Jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda sa sobom krije mnoge tajne, ali i zablude.
Postoji čitav niz terminoloških zabluda i grešaka vezanih za Beograd. Često su njihovom stvaranju doprinosili mediji, koji su ponavljanjem netačnih priča iz istorije Srbije, uticali na to da se one vremenom ukorene među Beograđanima.
Među gradskim lokacijama oko kojih je danas najveći broj zabluda u svakodnevnom opticaju, ističe se posebno Kalmegdan. Tu se izdvaja čak pet krupnih grešaka.
Prva zabluda – pogrešno je koristiti termin Kalemegdanska tvrđava, jer je to lingvistički apsurd, s obzirom da sama reč Kalemegdan znači tvrđavsko polje, pa bi u bukvalnom prevodu to bilo “tvrđava tvrđavskog polja“.
Možda vas zanima:
Maj u Beogradu: Putovanje kroz boemske ulice Skadarlije, istorijske tvrđave Kalemegdana i oaze rekreacije na Adi Ciganliji
Dok maj polako otkriva svoje čari, Beograd, srpska prestonica, postaje mesto gde se boje, zvukovi i mirisi stapaju u savršenstvo ovog godišnjeg doba. Grad na ušću Save i Dunava nudi brojne mogućnosti za istraživanje i uživanje tokom maja, a među njima su i neizostavni popularni lokaliteti poput Skadarlije, Kalemegdana i Ade Ciganlije.
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
Možda vas zanima:
Maj u Beogradu: Putovanje kroz boemske ulice Skadarlije, istorijske tvrđave Kalemegdana i oaze rekreacije na Adi Ciganliji
Dok maj polako otkriva svoje čari, Beograd, srpska prestonica, postaje mesto gde se boje, zvukovi i mirisi stapaju u savršenstvo ovog godišnjeg doba. Grad na ušću Save i Dunava nudi brojne mogućnosti za istraživanje i uživanje tokom maja, a među njima su i neizostavni popularni lokaliteti poput Skadarlije, Kalemegdana i Ade Ciganlije.
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
Možda vas zanima:
Maj u Beogradu: Putovanje kroz boemske ulice Skadarlije, istorijske tvrđave Kalemegdana i oaze rekreacije na Adi Ciganliji
Dok maj polako otkriva svoje čari, Beograd, srpska prestonica, postaje mesto gde se boje, zvukovi i mirisi stapaju u savršenstvo ovog godišnjeg doba. Grad na ušću Save i Dunava nudi brojne mogućnosti za istraživanje i uživanje tokom maja, a među njima su i neizostavni popularni lokaliteti poput Skadarlije, Kalemegdana i Ade Ciganlije.
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
Kalemegdan je naziv parka, a tvrđava nije kalemegdanska, već beogradska.
Druga zabluda – Rimski bunar ne samo da nije rimski, odnosno, antički, nego je izgrađen mnogo kasnije u 18. veku i gradili su ga Austrijanci. Znači nije iz doba Rimskog carstva, već su mu Beograđani dali pridev rimski kako bi ukazali na njegovu mističnost i starost.
Shutterstock
U Ratnom arhivu u Beču postoji dokument koji svedoči da je izgradnja bunara bila okončana 1731. godine i da je u njega tada bio ugrađen mehanizam za izvlačenje vode. Srbi su tvrđavu dobili tek 1867. godine, ali nisu imali podatke otkad je njen bunar.
Izgrađen je da bi u slučaju opsade Gornji grad, kao poslednje uporište bio snabdeven vodom. Kada se kopanjem došlo do 54 metara dubine naišlo se na nepropustljivi sloj, pa je jedino rešenje bilo da se prokopa tunel do savske vode. To se nije uradilo, ali su površinske vode počele da se slivaju u bunar.
Tako je ovaj nesvakidašnji bunar vodu umesto odozdo dobijao odozgo.
Funkcionisao je do početka 20.veka, a onda je potopljen zato što se voda nije vadila. Poslednji put je temeljno očišćen davne 1940 godine.
