MNOGI veruju da ovde leži zakopano BLAGO PROKLETE Jerine!

Lepote Srbije

17:00

Turizam 0

Smederevska tvrđava je impozantno srednjovekovno utvrđenje smešteno na ušću reke Jezave u Dunav. Ova tvrđava ima bogatu istoriju i značajnu ulogu u srpskoj prošlosti.

MNOGI veruju da ovde leži zakopano BLAGO PROKLETE Jerine!
Shutterstock/Smederevska tvrđava

Smederevska tvrđava je podignuta u drugoj četvrtini 15. veka (od 1428. godine) pod vođstvom despota Đurađa Brankovića. Ovo impozantno utvrđenje bilo je značajno političko, vojno i kulturno središte srednjovekovne Srbije.

Smederevska tvrđava je klasičan primer vodene tvrđave. Okružena je rekom Dunavom i rekom Jezavom, a sa juga je zaštićena veštačkim šancem koji povezuje ove dve reke. Njena površina iznosi oko 10 hektara (bez spoljašnjih bedema i kula), što je čini jednom od najvećih tvrđava u Evropi i najvećom tog tipa. Dizajn tvrđave je inspirisan Carigradom, a njene dimenzije su impresivne: raznokraki trougao sa severnim temenom u kojem se nalazi manji raznokraki trougao koji formira Mali grad, dok ostatak utvrđenja čini Veliki grad.

Smederevska tvrđava je pokazala svoju snagu tokom osmanskih opsada. Tokom 15. veka, uspešno je odolela napadima i gladima, a tek 1459. godine je predana Osmanlijama bez borbe, označavajući formalni kraj Despotovine Srbije.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Iako je pretrpela razaranja tokom svetskih ratova, Smederevska tvrđava je zadržala svoju monumentalnost. Danas je Veliki grad uglavnom u ruševinama, dok su na prostoru Malog grada izvedeni konzervatorski i restauratorski radovi. Tvrđava je pod zaštitom države od 1946. godine.

Despot Đurađ Branković (1377–1456), poznat i kao Đurađ Smederevac, bio je srpski despot i jedan od poslednjih srednjovekovnih vladara. Njegova istorijska važnost je značajna, a njegov život je isprepleten legendama i misterijama.

jerina prokleta Printscreen
 

Jedna od intrigantnih legendi povezanih s Despotom Đurađem Brankovićem i njegovom ženom Jerinom,  jeste priča o skrivenom blagu.

Prema lokalnom predanju, negde unutar Smederevske tvrđave nalazi se tajno zakopano blago koje je pripadalo Despotu Đurađu i njegovoj supruzi, prokletoj Jerini. Ovo blago, koje je po predanju sakriveno od nadirućih Osmanlija, fascinira lovce na blago već vekovima.

Logičke kontradikcije komplikuju ovu priču. Kada je Smederevo palo pod Turke, Đurađ i Jerina su pobegli preko Dunava. Čini se nelogičnim da su blago sakrili na mestu gde se možda neće vratiti. Arheolozi takođe misle da je logičnije da su pobegli sa blagom.

Nedostatak grobova Despota Đurađa i Jerine dodatno doprinosi misteriji oko skrivenog bogatstva. Prema hrišćanskim običajima, vladari nisu sahranjivani s obiljem nakita ili blaga.
Iako arheolozi sa sumnjom pristupaju legendama, takođe prepoznaju da mitovi često sadrže zrno istine. Možda, skriveno ispod zidina tvrđave, leži blago koje čeka da bude otkriveno – svedočanstvo o bogatoj istoriji Despota Đurađa Brankovića i njegove zagonetne supruge, Jerine.

Legende i lepota o ovog mesta privlače turiste.Tokom restauracije Malog grada 1968. godine, otkrivena je jedna minđuša optočena biserima, smaragdom i rubinom, koja se danas čuva u Muzeju. Njena vrednost je neprocenjiva. Veruje se da je pripadala nekoj od dve kćerke despota Đurđa Brankovića, Kantakuzini, odnosno Katarini, ili Mari. Veoma je moguće da je bila i nakit despotice Jerine.  Ko je prava vlasnica zauvek će ostati tajna, kao i misao o tome gde se nalazi druga minđuša.

Mali grad arheološki je istražen, ali šta se krije ispod Velikog grada, još je tajna, što dokazuje iskopavanje zlatnog nakita iz 14. veka. Tokom 2012. godine urađena je konzervacija i prezentacija sakralnog kompleksa iz 10. veka, kada su arheolozi došli do vrednog otkrića, skeleta ženske osobe sa zlatnim minđušama.

Minđuše su teške po 2,35 grama svaka. Osim grba dvoglavog orla, naušnice imaju monogram M. P. A., što su inicijali Marije Paleolog, druge žene Stefana Dečanskog.

Zbog senzacionalnog otkrića, arheolozi i javnost godinama su čekali vesti iz Arheološkog instituta.

Prema antropološkim analizama, reč je o ženskoj osobi visine oko 150 centimetara, starosti od 70 do 75 godina kada je umrla”, ispričao je za medije direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Veruje se da je skelet star 500-600 godina, a naušnice potiču s kraja 14. veka.

Pronalazak minđuša je vrlo važan, jer su, u odnosu na druge poznate, najkvalitetnije izrade.

Još se traga i za ostacima Blagoveštenske crkve u kojoj su pohranjene mošti Svetog Luke. Za ostacima Sabornog hrama koji su Turci porušili posle 1460. godine tragali su stručnjaci iz Nemačke koji su obavili geomagnetno snimanje Velikog grada. Na osnovu satelitskog snimka, na Arheološkom institutu u Frankfurtu izrađena je mapa koja je trebalo da otkrije ostatke predmeta i objekata na dubini do tri metra. Međutim, arheolozi su bili loše sreće.Jedna od najvećih je legenda o blagu despotice koje se, po predanju, nalazi negde u lagumima ispod utvrđenja.

Lagumi puni zlata sklonjenog pred najezdom Turaka, koje su lovci na blago vekovima pokušavali da nađu, ostaje predanje koje živi. Do sada je istražen tek deo Velikog grada Smederevske tvrđave, i to uglavnom jugoistočni ugao. Znajući da su Brankovići bili jedna od najbogatijih porodica u ovom delu sveta i u srpskoj istoriji, te ni ne čudi da mnogi smatraju da se njihovo blago još uvek nalazi u gradu u kom su vladali. Međutim, arheolozima se ne poklapa jedna logična činjenica: - Kad je palo Smederevo pod Turke, Đurađ i Jerina su pobegli preko Dunava. Nije bilo logično da blago sakriju ovde, gde se možda neće ni vratiti. Logično je bilo da pobegnu sa blagom - pretpostavljaju arheolozi. Takođe, činjenica koja raspiruje sumnju o postojanju blaga je i ta što grobovi despota Đurđa i Jerine nikada nisu nađeni. Prema hrišćanskim običajima, vladari se nisu sahranjivali s mnogo nakita ili sa blagom. Ipak, ni arheolozi ne odbacuju potpuno mitove.

Posetiti Smederevsku tvrđavu znači zakoračiti u prošlost i osetiti duh srednjovekovne Srbije. Njene zidine svedoče o hrabrosti i izdržljivosti ljudi koji su je branili, a danas je često mesto kulturnih i sportskih manifestacija.

 

 

Komentari(0)

Loading