JEDINSTVENO Mesto u srcu Ovčarsko - kablarske klisure, ovde ćete videti i NAJBRŽU pticu na SVETU!
Čačak - Nekada stara i napuštena seoska škola, a danas je taj objekat pretvoren u Prirodnjački muzej koji je prijatno iznenađenje za sve ljubitelje prirode i retkih vrsta žvotinja.
Smešten u srcu Ovčar Banje idealno je mesto u koje svraćaju brojni putnici namernici koji se upute u avanturu kroz nestvarne predele Ovčarsko - kablarske klisure. U njemu je trenutno izloženo 76 vrsta ptica, od čega je njih 66 iz zaliha Prirodnjačkog muzeja iz Beograda.
Smešten u srcu Ovčar Banje idealno je mesto u koje svraćaju brojni putnici namernici koji se upute u avanturu kroz nestvarne predele Ovčarsko - kablarske klisure. U njemu je trenutno izloženo 76 vrsta ptica, od čega je njih 66 iz zaliha Prirodnjačkog muzeja iz Beograda.
- Sve vrste koje su ovde izložene su strogo zaštićene međunarodnom regulativom. Većina njih se veoma retko mogu videti golim okom, stoga su ovi eksponati od velikog značaja za sve one koji žele da se upoznaju sa prirodom na drugačiji način. Tu su bela čaplja, zatim sivi soko koja je u narodu poznat i kao najbrža ptica na svetu tako da se mnoga deca zadive kada je ugledaju u muzeju, takođe tu je i orao mišara", izjavila je za RINU Zorica Vjetrović Srećković, biolog u Prirodnjačkom centru.
Osim ptica sa vodenog, kopnenog i šumskog staništa u ovom muzeju se mogu videti pojedini sisari, poput vuka, šakala, divlje svinje, ali i divlja mačka za koju se zna da je izuzetno oprezna i da se vrlo retko može uočiti na našem području iako je i te kako prisutna.
- Trudili smo se eksponati u ovom muzeju bud sveobuhvatni i zanimljivi posetiocima, ali i da za decu imaju edukativni karakter. Kad su u pitanju gmizavci i vodozemci prisutni su alpski mrmoljak, smukovi belouške, a od gmizavaca jedina otrovnica koja je prisutna na ovoj teritoriji je poskok", kaže Vjetrović Srećković.
Ona dodaje da je Ovčarsko - kablarska klisura izuzetno podneblje koje se može pohvaliti izobiljem biljnih i životinjskih vrsta i da je upravo Prirodanjački muzej mesto na kom se može videti kako izgledaju neke od njih.
- Ono što je jako važno jeste da je na našoj teritoriji registrovano 17 vrsta slepih miševa, koji su takođe u statusu stroge zaštite po nacionalnoj regulativi. Od početka ispitivanja koja su vršena, na ovom području ima 34 vrste riba, od kojih je 10 najpoznatijih vrsta soma, šarana, mrene, potočne pastrmke. Neke od njih nalaze se u samom muzeju", zaključila je Vjetrović Srećković.
Izvor: Rina
Za 6.000 dinara možete iz "čeke" da posmatrate medveda na Tari, ako se ne pojavi - pola para dobijate nazad
Srpska planina je dom ovih divljih zveri
Pećina Samar kod Svrljiga: Jedina pećina u Srbiji kroz koju prolazi put
Na padinama Svrljiških planina nalazi se prirodni fenomen koji iznenađuje sve posetioce – pećina Samar, jedina u Srbiji kroz koju prolazi asfaltni put. Ovaj jedinstveni prizor pokazuje kako se priroda i čovek ponekad susretnu na nesvakidašnji način.
HUNI, TURCI, KELTI... Ovo srpsko selo je NEZAOBILAZAN deo ISTORIJE BALKANA
Svi koji poznaju modernu srpsku istoriju znaju za značaj Orašca
JEZERO KOЈE KLJUČA: Zašto se na Kopaoniku voda nikada ne ledi i misterija lekovitog blata
Kopaonik, naša najpopularnija planina, krije tajnu moć u svom podnožju. Otkrivamo kako termalni izvori Jošaničke Banje, sa temperaturom vode od skoro 80 stepeni, utiču na okolinu i zašto se mineralno blato sa Kopaonika koristi u ekskluzivnim spa centrima za lečenje reume i neuroloških oboljenja.
KAMENA NEVESTA: Legenda o Magliču – planini koja je dobila ime po ženskom prokletstvu i zašto se vrh uvek krije u magli
Maglić, najviši vrh Srbije i Crne Gore, nije samo planina; to je mesto gde se Nebo spaja sa Zemljom, a gde se vekovima krije legenda o ženskom prokletstvu. Otkrivamo kako je tvrđava Maglič dobila ime po večitoj magli i mit o 'Kamenoj nevesti' koja ne dozvoljava da joj se vidi lice.
Komentari(0)