Prelepa planina Jadovnik pravi je raj na zemlji: Kroz njene proplanke teče reka Sopotnica, sa nje se spuštaju najveći vodopadi u Srbiji (FOTO)
Na šumovitim obroncima planine Jadovnik, već vekovima čuje se huk veličanstvenih vodopada na reci Sopotnici.
Ekspanizijom domaćeg turizma ovo mesto sada je nezaobilazna turistička atrakcija jugozapade Srbije, a nesvakidašnje slapove u danima vikenda poseti čak oko hiljadu ljudi.
„Reka Sopotnica sa više stalnih i povremenih vrela formira tokove. Oni se njapre spajaju, zatim razdvajaju i formiraju seriju vodopada. Postoji mnogo kaskada slapova koji stvaraju neverovatnu sliku, kao da ste pred vratima raja. Najveći vodopad je visine oko 25 metara, a reka prelazi preko osam bigrenih terasa u svom gornjem toku“, rekao je za RINU, Vojo Vukašinović meštanin sela Sopotnica.
Selo Sopotnica nalazi se na 20 kilometara od Prijepolja, a istoimena reka oduvek je bila izvor života. Na njenim obalama već decenijama unazad žitelji su podizali vodenice, koje su hranile na stotine gladnih usta. Naziv je dobila po glasnom sopoćanju koje se nadaleko čuje i njena voda toliko je čista da može da se pije.
„Naša reka izuzetno je bogata ribom u celom svom toku, i slobodno se može reći da nigde pastrmka nije tako ukusna kao ona koja živi u vodama Sopotnice. Sve ove lepote doprinele su razvoju seoskog turizma, pa su se brojni domaćini odlučili da pokrenu sopstveni posao. Ono što jedino narušava ovaj prelepi izgled, jeste loš makadanski put ali verujemo da će se to uskoro rešiti“, kaže Vojo.
Zahvaljujući rastvorenim krečnjačkim stenama, voda i sunce stvaraju sigu – kamen koji nastaje taloženjem kalcijum-karbonata na mahovini i lišću. Ona je mekana pa su je vrlo često koristili vredni neimari, tako da su od sige sa Sopotnice građeni srednjovekovni manastiri Mileševa, Davidovica, Sopoćani, ali i čuvena na Drini Ćuprija.
„Legenda kaže su nekada davno ovde se naselili stanovnici bezvodnih delova oko Sjenice, međutim posle nekog vremena jedan jedini izvor koji je se ovde nalazio je presušio. Bog je nesrećni narod pitao da či žele sreću ilči vodu, a oni odgoborili da im je za sreću potrebna samo voda i tako je ona potekla na sve strane“, prepričava Vojo.
Slapovi Sopotnice 2000. godine proglašeni su za zaštićeno prirodno dobro i spomenik prirode. Na tom području utvrđen je režim zaštite II stepena, pa svi posetioci moraju da se ponašaju u skladu sa tim kako se ne bi narušilo ovo jedinstveno bogatstvo u okolini Prijepolja.
Ova banja je pravi dragulj Srbije: Pruža odmor kao iz bajke, bogata lekovitom vodom, a cene bagatela!
Mataruška Banja jedna je od najrazvijenijih banja u Srbiji
KANJON SMRTI: Jedino mesto na Uvcu gde čamci moraju da stanu i legenda o "nevidljivom dnu" jezera
Uvac je jedno od naših najlepših prirodnih čuda, poznato po meandrima i beloglavim supovima. Ipak, kanjon Uvca krije jedno mesto koje je opasno, mesto sa kojeg je izvađeno više žrtava. Otkrivamo zašto je u pojedinim delovima jezera zabranjeno ploviti i kakvu legendu krije "nevidljivo dno" akumulacije.
Ova banja je pravi biser Srbije: Bogata prirodom i lekovitom vodom, a cena noćenja ne može biti jeftinija
Vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
Komentari(0)