Mladi arheolog u Srbiji napravio kamp jedinstven na Balkanu: Kroz Magličgrad prošlo na desetine volontera iz čitavog sveta, oni podno tvrđave žive kao što se živelo nekad
Mladi arheolog, Miloš Sretenović, sa diplomom u rukama obišao je mnoge zemlje sveta. Najjači utisak na njega je ostavila Južna Amerika i način života tamošnjih stanovnika, tako da kada se vratio u beogradsku kancelariju više ništa nije bilo isto. Intenzivno je počeo da razmišlja da svoj život promeni iz korena, a svoj san je i ostvario. Podno zidina srednjovekovne trvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i tu napravio jedinstveni volenterski kamp u regionu – Magličgrad. Do sada je kroz Magličgrad prošlo oko 200 volontera iz čitavog sveta.
- Suština svega povratak prirodi i formiranje specifičnog samoodrživog naselja u kom bi živeli kao što je to bilo nekad. Podno Magliča napravljen je specifičan kamp u čijoj izgrandji su učestvovali isključivo volonteri iz čitavog sveta koji se prijavljuju preko sajta "workaway.info". Kada stignu u ovu dolinu vekova, oni volontiraju oko pet sati dnevno, ostalo vreme imaju da uživaju u prirodi i predelima, jer su zbog toga zapravo i došli. Mahom su to u pitanju ekološki aktivisti i ljubitelji prirode", kaže za RINU Miloš.
Do sada su podno Magliča boravili Danci, Nemci, Švajcarci, Rusi, Kolumbijci pa čak i Indijci. Imaju obezbeđenu hranu, smeštaj ali i edukaciju. Nezaboravno druženje i realizacija finalne, neobične ideje su krajnji cilj. U izgradnji kampa ništa se ne kupuje, koristi se samo ono što ima u prirodi i na terenu.
- Drvo koje smo koristili pronašli smo u reci Ibar, mi smo ga izvukli i od njega napravili statue i barske stolove, a od guma koje su takođe nađene u samom koritu reke napravili smo kao improvizovane stolice za sedenje, tako da je ovde svaki segment maksimalno iskorišćen, kaže ovaj mladi erheolog koji je lider neobične zajednice okrenute prirodi.
Možda vas zanima:
Stazama katara: najlepši srednjovekovni gradovi Srbije
Otkrivamo skrivene dragulje poput Smedereva, Golupca i Magliča – savršeni za vikend izlet.
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Možda vas zanima:
Stazama katara: najlepši srednjovekovni gradovi Srbije
Otkrivamo skrivene dragulje poput Smedereva, Golupca i Magliča – savršeni za vikend izlet.
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Možda vas zanima:
Stazama katara: najlepši srednjovekovni gradovi Srbije
Otkrivamo skrivene dragulje poput Smedereva, Golupca i Magliča – savršeni za vikend izlet.
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Možda vas zanima:
Stazama katara: najlepši srednjovekovni gradovi Srbije
Otkrivamo skrivene dragulje poput Smedereva, Golupca i Magliča – savršeni za vikend izlet.
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Možda vas zanima:
Stazama katara: najlepši srednjovekovni gradovi Srbije
Otkrivamo skrivene dragulje poput Smedereva, Golupca i Magliča – savršeni za vikend izlet.
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Na placu koji je otkupio nalaze se i dve stare štale, koje su istim principom uredili i priveli nameni smeštaja kako članova njegove samodržive zajednice, tako i za posetioce i zaljubljenike u ovakav način života.
- Građena je istom tehnikom kao i sama tvrđava Maglič, od velikog kamenja od pola metra i pravljenjem smese od blata, peska i kreča koja se spajala sa kamenom. Zato unutar objekta kada su i najpaklenije vrućine, sobna temperatura ne prelazi 20 stepeni jer su zidovi debeli više od pola metra, dodaje Miloš.
Za sve posetioce obezbeženi su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta, toaleti. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju kao što su vrganji, lisičarke, koprive i po neka pastrmka.
- Ceo ovaj predeo ispod tvrđave nekako je daleko od javnosti, bez komšija i daje nam priliku da stvaramo nešto lepo i naravno prihvatamo volontere iz čitavnog sveta koji su spremni da učestvuju u jednom ovakvom projektu. Želimo da stvorimo nešto posebno što bi bilo pozicionirano na turističku mapu Kraljeva a i čitave Srbije kako stranci ne bi obišli samo velike gradove i nastavili dalje, već da se zadrže što duže i vide ovakve projekte, zaključio je Miloš Sretenović.
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)