Ova srpska planina je raj za alergične: Na Zlatiboru izmerena manja koncentracija polena ambrozije, u gradovima ovu biljku kose kako im ne bi zadavala muke
Naduven nos i suzne oči svakodnevica sa onih koji muče muku sa alergijama.
Najveći alergen među biljkama svakako je ambrozija, a njena sezona je u punom jeku. Kako bi pronašli spas, mnogi sa razlogom dolaze na Zlatibor jer je koncentracija alergena prema najnovijim merenjima na ovoj planini manja u odnosu na druga mesta.
- Poleni ambrozije i koprive prelazili su prethodnih dana u umerene i visoke koncentracije, dok su poleni pelina, konoplje, štireva, četinara, bokvice i čempresa bili su niski. Iako povišene, koncentracije polena ambrozije, najvećeg alergena među biljkama, na području mernog mesta Zlatibor bile su znatno niže nego na ostalim mernim mestima u Republici Srbiji ali se bez obzira na to, uočava se trend porasta u odnosu na prethodne godine, potvrđeno je za RINU u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Ambrozija je jednogodišnja biljka koja može da naraste i do dva metra, a ono što je specifično za nju jeste da može da opstane i u veoma nepovoljnim uslovima, stoga vrlo lako postaje dominantan korov. Mnogi građani ne žele ništa da prepuste slučaju stoga na vreme krče površine pod ovom biljkom.
Možda vas zanima:
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Možda vas zanima:
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Možda vas zanima:
Legenda o kamenu sa neba: Kako je Kremna postala mesto proroka, istina, legenda ili narodna mašta?
Na putu između Užica i Višegrada, u podnožju Zlatibora, smešteno je selo Kremna. Pripada opštini Užice i leži u dolini reke Kremnušice, okruženo šumama, pašnjacima i mirisnim zlatiborskim poljima. Ovaj pitomi kraj na raskrsnici puteva kroz istoriju postao je poznat ne samo po prirodnim lepotama, već i po nečemu jedinstvenom – po proročanstvima porodice Tarabić.
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
- Dugo sam kašljao, nisam znao šta je, dok nisam uradio testove i utvrdio da sam alergična na ambroziju. Tada sam uzeo kosu u ruke i rešio da eliminišem tog neprijatelja po moje zdravlje. Urodilo je plodom, ali ambrozije ima svuda pa bi i drugi morali da se aktiviraju. Koliko je biljka jaka, najbolje svedoči da sam koseći je polomio kosu, rekao je Slavko iz Čačka.
Jedna biljka može proizvesti i preko 160.000 semenki, a seme u zemljištu može održati klijavost čak i do 40 godina.
Kod najosetljivijih osoba već od 8 do 20 polenovih zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake alergijske reakcije, q samo jedna biljka ambrozije produkuje 1–8 milijardi polenovih zrna.
Ova banja je pravi dragulj Srbije: Pruža odmor kao iz bajke, bogata lekovitom vodom, a cene bagatela!
Mataruška Banja jedna je od najrazvijenijih banja u Srbiji
KANJON SMRTI: Jedino mesto na Uvcu gde čamci moraju da stanu i legenda o "nevidljivom dnu" jezera
Uvac je jedno od naših najlepših prirodnih čuda, poznato po meandrima i beloglavim supovima. Ipak, kanjon Uvca krije jedno mesto koje je opasno, mesto sa kojeg je izvađeno više žrtava. Otkrivamo zašto je u pojedinim delovima jezera zabranjeno ploviti i kakvu legendu krije "nevidljivo dno" akumulacije.
Ova banja je pravi biser Srbije: Bogata prirodom i lekovitom vodom, a cena noćenja ne može biti jeftinija
Vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
Komentari(0)