KAD JA POĐOH NA BEMBAŠU: Pesma koju slušamo u seriji "NOBELOVAC" nije izabrana slučajno, evo zašto
Osim sjajne glume, dijaloga i generalno, odličnog prikazivanja epohe, seriju “Nobelovac” definitivno je obeležila i muzika, a naročito pesma “Kad ja pođoh na bembašu” koja se čuje u uvodnoj i odjavnoj špici, kao i u pojedinim scenama. Melodija nije izabrana slučajno!
Autori serije dugo su se pripremali za ovaj projekat. Proučavali su Andrićev život, njegovu privatnu arhivu i dela, kao i živote ljudi sa kojima je bio najbliži. Zato je većina onoga što gledaoci imaju priliku da vide u seriji ili istorijski tačno ili ima jako duboko značenje i simboliku za razumevanje našeg Nobelovca.
To je slučaj i sa pesmom “Kad ja pođoh na bembašu”.
Sevdalinka koja je stigla do Švedske
Reč je o poznatoj sevdalinki koja je jedan od muzičkih simbola Sarajeva. Verziju koja se čuje na odjavnoj špici serije peva Danica Krstić, dok se za njene najpoznatije izvođače smatraju Nada Mamula, Himzo Polovina, ali i džez trubač Duško Gojković i, u novije vreme, Amira Medunjanin.
“Kad ja pođoh na bembašu” bila je jedna od omiljenih pesama Ive Andrića. Baš zbog toga, upravo ova melodija iz njegove rodne Bosne, mogla se čuti 10. decembra 1961. na banketu u Zlatnoj sali Gradske kuće u Stokholmu nakon što je jugoslovenskom piscu uručena Nobelova nagrada za književnost.
Iz istog razloga, hor madrigalista Stokholmskog univerziteta na srpskom je otpevao i kompoziciju Josipa Slavenskog “Oj, jesenske duge noći”, a nakon toga Ivo Andrić je, u ime svih laureata te godine, održao danas čuvenu pozdravnu besedu, kasnije objavljenu u okviru Andrićevih Sabranih dela pod naslovom “O priči i pričanju”.
Priča kaže da je tom prilikom pisac sa sobom u Švedsku poneo i ploču sa kompozicijom “Marš na Drinu” nakon čega je ona postala poznata širom sveta.
“Kad ja pođoh za Bembašu” ima korene u tradiciji Jevreja sefarda koji su iz Španije došli i nastanili se u Bosni. Njen tekst peva se uz melodiju sefardske pesme “El Dio Alto” koja se od davnina izvodila u sinagogama tokom mnogih jevrejskih praznika, a kod ovog naroda postoji i ljubavna pesma “Mi kerido, mi amado” (“Moj dragi, moj ljubiljeni”) koja se peva na istu melodiju.
Češki muzikolog Ljudevit Kuba koji je proučavao i sakupljao narodne melodije Bosne ju je krajem 19. veka prvi zapisao, a njegov notni zapis pratile su i reči: “Kad ja pogjem na bendbašu na vodu…“
I tako je pesma stigla sve do današnjih dana.
Još jedna veza Andrića i “bembaše”
Starije Sarajlije će vas i danas ispraviti - ne kaže se “bembaša” nego “beNTbaša”. U pitanju je turcizam nastao od reči “bent” koja znači “nasip” ili “brana” i reči “baša" koja označava “čelo”, “glavu”, ali i “starešinu”. Spajanjem ove dve reči nastala je “bentbaša”, a danas sve češće i “bembaša” - glavna brana, glavni nasip.
Bentbaša (Bembaša) je deo Sarajeva koji prati tok reke Miljacke. U vreme nastanka grada ovde su se nalazili mlinovi i menzilhane (gostionice), ali i ćuprija od jarećih mehova čiju izgradnju je naredio Omer-paša Latas - osmanski paša koga je u svom istoimenom romanu zauvek ovekovečio upravo Ivo Andrić.
GENETIKA IMA NEOBIČAN RAZLOG: Zašto bebe "gube" plave oči?
Mnogi roditelji ostaju zatečeni kada plave oči njihove bebe pređu u tamnije nijanse.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Priča o "šokačkim divanima": Kako se nekad provodilo vreme uz muziku i druženje u Vojvodini
U Vojvodini, bogatoj tradiciji i specifičnom načinu života, postoji jedan gotovo zaboravljeni običaj poznat kao „šokački divani“. Ovi divani bili su posebni trenuci opuštanja, druženja i zabave, najčešće uz zvuke tamburice, pesmu i priču koja je spajala ljude u neraskidivo prijateljstvo.
Komentari(0)