Mladi arheolog u Srbiji napravio kamp jedinstven na Balkanu: Kroz Magličgrad prošlo na desetine volontera iz čitavog sveta, oni podno tvrđave žive kao što se živelo nekad
Mladi arheolog, Miloš Sretenović, sa diplomom u rukama obišao je mnoge zemlje sveta. Najjači utisak na njega je ostavila Južna Amerika i način života tamošnjih stanovnika, tako da kada se vratio u beogradsku kancelariju više ništa nije bilo isto. Intenzivno je počeo da razmišlja da svoj život promeni iz korena, a svoj san je i ostvario. Podno zidina srednjovekovne trvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i tu napravio jedinstveni volenterski kamp u regionu – Magličgrad. Do sada je kroz Magličgrad prošlo oko 200 volontera iz čitavog sveta.
- Suština svega povratak prirodi i formiranje specifičnog samoodrživog naselja u kom bi živeli kao što je to bilo nekad. Podno Magliča napravljen je specifičan kamp u čijoj izgrandji su učestvovali isključivo volonteri iz čitavog sveta koji se prijavljuju preko sajta "workaway.info". Kada stignu u ovu dolinu vekova, oni volontiraju oko pet sati dnevno, ostalo vreme imaju da uživaju u prirodi i predelima, jer su zbog toga zapravo i došli. Mahom su to u pitanju ekološki aktivisti i ljubitelji prirode", kaže za RINU Miloš.
Do sada su podno Magliča boravili Danci, Nemci, Švajcarci, Rusi, Kolumbijci pa čak i Indijci. Imaju obezbeđenu hranu, smeštaj ali i edukaciju. Nezaboravno druženje i realizacija finalne, neobične ideje su krajnji cilj. U izgradnji kampa ništa se ne kupuje, koristi se samo ono što ima u prirodi i na terenu.
- Drvo koje smo koristili pronašli smo u reci Ibar, mi smo ga izvukli i od njega napravili statue i barske stolove, a od guma koje su takođe nađene u samom koritu reke napravili smo kao improvizovane stolice za sedenje, tako da je ovde svaki segment maksimalno iskorišćen, kaže ovaj mladi erheolog koji je lider neobične zajednice okrenute prirodi.
Možda vas zanima:
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Maglič: Srednjovekovni grad iznad magle i vremena
Skriven u brdima iznad reke Ibar, Maglič čuva tajne prošlosti i pruža nezaboravne poglede na srce Srbije.
Možda vas zanima:
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Maglič: Srednjovekovni grad iznad magle i vremena
Skriven u brdima iznad reke Ibar, Maglič čuva tajne prošlosti i pruža nezaboravne poglede na srce Srbije.
Možda vas zanima:
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Maglič: Srednjovekovni grad iznad magle i vremena
Skriven u brdima iznad reke Ibar, Maglič čuva tajne prošlosti i pruža nezaboravne poglede na srce Srbije.
Možda vas zanima:
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Maglič: Srednjovekovni grad iznad magle i vremena
Skriven u brdima iznad reke Ibar, Maglič čuva tajne prošlosti i pruža nezaboravne poglede na srce Srbije.
Možda vas zanima:
Neotkrivena tvrđava Maglič: Svedočanstvo o moći i slavi srednjovekovne Srbije
Tvrđava Maglič, smeštena u dolini reke Ibar, krije mnoge tajne iz prošlosti.
Maglič: Srednjovekovni grad iznad magle i vremena
Skriven u brdima iznad reke Ibar, Maglič čuva tajne prošlosti i pruža nezaboravne poglede na srce Srbije.
Na placu koji je otkupio nalaze se i dve stare štale, koje su istim principom uredili i priveli nameni smeštaja kako članova njegove samodržive zajednice, tako i za posetioce i zaljubljenike u ovakav način života.
- Građena je istom tehnikom kao i sama tvrđava Maglič, od velikog kamenja od pola metra i pravljenjem smese od blata, peska i kreča koja se spajala sa kamenom. Zato unutar objekta kada su i najpaklenije vrućine, sobna temperatura ne prelazi 20 stepeni jer su zidovi debeli više od pola metra, dodaje Miloš.
Za sve posetioce obezbeženi su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta, toaleti. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju kao što su vrganji, lisičarke, koprive i po neka pastrmka.
- Ceo ovaj predeo ispod tvrđave nekako je daleko od javnosti, bez komšija i daje nam priliku da stvaramo nešto lepo i naravno prihvatamo volontere iz čitavnog sveta koji su spremni da učestvuju u jednom ovakvom projektu. Želimo da stvorimo nešto posebno što bi bilo pozicionirano na turističku mapu Kraljeva a i čitave Srbije kako stranci ne bi obišli samo velike gradove i nastavili dalje, već da se zadrže što duže i vide ovakve projekte, zaključio je Miloš Sretenović.
Planina tajni – Radan između stvarnosti i predanja
Na jugu Srbije, između Toplice, Jablanice i Kosanice, prostire se Radan planina – mesto gde priroda, istorija i legenda žive rame uz rame. Ova planina, često nazivana „planinom tajni“, krije prizore koji oduzimaju dah, ali i priče koje se prenose s kolena na koleno.
Jastrebac – tamo gde se ljubavne legende susreću sa planinskim vrhovima
Između Toplice i Nišave, tamo gde se dodiruju putevi juga i centra Srbije, uzdiže se Jastrebac – planina koja u sebi spaja miris četinarskih šuma, bistrinu izvora i priče stare koliko i njeni vrhovi.
U poznatoj banji noćenje za samo 820 dinara! Nalazi se na par sati od Beograda, a u njoj su nekada uživali stari Rimljani
Na tri i po sata vožnje od Beograda, u neposrednoj blizini Dimitrovgrada nalazi se pravi lekoviti raj – Zvonačka banja.
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Od dina do borovih hladovina – biciklistički i pešački izazovi Deliblatskih staza
Usred ravnice, tamo gde se Banat pretvara u more peska, prostire se Deliblatska peščara – „Evropska Sahara“ Srbije. Ovde dine i borove šume kriju retke biljke, staze kroz tišinu i ptice koje se ne viđaju nigde drugde u zemlji.
Komentari(0)