Smederevska tvrđava je impozantno srednjovekovno utvrđenje smešteno na ušću reke Jezave u Dunav. Ova tvrđava ima bogatu istoriju i značajnu ulogu u srpskoj prošlosti.
Smederevska tvrđava je podignuta u drugoj četvrtini 15. veka (od 1428. godine) pod vođstvom despota Đurađa Brankovića. Ovo impozantno utvrđenje bilo je značajno političko, vojno i kulturno središte srednjovekovne Srbije.
Smederevska tvrđava je klasičan primer vodene tvrđave. Okružena je rekom Dunavom i rekom Jezavom, a sa juga je zaštićena veštačkim šancem koji povezuje ove dve reke. Njena površina iznosi oko 10 hektara (bez spoljašnjih bedema i kula), što je čini jednom od najvećih tvrđava u Evropi i najvećom tog tipa. Dizajn tvrđave je inspirisan Carigradom, a njene dimenzije su impresivne: raznokraki trougao sa severnim temenom u kojem se nalazi manji raznokraki trougao koji formira Mali grad, dok ostatak utvrđenja čini Veliki grad.
Smederevska tvrđava je pokazala svoju snagu tokom osmanskih opsada. Tokom 15. veka, uspešno je odolela napadima i gladima, a tek 1459. godine je predana Osmanlijama bez borbe, označavajući formalni kraj Despotovine Srbije.
Možda vas zanima:
ZAKORAČITE KROZ GVOZDENA VRATA DUNAVA Nemci ga nazivaju još i Grobljem brodova (FOTO/VIDEO)
Priča o buđenju evropske civilizacije počela je na samoj obali Dunava
DREVNA TAJNA SMEDEREVSKE TVRĐAVE: Jedna kula čuva dokaz o tome da ŽIVIMO U 7531. GODINI! (FOTO)
Za sve one koji su sigurni u to da trenutno živimo u dvehiljaditim evo pitanja – zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Ili zašto ima zapisa da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u misterioznom kalendaru koji su Srbi nekada koristili.
Možda vas zanima:
ZAKORAČITE KROZ GVOZDENA VRATA DUNAVA Nemci ga nazivaju još i Grobljem brodova (FOTO/VIDEO)
Priča o buđenju evropske civilizacije počela je na samoj obali Dunava
DREVNA TAJNA SMEDEREVSKE TVRĐAVE: Jedna kula čuva dokaz o tome da ŽIVIMO U 7531. GODINI! (FOTO)
Za sve one koji su sigurni u to da trenutno živimo u dvehiljaditim evo pitanja – zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Ili zašto ima zapisa da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u misterioznom kalendaru koji su Srbi nekada koristili.
Možda vas zanima:
ZAKORAČITE KROZ GVOZDENA VRATA DUNAVA Nemci ga nazivaju još i Grobljem brodova (FOTO/VIDEO)
Priča o buđenju evropske civilizacije počela je na samoj obali Dunava
DREVNA TAJNA SMEDEREVSKE TVRĐAVE: Jedna kula čuva dokaz o tome da ŽIVIMO U 7531. GODINI! (FOTO)
Za sve one koji su sigurni u to da trenutno živimo u dvehiljaditim evo pitanja – zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Ili zašto ima zapisa da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u misterioznom kalendaru koji su Srbi nekada koristili.
Iako je pretrpela razaranja tokom svetskih ratova, Smederevska tvrđava je zadržala svoju monumentalnost. Danas je Veliki grad uglavnom u ruševinama, dok su na prostoru Malog grada izvedeni konzervatorski i restauratorski radovi. Tvrđava je pod zaštitom države od 1946. godine.
Despot Đurađ Branković (1377–1456), poznat i kao Đurađ Smederevac, bio je srpski despot i jedan od poslednjih srednjovekovnih vladara. Njegova istorijska važnost je značajna, a njegov život je isprepleten legendama i misterijama.
Printscreen
Jedna od intrigantnih legendi povezanih s Despotom Đurađem Brankovićem i njegovom ženom Jerinom, jeste priča o skrivenom blagu.
Prema lokalnom predanju, negde unutar Smederevske tvrđave nalazi se tajno zakopano blago koje je pripadalo Despotu Đurađu i njegovoj supruzi, prokletoj Jerini. Ovo blago, koje je po predanju sakriveno od nadirućih Osmanlija, fascinira lovce na blago već vekovima.
Logičke kontradikcije komplikuju ovu priču. Kada je Smederevo palo pod Turke, Đurađ i Jerina su pobegli preko Dunava. Čini se nelogičnim da su blago sakrili na mestu gde se možda neće vratiti. Arheolozi takođe misle da je logičnije da su pobegli sa blagom.
Nedostatak grobova Despota Đurađa i Jerine dodatno doprinosi misteriji oko skrivenog bogatstva. Prema hrišćanskim običajima, vladari nisu sahranjivani s obiljem nakita ili blaga.
Iako arheolozi sa sumnjom pristupaju legendama, takođe prepoznaju da mitovi često sadrže zrno istine. Možda, skriveno ispod zidina tvrđave, leži blago koje čeka da bude otkriveno – svedočanstvo o bogatoj istoriji Despota Đurađa Brankovića i njegove zagonetne supruge, Jerine.
Legende i lepota o ovog mesta privlače turiste.Tokom restauracije Malog grada 1968. godine, otkrivena je jedna minđuša optočena biserima, smaragdom i rubinom, koja se danas čuva u Muzeju. Njena vrednost je neprocenjiva. Veruje se da je pripadala nekoj od dve kćerke despota Đurđa Brankovića, Kantakuzini, odnosno Katarini, ili Mari. Veoma je moguće da je bila i nakit despotice Jerine. Ko je prava vlasnica zauvek će ostati tajna, kao i misao o tome gde se nalazi druga minđuša.
