ATENTAT NA ANTU PAVELIĆA Mileva je jedina žena učesnica, nije mu oprostila UBISTVO OCA I ŠESTORO članova PORODICE!
Mileva Gaćeša Pićan, poslednja živa osoba koja je učestvovala u organizaciji atentata na Antu Pavelića 1957. u Argentini, preminula je 2022. godine u 97. godini u Buenos Ajresu.
"Dobro došao brate Srbine", ovim rečima je dočekala gorda starica novinara u ispovesti za RTS 2020. godine. Ispričala je tada da su u organizaciju atentata bili uključeni njen brat Milan Gaćeša, njen muž, sveštenik Radojica Popović i ona. Pavelića su pratili Milo Krivokapić i Blagoje Jovović, koji je pucao na njega. Sve se odigralo u ulici koja danas nosi naziv Sančez, a Jovović je ranio Pavelića 10. aprila 1957. na 16. godišnjicu osnivanja NDH.
Mileva Gaćeša rođena je 1925. godine u selu Štikada kod Gračaca u Liki. Njen otac, Petar Gaćeša, bio je odveden od strane ustaša 1941. godine i pretučen do te mere da je umro posle četiri dana, tokom rata izgubila je još šestoro članova porodice.
Nakon rata, Mileva se zajedno sa grupom Srba iseljenika našla u Argentini. Njena sudbina i gubitak članova porodice tokom rata ostavili su dubok trag na nju i njenu porodicu, što je uticalo na odluku da se priključi grupi zaverenika koji su isplanirali atentat na Pavelića.
Kada je stvorena tzv. Nezavisna Država Hrvatska 10. aprila 1941. godine, sa Antom Pavelićem na čelu, nastala je tvorevina koja je u Drugom svetskom ratu izvršila jedan od najvećih i najtežih genocida na svetu.
Hrvatski poglavnik Pavelić je doneo rasne zakone, uspostavio je koncentracione logore sa ciljem totalnog istrebljenja Srba, Jevreja, Roma i antifašista. Ideologija njegovog režima svodila se na borbu protiv pravoslavlja, liberalizma, demokratije, slobodnog zidarstva i boljševizma.
Posle sloma NDH, Ante Pavelić je pobegao u Argentinu, pod lažnim imenom. Pavelić je 1945. godine pobegao iz Zagreba i preko slovenačkog grada Maribora izbio na jugoslovensko-austrijsku granicu.
Godine 1946. Pavelić je napustio Austriju i preselio se u Rim, u jednu zgradu koja je pod jurisdikcijom Vatikana.
Krunoslav Draganović bio je glavni čovek za uspostavljanje “pacovske linije”, odnosno pacovskog kanala, koji je postao uopšten naziv za mrežu evakuacije, tj. bekstva.
Draganović je ostvario kontakte s papom Pijem XII, kao i sa visokim činovnicima Državnog sekretarijata Vatikana i italijanske obaveštajne službe.
Zahvaljujući uticaju Vatikana i ustaško-hrvatskog Instituta Svetog Jeronima u Rimu, koji je još pre rata bio glavni centar ustaško-hrvatske terorističke emigracije u Italiji, u Južnu Ameriku emigriralo je na desetine hiljada ustaša i domobrana, među njima i nekoliko stotina ratnih zločinaca.
Pošto je izbegao da se suoči sa zakonom i odgovora za počinjeni genocid, veliki broj Srba u emigraciji smatrao je da Ante Pavelić zbog ratnih zločina koje je počinio treba da odgovara.
Atentat na Antu Pavelića izvršen je 10. aprila 1957. godine u Buenos Ajresu, u predgrađu Lomas de Palamor, u 9 časova uveče.
Blagoje Jovović izvršio je atentat na Antu Pavelića i teže ga ranio.
Pavelić se povukao u Španiju nakon atentata.
Iako je preživeo atentat, Pavelić je umro 1959. godine u Madridu od posledica rana koje je zadobio.
Blagoje Jovović danas ima svoju ulicu u Zemunu, a prilikom svečanosti otvaranja ulice pročitano je i pismo porodice Blagoja Jovovića u kojem se izražava zadovoljstvo činjenicom da Grad Beograd i Republika Srbija ne zaboravljaju svoje heroje.
"Nudim svoju glavu i molim da budem streljana ja": Ženi koja je svojim životom branila Dražu, život je loše vratio
Danas, u vreme kada su informacije dostupne na svakom koraku i kada nas samo klik deli od mnogih znanja i novih svetova ipak neki velikani naše istorije i zanimljivi događaji za koje bi mnogi trebalo da znaju - ostaju skriveni.
Slavka Nešić iz Zaječara je preživela udar groma: Dete palo sa kreveta, dever se valjutao po podu, a kad sam digla glavu...
Najbolje je, kaže, zatvoriti prozore i vrata i skloniti se u ugao sobe
Bio je najbogatiji Srbin kog je venčao kralj, a skončao jezivo u crkvi: Njegova žena da bi preživela "prosila" na pijaci
Na pomen prezimena Dunđerski mnogi prvo pomisle na tragičnu ljubavnu priču Lenke i Laze Kostića.
Evo kako da se ponašate ukoliko se sretnete sa medvedom: Jedan postupak može biti koban
Brojnost populacije u samom nacionalnom parku Tara je oko 60-70 medveda, ali procena je da u Srbiji ima oko 120 jedinki
Negovala bolesnog muža, a bila ljubavnica srpskom kralju koji je pravio najveće skandale: Kad je izgustirao, zaveo njenu sestru i terao je da ostavi muža i decu
Malo ko zna da su Milan Obrenović i Dženi Džerom imali romansu koja se burno završila, te je čuveni Srbin zaveo i njenu sestru u koju je bio zaljubljen do ušiju!
Komentari(0)