Minulih decenija jedno od jezera Peskara nadomak grada Zrenjanina bilo je prilično zapušteno.
Verovatno niko nije mogao ni da nasluti da će danas postati pravi pravcati raj za ljubitelje ribolova.
Ipak, počev od 24. juna 2005. godine, jezero Čepel, kako je lokalni naziv jezera poznatog kao Peskara 1, postaje zvanično jedina državna voda na teritoriji naše zemlje, u okviru koje važi režim ribolova koji je poznat kao "uhvati-pusti“, navodi "Peskara-zr“.
Upravo zahvaljujući tome je riblji fond ovog jezera na optimalnom nivou, a taj princip podrazumeva da nakon što neki ribolovac upeca ribu na ovom jezeru, ona biva izmerena i zatim ponovo vraćena u jezero.
I baš zato i jeste posebno važno da svi ribolovci, koji žele da u omiljenoj aktivnosti uživaju na ovom jezeru, poštuju strogo definisana pravila ponašanja, što će se pozitivno odraziti i na ekologiju, odnosno na zaštitu životne sredine.
Shutterstock/Peskara jezero, Zrenjanin
Jezera Peskara
Upravo zato što je nedaleko od grada Zrenjanina eksploatisan pesak, zahvaljujući čemu su i nastala tri jezera u tom delu naše zemlje, ona dobijaju naziv Peskara, navedeno je na sajtu Grada Zrenjanina.
Budući da tek oko pet kilometara deli ova jezera i sam grad, njihova lokacija se smatra prilično lako dostupnom. Voda u jezerima je čista, pa ne čudi što mnogi stanovnici Zrenjanina i okolnog područja vrlo često spas od letnjih vrelina pronalaze baš na ovim jezerima.
Tačnije na jednom od njih, koje je i uređeno upravo da se posetiocima omogući da uživaju u njegovoj čistoj vodi.
Počev od 2007. godine, nadležni u ovom vojvođanskom gradu nastojali su da prostor oko najvećeg među jezerima urede kako bi s vremenom ono bilo korišćeno kao gradsko kupalište.
Zrenjaninsko kupalište
Da bi jezera Peskara zaista i mogla da budu prepoznata kao gradsko kupalište, što i jeste bila najpre namera, bilo je potrebno očistiti jezersko dno, a zatim i urediti obalu tako da posetioci zaista uživaju. Takođe je izgrađena i adekvatna infrastruktura, te je i nasut pesak.
U toku letnjih meseci mnogi Zrenjaninci, ali i stanovnici okolnih mesta, upravo na jednom od jezera Peskara uspevaju da pronađu spas od žege i visokih temperatura.
Na plaži tog jezera funkcioniše u toku sezone i spasilačka služba.
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)