored zadužbina i dvorova, bio vinograd i podrum sa dobrim vinom.

Turska okupacija je sputala razvoj vinogradarstva i vinarstva. Raji je u pojedinim delovima bilo zabranjeno da imaju svoje zasade vinove loze, a gde je i bilo vinograda vino koje bi domaćin istočio služilo bi samo za lične svrhe, pošto je Osmanlijama bilo zabranjeno konzumiranje alkohola, za vino skoro nije bilo tržišta.

Tek po oslobađanju Srbije od Turaka kreće preporod vinogradarstva. Ali jedna katastrofa koja je zahvatila Evropu pretila je i srpskim vinogradarima. Bila je to izuzetno opasna vrsta insekta, filoksera. Ona je u Evropu došla iz Severne Amerike, gotovo celu  drugu polovinu 19. veka  harala je i uništila pitome vinograde Evrope. Filoksera napada korene vinove loze i tako dovodi do sušenja.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Pošast koja je zahvatila Evropu učinila je da Francuska gotovo nije imala svoje vino pa su morali da dovoze velike količine vina iz Srbije, tačnije sa istoka Srbije oko Negotina. Tada je zbog velike zarade koje su negotinski podrumari ostvarili došlo do nicanja pimnica, podruma koji se nalaze izvan sela (Rajačke pimnice, rogljevačke…)

Rešenje za tadašnju pošast je bilo kalemljenje vinove loze. Kao podloga za kalemljenje korišćena je američka divlja loza, pošto je primećeno da je ona razvila otpornost na insekt filokseru.

Kalemari iz okoline Trstenika su zanat kalemljenja doveli do savršenstva, a još 1903. godine su osnivane kalemarske zadruge preko kojih je išao plasman proizvoda. Postoje čak i svedočanstva da su pred Prvi svetski rat Italijani dolazili u sela na obali Zapadne Morave (Medveđa, Velika Drenova…) da bi naučili od naših kalemara kako nakalemiti odličnu sadnicu.

Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kalemarstvo je doživelo neverovatan uspeh. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Uspeh su prekinuli raspad Jugoslavije i sankcije, i kalemarstvo u Srbiji, kao i sve ostalo, pretrpelo je težak udarac. Danas, manje ih je na broju nego početkom 20. veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva, pa možda čak i unapredi.

Privatna arhiva
 

 

 

 

Komentari(0)

Loading