KINEZI SU OVDE PRVI PUT PROBALI SIR Jedini muzej u Srbiji na otvorenom pleni lepotom, turisti su oduševljeni (FOTO)
U živopisnom selu Sirogojno u hladovini stoletnog drveća ušuškao se najveći srpski Muzej na otvorenom „Staro selo“ po svojoj lepoti i specifičnosti prepoznat u čitavom svetu.
Na lokaciju od pet hektara, pored crkve Svetog Petra i Pavla, prevučene su iz svih delova Zlatibora stare brvnare, kako bi se ovde prezentovale i čuvale.
Mesto koje decenijama čuva srpsku tradiciju, pokazuje kako su to naši preci živeli nekad, je i mesto gde se organizuju bojne aktivnosti sa tim ciljem. Jedna od njih jeste i Vašar starih zanata koji se tradicionlano održava svake godine upravo u Sirogojnu. I ovog avgusta privukao je veliki broj izagača i posetilaca, ne samo iz Srbije već i iz svih krajeva sveta. Posebno oduševljeni bili su turisti iz Kine.
- Zlatibor je fenomenalan, zaista provodimo predivno vreme ovde. Ljudi su nasmejani, srećni, mnogo opušteniji nego u Kini. Ima puno pasa na ulicama, što je kod nas je jako redak prizor. Oduševljeni smo ovim sajmom, na koji smo iskreno slučajno došli. Kupila sam neke suvenire koji će me sećati na ovaj kraj, ručni rad je fantastičan. Moram da kažem da smo ovde na Zlatiboru po prvi put u životu probali sir, ispričala je za turistkinja iz Kine Lea Maventi.
Muzej na otvorenom ,,Staro selo“ Sirogojno od svog osnivanja posebnu pažnju posvećuje proučavanju, očuvanju ali i oživaljavanju starih zanata. Organizuje različite manifestacije i prezentacije posvećene tradicionalnoj muzici, starim zanatima, zanatskim veštinama i zanimanjima, kao i rekonstrukcije narodnih običaja u autentičnom ambijentu.
- Sarađujemo sa zanatlijama, oni na ovom skupu demonstriraju svoj način izrade, donose svoje gotove proizvode. Imamo 15 izlagača ove godine i veliko interesovanje posetilaca. Svi koji tog dana posete Muzej moći će direktno od zanatlija da saznaju nešto više o starim zanatima od kojih su neki upisani na listu Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa, a Zlakuska lončarija i na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže organizatorka Ruža Zimonjić Kljajić.
Muzej čine dve celine. Prva je skup kuća koje su sačuvale svoj prvobitni izgled i namenu, i one sačinjavaju stalnu muzejsku postavku formiranu u dve zlatiborske okućnice. Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled, ali im je namena promenjena, adaptirane su i prilagođene turističkim potrebama. To su dvorana, prodavnica suvenira, krčma, apartmanske zgrade...
Muzejska postavka zlatiborskih brvnara predstavlja svedočanstvo kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka. U to vreme živelo se u zadrugama koje su brojale i do 50 članova, a zlatiborsku okućnicu sačinjavao je veliki broj manjih objekata raspoređenih oko "glavne kuće".
Pravljene na padini okrenutoj prema suncu, kuće su četvrtastog oblika sa zidovima od vodoravno naslaganih brvana na uglovima vezanih u "ćetr", pokrivene šindrom, kamenim pločama ili slamom. Na krovu su se nalazili otvori "badže" koji su služili za cirkulaciju vazduha, a na samom vrhu kuće se nalazio dimnjak koji se zvao "kapić".
"Glavna kuća" ima dve prostorije – "kuću" i "sobu", a ispod sobe se nalazio podrum. Istočna i zapadna vrata su pored funkcionalnih imala i simbolička značenja (sve što je dobro i lepo ulazilo je na istočna vrata – novorođenče, mlada, kumovi, gosti..., a sve što je loše izlazilo je na zapadna).
Centralno mesto "kuće" zauzimalo je ognjište, u njemu je vatra uvek gorela, na njemu se pripremala hrana, oko ognjišta su se uveče sabirali članovi zadruge dogovarali se o poslovima za naredni dan, a potom tu i spavali.
Okućnicu si činili i vajat (zgrada koju je dobijao svaki sin domaćina kada se oženi), mlekar (za čuvanje mleka i mlečnih proizvoda), pekara (za pečenje hleba), ambar i salaš (za čuvanje žita i kukuruza), mišana (za sušenje voća), kačara (za pečenje rakije) i štala (za stoku).
Drugi deo muzejske postavke čine objekti originalnog izgleda, ali prilagođeni turističkim potrebama: dvorana i letnja pozornica za izložbe, seminare, književne susrete, pozorišne predstave i koncerte; izložbeni i prodajni prostor proizvoda starih zanata i kopija muzejskih eksponata koje izrađuju seoske zanatlije; krčma Muzeja koja posetocima nudi zlatiborska jela pripremljena na starinski način, uz konake za smeštaj i boravak gostiju.
Sastavni deo Muzeja čini Crkva Svetog Petra i Pavla sa vrednim ikonostasom iz 1764. godine.
Ovaj jedinstveni Muzej na otvorenom možete posetiti u zimskom periodu od 9 do 16 časova, a u letnjem periodu od 9 do 19 časova.
Cene ulaznica: Odrasli - 200 dinara, deca od 7 do 15 godina - 150 dinara, đačke ekskurzije - 150 dinara, grupe preko 10 posetilaca - 150 dinara, porodična ulaznica - 500 dinara, deca do 7 godina ne plaćaju ulaz.
(Rina/ TO Zlatibor)
GOSTUŠA Kameno selo u Srbiji fascinira posetioce, ovo još niste videli
Ako odlučite da posetite Staru planinu i obiđete sve njene lepote, jedno od najvrednijih zaštićenih bogatstava Srbije — selo Gostuša će vas oduševiti, poznato je i kao Kameno selo.
5 planina u Srbiji sa najlepšom prirodom i najvišim vrhovima: Izazov za avanturiste! (FOTO)
Ako niste ljubitelj gužve kakva dominira Zlatiborom, Kopaonikom i Tarom
BOGATA PONUDA SRPSKE PLANINE Od "bakterije sreće" do prelepih pejzaža i čistog vazduha, dobiće i „Linijski park Zlatar”
Uz Zlatibor i Taru jedna od najpopularnijih planina na jugozapadu Srbije svakako je Zlatar koji je poslednjih godina visoko pozicioniran na turističkoj mapi naše zemlje.
Bajina Bašta: Srpski gradić kojem je Bog dao samo najlepše! (FOTO)
Pripada jednom od naših najlepših nacionalnih parkova - Tari
PRELEPI PREDELI Destinacije u Srbiji koje svako treba da poseti, ovde priroda leči
Srbija je prepuna mesta koja čekaju da ih otkrijete, a ovo su neke od destinacija koje možete da iskoristite za izlet i beg od gradske gužve, duša i telo će vam sasvim sigurno biti zahvalni.
Komentari(0)