Treća zabluda – Donjogradska kapija iz 1717. godine isprva je u narodu važila kao Kapija princa Evgenija Savojskog, vojskovođe koji je osvojio Beograd ali nije učestvovao u izgradnji ove kapije. Kasnije je dobila ime Karlova kapija, a Beograđani i danas pretenciozno tvrde da je ime dobila po caru Karlu Velikom.
On jeste bio veliki osvajač, ali s obzirom na vreme u kome je živeo, do tada nepostojeće Srbije (početak 9.veka) nije nikako stigao. Kapiju je mnogo kasnije podigao Karlo VI, habsburški car, a za gradnju ovog monumentalnog zdanja u duhu barokne arhitekture angažovao je znamenitog arhitektu Baltazara Nojmana.
Shutterstock
Četvrta zabluda – smatra se da je Karađorđe posle Prvog srpskog ustanka ušao u Srbiju kroz kapiju ispod današnjeg spomenika Zahvalnosti Francuskoj, po čemu je ona nazvana Karađorđeva kapija. Tu je čak 1913. bio podignut i veliki spomenik Karađorđu, upravo jer se verovalo da je to bila tačka njegovog prodora u tvrđavu.
Iako je izgrađena početkom 19.veka u vreme ustanka je bila zazidana i to sve do 1952. godine. Karađorđe je ušao u tvrđavu sa Carigradskog druma, preko Stambol kapije, pa je samo ime legenda.
Peta zabluda – je napravljena namerno i odnosi se na Turbe Damad Ali paše, koji je poginuo 1716. u bici kod Petrovaradina i sahranjen u Beogradu. Već sledeće godine došli su Austrijanci i srušili grob i džamiju pored. Znatno kasnije, 1784. godine, umro je komandant beogradske vojske Mehmed Izet paša kome je podignuto današnje turbe.
Shutterstock
Zabluda oko ovog groba nije samo deo tradicije jer je turbe obnovio izvesni Ali paša pred tursko napuštanje Beograda, već su joj itekako doprinele i kasnije političke igre.
Naime, u trećoj deceniji 20. veka trebalo je privoleti tadašnju Muslimansku stranku Mehmeda Spaha u koalicionu vladu, pa je kao deo političkog dogovora turbe bilo obnovljeno i posvećeno turskom vojskovođi Damad Ali paši, a taj naziv mu je ostao sve do današnjih dana, piše sajt Kaldrma.
Uđete bolesni, a izađete preporođeni! Ova banja je pravo čudo, o njenoj lekovitosti se naširoko priča
Termalna voda ima konstatnu temperataru od 26 stepeni, a istraživanja Instituta za rehabilitaciju iz Beograda su pokazala da ima izuzetno specifične fizičko-hemisjke karakteristike.
Rudinsko jezero kod Sjenice: Nestvarno plavetnilo koje ne postoji na mapama
Na visoravni između Peštera i Zlatara, nadomak sela Rudine, nalazi se veštačko jezero koje nije poznato ni većini lokalnih turista. Rudinsko jezero, stvoreno zbog regulacije vodotoka, danas je pravo prirodno ogledalo – tiho, čisto i gotovo zaboravljeno.
Veliki vrh kod sela Lopiže: Najlepši nepoznati vidikovac iznad Uvca
Iznad čuvenih meandara reke Uvac, postoji vidikovac koji turisti retko posećuju, ali koji nudi jedan od najimpresivnijih pogleda u Srbiji. Veliki vrh, smešten iznad sela Lopiže, prava je prirodna terasa za ljubitelje tišine, fotografije i planinarenja.
Ova banja u Srbiji ima jednu od najlekovitijih voda u Evropi: Zbog blagodeti i lečenja dolaze ljudi iz celog sveta
Za njena lekovita svojstva znali su još Dositej Obradović i knez Miloš
Vodopad Kozica kod Ljubovije: Najmanji vodopad u Srbiji koji skriva najlepši planinski potok
Na obroncima Azbukovice, u blizini Ljubovije, nalazi se vodopad koji visinom ne osvaja, ali lepotom toka i prirodnim ambijentom oduzima dah. Vodopad Kozica, visok svega tri metra, deo je istoimenog potoka koji pravi jedno od najčistijih kupališta u zapadnoj Srbiji.
Komentari(0)