Kameno naselje najukusnijeg vina u Srbiji i srpski "Stounhendž": Mesto gde se proizvodi i čuva piće prefinjenog ukusa
Kad budete videli groblje iz 19. veka, oduševićete se!

Nadmorska visina propraćena umerenom klimom uz posebno plodno zemljište oduvek su bili dobitna kombinacija za najmirisnija i najukusnija crvena vina.
To je ono što je svojstveno ovom mestu, gde kamene kuće autentičnog izgleda nisu pravljene kako bi ljudi u njima stanovali, već su namenjene isključivo za vino, za koje se veruje da ima lekovita svojstva.
Rajačke pimnice nastale su tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka, u tom periodu ovo mesto doživelo je veliku ekspanziju. Period razvoja Rajačkih pimnica obeležilo je širenje parazita filoksere, biljne vaši koja napada vinovu lozu i u potpunosti je uništava. Nadmorska visina i pogodno zemljište bili su glavni razlozi zašto ova biljna vaš nije mogla da se razvija.
Printscreen/Youtube
Ovu situaciju, iskusni vinogradari iskoristili su i postali glavni snabdevači vina u Evropi. Mnogi dvorovi Evrope uživali su u prefinjenom ukusu i mirisu najkvalitetnijeg vina Negotinske Krajine. Nažalost, taj period ostaje daleko iza nas usled otežane ekonomske situacije, počevši od sedamdesetih godina prošlog veka, mnogi stanovnici napuštaju Rajac, čime i pimnice ostaju opustošene, te danas imaju oko 50 gazdinstava u poređenju sa 350, koliko su imale početkom dvadesetog veka. Međutim, kvalitet ovog vina ostaje isti.
Vina iz ovog kraja najlepše mirišu, imaju lekovita svojstva i podstiču da se dobro misli i još bolje peva. Najpoznatija bela vina prave se od sorti kao što su semijon, smederevka i bagrina, dok se za crvena vina koriste prokupac, crni burgundac i game.
Treba naglasiti da Rajačke pimnice nisu poznate samo po ukusnom vinu, već i po autentičnoj arhitekturi.
Sve pimnice su sagradjene na istovetan način i u prepoznatljivom rustičnom stilu kombinacije kamena i drveta. Sprat je namešten za noćenje i boravak vinogradara, dok je podrum rezervisan isključivo za vino koje se tu skladišti. Pozicija pimnica na vrhu brda omogućava veličanstven pogled na prirodni krajolik. Stoga ne čudi što ovakav ambijent, uz odlično vino i izvrsnu domaću hranu, čini pimnice idealnim mestom za odmor i uživanje.
Foto: Rina
Pored bogatstva koje pimnice mogu da ponude, da se zaključiti da imaju ozbiljan turistički potencijal. Priroda, vino, arhitektura i mističnost kojima obiluje ovo mesto mogu da privuku svakog posetioca, bilo da traga za uživanjem u prirodi, voli degustaciju vina ili uživa u neobičnoj arhitekturi i umetnosti.
Kako doći do Rajačkih pimnica?
Rajačke pivnice nalaze se na brežuljku pod imenom Belo brdo koje je udaljeno 2 km od sela Rajac, odnosno 24 km od grada Negotina.
Do ovog mesta je najbolje doći preko Negotina. Kada stignete u Negotin, ostaje vam još pola sata vožnje do Rajačkih pimnica.
Do Negotina iz Beograda možete doći međunarodnim auto-putem E-75, i to preko Paraćina.
Takođe, do Negotina možete stići putem preko Smedereva, Požarevca i Majdanpeka, kao i dunavskom magistralom preko Donjeg Milanovca.
Kako do Rajačkih pimnica, pogledajte na sledećoj mapi:
(B92)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:

PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.

Ovca pramenka sa Peštera: Poslednji čobani na vetrovima koji nikad ne staju
Na visoravni gde se sneg zadrži do maja, još uvek postoji svet u kome se ovce ne broje samo zbog vune, već i zbog opstanka

Vidikovac Crveni čot na Fruškoj gori: Pogled koji vodi do manastira Bešenovo
Na stazi između šume, vetra i tišine, Crveni čot nudi najlepši pogled na Srem, a u podnožju – manastir koji je preživeo zaborav

OVA SRPSKA PLANINA KRIJE NAJKRVAVIJU TAJNU NAŠE ISTORIJE: Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti se i danas mogu videti!
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini

Biciklistička ruta “Put šljiva” kod Osečine: Vožnja kroz voćnjake, rakiju i miris drveta
Kad prođeš biciklom kroz kraj u kojem svaka kuća ima kazan, vidiš Srbiju iz drugog ugla – sporiju, topliju i punu ukusa
Komentari(0)