Mali grad arheološki je istražen, ali šta se krije ispod Velikog grada, još je tajna, što dokazuje iskopavanje zlatnog nakita iz 14. veka. Tokom 2012. godine urađena je konzervacija i prezentacija sakralnog kompleksa iz 10. veka, kada su arheolozi došli do vrednog otkrića, skeleta ženske osobe sa zlatnim minđušama.
Minđuše su teške po 2,35 grama svaka. Osim grba dvoglavog orla, naušnice imaju monogram M. P. A., što su inicijali Marije Paleolog, druge žene Stefana Dečanskog.
Zbog senzacionalnog otkrića, arheolozi i javnost godinama su čekali vesti iz Arheološkog instituta.
Prema antropološkim analizama, reč je o ženskoj osobi visine oko 150 centimetara, starosti od 70 do 75 godina kada je umrla”, ispričao je za medije direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Veruje se da je skelet star 500-600 godina, a naušnice potiču s kraja 14. veka.
Pronalazak minđuša je vrlo važan, jer su, u odnosu na druge poznate, najkvalitetnije izrade.
Još se traga i za ostacima Blagoveštenske crkve u kojoj su pohranjene mošti Svetog Luke. Za ostacima Sabornog hrama koji su Turci porušili posle 1460. godine tragali su stručnjaci iz Nemačke koji su obavili geomagnetno snimanje Velikog grada. Na osnovu satelitskog snimka, na Arheološkom institutu u Frankfurtu izrađena je mapa koja je trebalo da otkrije ostatke predmeta i objekata na dubini do tri metra. Međutim, arheolozi su bili loše sreće.Jedna od najvećih je legenda o blagu despotice koje se, po predanju, nalazi negde u lagumima ispod utvrđenja.
Lagumi puni zlata sklonjenog pred najezdom Turaka, koje su lovci na blago vekovima pokušavali da nađu, ostaje predanje koje živi. Do sada je istražen tek deo Velikog grada Smederevske tvrđave, i to uglavnom jugoistočni ugao. Znajući da su Brankovići bili jedna od najbogatijih porodica u ovom delu sveta i u srpskoj istoriji, te ni ne čudi da mnogi smatraju da se njihovo blago još uvek nalazi u gradu u kom su vladali. Međutim, arheolozima se ne poklapa jedna logična činjenica: - Kad je palo Smederevo pod Turke, Đurađ i Jerina su pobegli preko Dunava. Nije bilo logično da blago sakriju ovde, gde se možda neće ni vratiti. Logično je bilo da pobegnu sa blagom - pretpostavljaju arheolozi. Takođe, činjenica koja raspiruje sumnju o postojanju blaga je i ta što grobovi despota Đurđa i Jerine nikada nisu nađeni. Prema hrišćanskim običajima, vladari se nisu sahranjivali s mnogo nakita ili sa blagom. Ipak, ni arheolozi ne odbacuju potpuno mitove.
Posetiti Smederevsku tvrđavu znači zakoračiti u prošlost i osetiti duh srednjovekovne Srbije. Njene zidine svedoče o hrabrosti i izdržljivosti ljudi koji su je branili, a danas je često mesto kulturnih i sportskih manifestacija.
DRAGULJ U SRCU SRBIJE Vodena pećina koju MORATE videti, speleolozi su istražili samo njenih prvih 200 metara, za ostatak se čekaju ronioci (FOTO)
Arilje - Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek pre nekoliko godina, kada su se usled pandemije mnogi upustili u istraživanje predela u Srbiji. Doboko usečen kanjon jedan je od najlepših u ovom kraju i predstavlja pravo blago očuvane, netaknute prirode. Kroz tok Panjice vodi vas staza dugačka oko 1.000 metara, a sve one koji se odluče da je prepešače na samom kraju očekuje nagrada, jer se tu nalazi jedinstvena Vodena pećina.
IDEALNO ZA PRAZNIKE Vodopad Veliki Buk i prelepa priroda Resave, dva sata vožnje od Beograda (FOTO)
Vodopad Veliki Buk, poznat i kao Lisine, je jedan od najvećih vodopada u Srbiji. Nalazi se na obroncima planine Beljanica u istočnoj Srbiji.
Prolećni safari oko Ribničkog jezera, a Gold gondola radi sat vremena duže: Zlatibor već rezervisan za praznike, turisti mogu da uživaju u brojnim sadržajima
Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za oredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
FENOMENALNO Još jedno JEZERO u srcu Zlatibora, za UŽIVANJE I REKREACIJU!
Čajetina - Nakon jezera na Kraljevom trgu i Ribničkog jezera srcu planine, Zlatibor dobija još jednu vodenu atrkaciju, a u pitanju je planirano podizanje gravitacione betonske brane na živopisoj lokaciji Krst, a sve u cilju stvaranja akumulacije za rekreativne svrhe.
Ne bih ovaj pogled na Kablar menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja: Nastavnik muzike vratio se u rodno selo, Radovan u Gornjoj Gorevnici napravio pravi raj
Gradsku vrevu i sivilo asfalta nastavnik muzike iz Čačka, Radovan Tanasijević, odlučio je da zemeni vedrim nebom i cvrkutom ptica. Vratio se u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu i na imanju svojih predaka napravio pravi mali raj, za oči i za dušu. Na ognjištu je obnovio sve kao što je bilo nekad, kao što su to činili naši preci.
Komentari(0)