Jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda sa sobom krije mnoge tajne, ali i zablude.
Postoji čitav niz terminoloških zabluda i grešaka vezanih za Beograd. Često su njihovom stvaranju doprinosili mediji, koji su ponavljanjem netačnih priča iz istorije Srbije, uticali na to da se one vremenom ukorene među Beograđanima.
Među gradskim lokacijama oko kojih je danas najveći broj zabluda u svakodnevnom opticaju, ističe se posebno Kalmegdan. Tu se izdvaja čak pet krupnih grešaka.
Prva zabluda – pogrešno je koristiti termin Kalemegdanska tvrđava, jer je to lingvistički apsurd, s obzirom da sama reč Kalemegdan znači tvrđavsko polje, pa bi u bukvalnom prevodu to bilo “tvrđava tvrđavskog polja“.
Možda vas zanima:
Maj u Beogradu: Putovanje kroz boemske ulice Skadarlije, istorijske tvrđave Kalemegdana i oaze rekreacije na Adi Ciganliji
Dok maj polako otkriva svoje čari, Beograd, srpska prestonica, postaje mesto gde se boje, zvukovi i mirisi stapaju u savršenstvo ovog godišnjeg doba. Grad na ušću Save i Dunava nudi brojne mogućnosti za istraživanje i uživanje tokom maja, a među njima su i neizostavni popularni lokaliteti poput Skadarlije, Kalemegdana i Ade Ciganlije.
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
Možda vas zanima:
Maj u Beogradu: Putovanje kroz boemske ulice Skadarlije, istorijske tvrđave Kalemegdana i oaze rekreacije na Adi Ciganliji
Dok maj polako otkriva svoje čari, Beograd, srpska prestonica, postaje mesto gde se boje, zvukovi i mirisi stapaju u savršenstvo ovog godišnjeg doba. Grad na ušću Save i Dunava nudi brojne mogućnosti za istraživanje i uživanje tokom maja, a među njima su i neizostavni popularni lokaliteti poput Skadarlije, Kalemegdana i Ade Ciganlije.
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
Možda vas zanima:
Maj u Beogradu: Putovanje kroz boemske ulice Skadarlije, istorijske tvrđave Kalemegdana i oaze rekreacije na Adi Ciganliji
Dok maj polako otkriva svoje čari, Beograd, srpska prestonica, postaje mesto gde se boje, zvukovi i mirisi stapaju u savršenstvo ovog godišnjeg doba. Grad na ušću Save i Dunava nudi brojne mogućnosti za istraživanje i uživanje tokom maja, a među njima su i neizostavni popularni lokaliteti poput Skadarlije, Kalemegdana i Ade Ciganlije.
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
Kalemegdan je naziv parka, a tvrđava nije kalemegdanska, već beogradska.
Druga zabluda – Rimski bunar ne samo da nije rimski, odnosno, antički, nego je izgrađen mnogo kasnije u 18. veku i gradili su ga Austrijanci. Znači nije iz doba Rimskog carstva, već su mu Beograđani dali pridev rimski kako bi ukazali na njegovu mističnost i starost.
Shutterstock
U Ratnom arhivu u Beču postoji dokument koji svedoči da je izgradnja bunara bila okončana 1731. godine i da je u njega tada bio ugrađen mehanizam za izvlačenje vode. Srbi su tvrđavu dobili tek 1867. godine, ali nisu imali podatke otkad je njen bunar.
Izgrađen je da bi u slučaju opsade Gornji grad, kao poslednje uporište bio snabdeven vodom. Kada se kopanjem došlo do 54 metara dubine naišlo se na nepropustljivi sloj, pa je jedino rešenje bilo da se prokopa tunel do savske vode. To se nije uradilo, ali su površinske vode počele da se slivaju u bunar.
Tako je ovaj nesvakidašnji bunar vodu umesto odozdo dobijao odozgo.
Funkcionisao je do početka 20.veka, a onda je potopljen zato što se voda nije vadila. Poslednji put je temeljno očišćen davne 1940 godine.
