KAKO SE NEKADA ZVAO ZLATIBOR? Srpska planina nekada je nosila drugo ime, a evo i kako je dobila današnje
Možda ovo niste znali.
Sve do polovine 19. veka prostor današnjeg Zlatibora nosio je naziv Rujno (po cvetu Ruj) i administrativno je pripadao Rujanskoj knežini. Tek od polovine prošlog veka naziv Rujno u zvaničnim spisima zamenjuje naziv Zlatibor.
O tome kako je Zlatibor poneo „zlatno“ ime postoje tri legende, piše na sajtu TO Zlatibor.
Možda vas zanima:
UVEK JE PRAVO VREME ZA ODLAZAK NA PLANINU Ovo je 10 srpskih lepotica koje zaslužuju da se o njima priča, idealne su za posetu tokom cele godine (FOTO)
Koja je prema vašem mišljenju najlepša?
TURISTIČKO MESTO PRVE KATEGORIJE Srpska planina obara sve rekorde, a sada je postala i glavna atrakcija naše zemlje
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije odlučilo je da, nakon procene obima turističkog prometa u prethodne tri godine i utvrđenog stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture naseljenog mesta Zlatibor, taj deo opštine Čajetina proglasi turističkim mestom prve kategorije.
Možda vas zanima:
UVEK JE PRAVO VREME ZA ODLAZAK NA PLANINU Ovo je 10 srpskih lepotica koje zaslužuju da se o njima priča, idealne su za posetu tokom cele godine (FOTO)
Koja je prema vašem mišljenju najlepša?
TURISTIČKO MESTO PRVE KATEGORIJE Srpska planina obara sve rekorde, a sada je postala i glavna atrakcija naše zemlje
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije odlučilo je da, nakon procene obima turističkog prometa u prethodne tri godine i utvrđenog stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture naseljenog mesta Zlatibor, taj deo opštine Čajetina proglasi turističkim mestom prve kategorije.
Možda vas zanima:
UVEK JE PRAVO VREME ZA ODLAZAK NA PLANINU Ovo je 10 srpskih lepotica koje zaslužuju da se o njima priča, idealne su za posetu tokom cele godine (FOTO)
Koja je prema vašem mišljenju najlepša?
TURISTIČKO MESTO PRVE KATEGORIJE Srpska planina obara sve rekorde, a sada je postala i glavna atrakcija naše zemlje
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije odlučilo je da, nakon procene obima turističkog prometa u prethodne tri godine i utvrđenog stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture naseljenog mesta Zlatibor, taj deo opštine Čajetina proglasi turističkim mestom prve kategorije.
Kako je Zlatibor dobio ime
Smatra se da je planina dobila ime posebnoj i veoma retkoj vrsti belog bora koji u jednom delu godine umesto zelenih, ima četine zlatno žute boje. Da nije reč samo o legendi, dokazuje činjenica da je ovaj bor zaista pronađen je u zlatiborskom selu Negbina. Botanički je ispitan i priznat kao posebna vrsta, latinskog naziva Pinus silvestris Variegata Zlatiborica.
Zaljubljenici u zlatiborsku prirodu pokušali su da presađivanjem zaštite ovaj simbol Zlatibora od izumiranja, pa znatiželjni posetioci ovaj poseban „zlatni bor“ danas mogu videti u dvorištu ispred Turističke organizacije na Zlatiboru i u dvorištu biblioteke u Čajetini.
FOTO:RINA
Druga priča kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume, koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine bila glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od njega pravili katran i luč, koje su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji, i pošto im je bio glavni, a neretko i jedini izvor prihoda, imali su običaj da kažu kako je bor zlata vredan. „Zlatan je to bor!“, govorili su.
Treće predanje kaže da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata. Kombinacija zlatne trave prošarane borovima, možda je doprinela da ova planina ponese ime Zlatibor.
Lekovita rujevina
I danas se deo Zlatibora zove Rujno po grmu koji na jesen dobija divnu crvenu boju. U pitanju je ruj ili rujevina (Cotinus coggygria), veoma lekovita i korisna biljka.
Nekada se rujevina koristila za farbanje vune u crvenu boju. U fitoterapiji koriste se list koji se sakuplja u maju i junu kada biljka cveta i kora i stablo rujevine koje se sakupljaju od kraja novembra do februara.
Rujevina je taninska biljka (sadrži više od 20% tanina) i koristi se za zaustavljanje proliva, ispiranje rana, protiv prekomernog znojenja i zaustavljanje krvarenja. Čaj od rujevine koristi se za ispiranje usta kao dobro biljno sredstvo za jačanje desni i protiv paradontoze. U narodu, rujevina se koristi kao provereni lek za bubrežne bolesti i urinarne infekcije. Posebno dobro deluje na ešerihiju koli.
Poznato je i to da je rujevina jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika, pomaže protiv svih vrsta bakterijskih infekcija i zapaljenja. U tu svrhu obično se meša sa vranilovom travom i rtanjskim čajem.
Rujevinu ne treba mešati sa kiselim rujem (Rhus typhina) takođe lekovitim drvetom koje se često sadi po dvorištima i parkovima, napominje Snaga bilja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
MANASTIR BLAGOVEŠTENJE Lepota u steni za koju malo ko zna, svedoči istoriji i čeka neke bolje dane
Manastir, odnosno manastirište, Blagoveštenje nalazi se u Gornjačkoj klisuri, na levoj strani puta Petrovac – Žagubica.
Ruku nisam mogla da pomeram, ovde sam se oporavila: Lekovite vode u Ovčar Banji, smeštena na sat i po od Beograda u prelepom delu Srbije
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji, a malo ko za to zna: Na Javor dolaze astmatičari, anemični i oni sa slabim imunitetom - iz prirodne oaze odlaze preporođeni
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Komentari(0)