DRAGULJ PRIRODE Vojvođanska ravnica krije pravi fenomen prepun biljnog i životinjskog sveta
Ono što ovo jezero čini posebnim jesu plutajuća ostrva, ali i šume, livade i pašnjaci bogati biljnim i životinjskim svetom.
U južnom delu Banata, na rubu Deliblatske peščare smešten je Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“. Ova oaza mira i tišine nalazi se u živopisnom selu Deliblato usred vojvođanske ravnice.
Ono što ovo jezero čini posebnim jesu plutajuća ostrva, ali i šume, livade i pašnjaci bogati biljnim i životinjskim svetom. Sve to ga čini retkim prirodnim fenomenom, a svima su posebno interesantna plutajuća ostrva, karakteristična za neke egzotičnije krajeve sveta.
Možda vas zanima:
Vrelo Mlave – izvor ledene lepote i starih predanja
U podnožju Homoljskih planina, gde se voda rađa iz kamena, nalazi se jedno od najlepših izvorišta u Srbiji, obavijeno mistikom i prirodnom lepotom.
Vodopad koji pamti legende: Šta šapuće voda sa Beljanice?
U podnožju planine Beljanice, u srcu Homolja, vodopad Lisine neumorno se obrušava sa visine od 25 metara, praveći prirodni spektakl koji vekovima inspiriše putnike, istraživače i ljubitelje tišine. Ali iza tog veličanstvenog prizora kriju se i zanimljivosti koje retko ko zna.
Možda vas zanima:
Vrelo Mlave – izvor ledene lepote i starih predanja
U podnožju Homoljskih planina, gde se voda rađa iz kamena, nalazi se jedno od najlepših izvorišta u Srbiji, obavijeno mistikom i prirodnom lepotom.
Vodopad koji pamti legende: Šta šapuće voda sa Beljanice?
U podnožju planine Beljanice, u srcu Homolja, vodopad Lisine neumorno se obrušava sa visine od 25 metara, praveći prirodni spektakl koji vekovima inspiriše putnike, istraživače i ljubitelje tišine. Ali iza tog veličanstvenog prizora kriju se i zanimljivosti koje retko ko zna.
Možda vas zanima:
Vrelo Mlave – izvor ledene lepote i starih predanja
U podnožju Homoljskih planina, gde se voda rađa iz kamena, nalazi se jedno od najlepših izvorišta u Srbiji, obavijeno mistikom i prirodnom lepotom.
Vodopad koji pamti legende: Šta šapuće voda sa Beljanice?
U podnožju planine Beljanice, u srcu Homolja, vodopad Lisine neumorno se obrušava sa visine od 25 metara, praveći prirodni spektakl koji vekovima inspiriše putnike, istraživače i ljubitelje tišine. Ali iza tog veličanstvenog prizora kriju se i zanimljivosti koje retko ko zna.
Plutajuća ostrva se pomeraju usled svakog jačeg vetra i po površini vode neprekidno menjaju okolni pejzaž. I zaista izgleda fascinantno. Najveće od plutajućih ostrva prostire se na 2,5 hektara.
Plutajuća ostrva inače predstavljaju ostatke nizijskih tresava, jednih od globalno najređih i najugroženijih tipova staništa, kao i jedno od poslednjih utočišta retke biljne zajednice barske paprati i močvarne ive na našim prostorima. Plutajuća i stalna ostrva sa vodenim oknima i podzemnim izvorima koji ne mrznu ni tokom najvećih zima predstavljaju značajno stanište za ribe, uključujući globalno ugroženu umbru. U čistoj i mirnoj vodi jezera Kraljevac često se mogu videti i vidre.
Rezervat je deo međunarodno značajnog područja za ptice i biodiverzitet (IBA) i predstavlja značajno gnezdilište brojnih retkih vrsta ptica močvarica, među kojima se ističu mrka i žuta čaplja, gak, čapljica, eja močvarica, kao i globalno ugrožena patka njorka. Belobrka i crna čigra, kao veliki i mali vranac redovno se hrane ribom na ovom području. Lesni odeseci koji okružuju jezero Kraljevac mesto su gnežđenja velikih kolonija pčelarica.
Obližnji pašnjaci sa ostacima kontinentalne stepe jedno su od poslednjih utočišta ugroženih vrsta stepskih glodara tekunice i slepog kučeta u Srbiji.
Ako posetite ovo posebno mesto, imaćete izvanredne mogućnosti za bavljenje sportskim ribolovom, pešačenjem, veslanjem, posmatranjem ptica i fotografisanjem prirode. Ujedno rezervat predstavlja jedinstven naučni poligon i učionicu na ovorenom za đake, studente i istraživače. Sjajno, zar ne?
Inače, prvi podaci o postojanju jezera Kraljevac datiraju još iz 1564. godine. Tada se se po prvi put piše o postojanju vode na mestu gde je danas jezero. Nekada je to bila močava ili kako meštani kažu rit. 1983. godine izgrađena je brana, podigao se nivo vode i nastalo je Deliblatsko jezero ili Kraljevac.
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)