Treća zabluda – Donjogradska kapija iz 1717. godine isprva je u narodu važila kao Kapija princa Evgenija Savojskog, vojskovođe koji je osvojio Beograd ali nije učestvovao u izgradnji ove kapije. Kasnije je dobila ime Karlova kapija, a Beograđani i danas pretenciozno tvrde da je ime dobila po caru Karlu Velikom.
On jeste bio veliki osvajač, ali s obzirom na vreme u kome je živeo, do tada nepostojeće Srbije (početak 9.veka) nije nikako stigao. Kapiju je mnogo kasnije podigao Karlo VI, habsburški car, a za gradnju ovog monumentalnog zdanja u duhu barokne arhitekture angažovao je znamenitog arhitektu Baltazara Nojmana.
Shutterstock
Četvrta zabluda – smatra se da je Karađorđe posle Prvog srpskog ustanka ušao u Srbiju kroz kapiju ispod današnjeg spomenika Zahvalnosti Francuskoj, po čemu je ona nazvana Karađorđeva kapija. Tu je čak 1913. bio podignut i veliki spomenik Karađorđu, upravo jer se verovalo da je to bila tačka njegovog prodora u tvrđavu.
Iako je izgrađena početkom 19.veka u vreme ustanka je bila zazidana i to sve do 1952. godine. Karađorđe je ušao u tvrđavu sa Carigradskog druma, preko Stambol kapije, pa je samo ime legenda.
Peta zabluda – je napravljena namerno i odnosi se na Turbe Damad Ali paše, koji je poginuo 1716. u bici kod Petrovaradina i sahranjen u Beogradu. Već sledeće godine došli su Austrijanci i srušili grob i džamiju pored. Znatno kasnije, 1784. godine, umro je komandant beogradske vojske Mehmed Izet paša kome je podignuto današnje turbe.
Shutterstock
Zabluda oko ovog groba nije samo deo tradicije jer je turbe obnovio izvesni Ali paša pred tursko napuštanje Beograda, već su joj itekako doprinele i kasnije političke igre.
Naime, u trećoj deceniji 20. veka trebalo je privoleti tadašnju Muslimansku stranku Mehmeda Spaha u koalicionu vladu, pa je kao deo političkog dogovora turbe bilo obnovljeno i posvećeno turskom vojskovođi Damad Ali paši, a taj naziv mu je ostao sve do današnjih dana, piše sajt Kaldrma.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Tamo gde je lepa Bojana okončala život je „Devojački grob“: Suva planina krije i druge zanimljive lokacije
Koliko god naziv zvučao tužno, za „Devojački grob“, koji se nalazi na Suvoj planini, udaljenoj oko 20 kilometara od Niša, vezuju se i dve, vrlo zanimljive legende.
Kljove mamuta iz Save čuvaju se u ovom srpskom selu: Saša od svog domaćinstva u Zlakusi napravio jedinstven muzej i mali raj, obilaze ga naši đaci ali i Indonežani i Japanci
Ljubav prema selu, otadžbini i istoriji porodica Drndarević iz živopisnog sela Zlakusa kod Užica je spojila u jedno. Na taj način u jedno su spojili i ljubav i posao, jer se u njihovom etno-domaćinstvu u ovom selu nalazi prava riznica kulturno-istorijskog blaga. U nadaleko čuvenoj Terzića avliji u muzeju smestila se bogata zbirka eksponata počevši od Rimskog cartsva, preko vremena turske vladavine pa kneževine i kraljevine Srbije, sve do poslednje Jugoslavije.
Ova najčistija reka se nalazi na dva sata od Beograda: Čudo od prirode, pravi raj na zemlji (FOTO)
Ono što reku Gradac dodatno čini posebnim jeste spoj duhovnosti i prirode
MISTERIOZNA FRESKA U MANASTIRU VISOKI DEČANI! Krije veliku tajnu - da li se na njoj nalazi srpska princeza? FOTO
Misteriozna freska u manastiru Visoki Dečani godinama zadaje muke istoričarima.
Komentari(0)