KADA BI ZIDOVI MOGLI DA GOVORE Jedan srpski vojnik dao je zakletvu, pa izgradio velelepno zdanje sa ČUDNIM NATPISOM (FOTO)
Ko zna koliko još beogradskih, mada, naravno, ne samo beogradskih, zdanja čeka da Srbi saznaju njihovu istoriju.
Cigla na ciglu i blok na blok nije ništa ako ne postoji neka topla ljudska priča.
O istoriji Beograda napisane su mnoge knjige. