Beograd je najposećenije mesto u Srbiji, a odmah zatim on: Mnogi kritikuju Zlatibor a skoro svi na njega i dalje idu
Ova planina potpuno spremna za novu zimsku sezonu i obaranje rekorda
Iako nisu retki oni koji ga kritikuju, sudeći po zvaničnim statističkim podacima i oni koji to čine dolaze na Zlatibor. Ova srpska planina u prvih 10 meseci beleži porast broja posetilaca od 25 procenata i nalazi se na drugom mestu po posećenosti, odmah iz Beograda. Turistički radnici već su spremni i za predstojeću zimsku turističku sezonu i obaranje sopstvenih rekorda.
- Kao i svake godine pripremili smo bogat program nastupa na Кraljevom trgu za novogodišnje praznike. Program počinje već 28.decembra dečjom Novom godinom, dodelom paketića za decu. U pitanju je koncert Leontine i dečijeg hora “Čarolija”. Tom prilikom će za svu decu sa teritorije opštine Čajetina biti uručeni paketići. Verujemo da će se mališani lepo provesti i da ćemo tu tradiciju podele paketića nastaviti i u narednim godinama. Za doček Nove godine, 31. decembra očekuje nas nastup Saše Matića sa početkom u 21 čas, u ponoć koncert trubačkog orkestra Dejana Jevđića, služiće se kuvano vino, rakija, a u ponoć će biti vatromet. Prvi januar je rezervisan za koncert „Magla benda“. Takođe u zlatiborskim hotelima i restoranima priremljen je bogat novogodišnji program“, rekao je za RINU direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović.
Nezaobilazna atrakcija svakako je Gold Gondola, a sve posetioce Zlatibora svakog dana u nedelji očekuju aktivnosti tokom praznika i cele zimske sezone. Ponedeljak je planiran za sportske aktivnosti, a pre svega nordijsko skijanje ukoliko bude snega. Utorkom će biti u ponudi topli napici u novom kafiću sa popustom u okviru Zlatiborske čajanke. Najmlađi će se najviše obradovati sredi kada će se odvijati besplatne radionice vajanja na snegu, kao i razni drugi zabavno-edukativni sadržaji. Četvrtak će biti dan za umetnost kada će učesnici iskazati kreativnsot kroz slikarstvo i pravljenje tradiconalnih zlatiborskih proizvoda, a ljubitelji stranih i domaćih hitova uživaće u žurkama na Torniku vikendom.
Možda vas zanima:
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Stopića pećina na Zlatiboru: Podzemni vodopadi i bigrene kade koje oduzimaju dah
Prirodno čudo u srcu Zlatibora koje spaja mistiku pećinskog sveta i lepotu podzemnih izvora
Možda vas zanima:
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Stopića pećina na Zlatiboru: Podzemni vodopadi i bigrene kade koje oduzimaju dah
Prirodno čudo u srcu Zlatibora koje spaja mistiku pećinskog sveta i lepotu podzemnih izvora
Možda vas zanima:
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Stopića pećina na Zlatiboru: Podzemni vodopadi i bigrene kade koje oduzimaju dah
Prirodno čudo u srcu Zlatibora koje spaja mistiku pećinskog sveta i lepotu podzemnih izvora
- Po prvi put ove godine, uz sve turističke sadržaje, organizovaćemo manifestaciju „Duhovnim stopama“ koja će početi otvaranjem izložbe ikona „Кa liku“ profesora Jnjićijevića u saradnji sa još dvoje umetnika. Na programu je duo drama o patrijarhu Pavlu, kao i nastup Braće Teofilovići u istom duhu. Matija Bećković nam je potvrdio dolazak, ali ćemo tek da preciziramo datum. Školski Savindan će biti deo naše tradicionalne manifestacije u saradnji sa Hramom Preobraženja Gospodnjeg. U februaru očekujemo duo dramu Nebojše Milovanovića „Čovek visine“, to je Predićeva rasprava o Njagoševom mauzoleju na Lovćenu. Nadam se da ćemo od Božića do Sretenja zaokružiti kulturnu ponudu na Zlatiboru i ispuniti potrebu posetilaca za takvom vrstom sadržaja“, rekla je direktorka Кulturnog centra Zlatibor Danica Jevtić Šišović.
Svake sezone Zlatibor kontinuirano opravdava status najposećenije planine u Srbiji zbog čega mu se posetioci uvek rado vraćaju u sve većem broju. Takav uspeh je ujedno i inspiracija da se ponuda konstantno obogaćuje i unapređuje u pravcu specifičnih potreba savremenog turiste.
Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Soko Grad – čuvar Moravice kroz vekove
Na strmim stenama iznad bistre reke Moravice, dva kilometra istočno od Sokobanje, uzdižu se ostatci srednjovekovne tvrđave Soko Grad. Iako su zidovi davno porušeni, a kule razorene, ovo mesto i dalje nosi snagu i ponos vekova kada su ovde stražarili ratnici i odjekivali topoti konja.
Spa oaza na istoku Srbije: Cene smeštaja u Zvonačkoj banji od 20 evra, a dobijate samo najbolje od "ruže vetrova"
Srbija ima najrazvijeniji banjski turizam u regionu, a spa oaze se mogu naći širom zemlje - od severa do juga, zapada do istoka - gde smo pronašli Zvonačku banju. Nalazi se u opštini Babušnica, a nedaleko odatle je i granica sa Bugarskom. Iako šira populacija možda nije čula za ovo lečilište, njegova istorija datira još od rimskog perioda, a razvoj je je usko vezan za rudnike ovog kraja. Procvat joj počinje nakon Drugog svetskog rata, kada se otvaraju hoteli i prva moderna prenoćišta, dok se danas solidan smeštaj može naći po prosečnoj ceni od oko 30 evra.
Od hajdučkog skrovišta do turističkog dragulja – Hadži Prodanova pećina
Na samo četiri kilometra od Ivanjice, u selu Raščići, krije se pećina koja spaja očaravajuću lepotu podzemlja i dramatične priče iz srpske prošlosti. Hadži Prodanova pećina vekovima je bila utočište, skrovište i nemi svedok istorijskih događaja, a danas je jedno od najzanimljivijih turističkih odredišta zapadne Srbije.
Obrenovčani su tražeći vodu dobili banju i to još 1898.: Niko nema izvor blaga u centru grada, a evo kakav ih posao čeka (VIDEO)
– Tačnije, prva bušotina je te godine urađena, ali sa ciljem da se dobije pitka voda. Pošto je potekla banjska voda, Obrenovac je od tog trenutka postao srećno mesto
Komentari(0)