HAJDUČKA ČESMA Svedok istorije, Dositej Obradović je hteo da ga sahrane pored nje, u blizini se desio i atentat na kneza Mihaila
Hajdučka česma je jedna od najstarijih i najpopularnijih beogradskih česmi. Iako tačan datum njenog nastanka nije poznat, veruje se da je podignuta krajem 18. veka. Ova česma se nalazi u istočnom podnožju beogradskog parka Košutnjak, desno od puta za Pionirski grad.
Hajdučka česma je uređena tokom vladavine kneza Miloša i njegovog sina kneza Mihaila. Prvi zapis u kojem se pominje česma je testament Dositeja Obradovića, u kojem je izrazio želju da bude sahranjen pored nje. U zapisu iz 1828. godine se spominje uređenje česme, a u zapisu iz 1904. održan je prvi majski skup srpskih socijalista pored ove česme.
Hajdučka česma je obnovljena između 2001. i 2003. godine.
Sadašnji izgled česme datira s kraja 19. veka. Fasada česme je oblikovana u neorenesansnom stilu. Ima tri zasvedene niše sa lulama za vodu, koje su po vertikali podeljene jonskim pilasterima. Česma je široka 55 cm, a ukupna visina fasadnog dela je 350 cm.
Nedaleko od Hajdučke česme nalazi se mesto gde je 29. maja 1868. godine ubijen knez Mihailo Obrenović. Na tom mestu se nalazi podzidana zaravan sa niskim kamenim stubovima između kojih je razapet masivni ukrasni lanac. Mesto je okruženo ogradom od kovanog gvožđa.
Hajdučka česma i dalje predstavlja važan deo beogradske kulturne i istorijske baštine, privlačeći posetioce i meštane. Iako voda iz ove česme nije uvek dobra za piće, njena bogata istorija i arhitektonska lepota ostaju ukras skriven u dubokoj šumi Košutnjaka.
"KRVAVA LITIJA": Ko je bio patrijarh srpski Varnava Rosić?
U jednom od najtežih perioda srpske istorije na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh Varnava koji je ostao upamćen kao veliki mučenik.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)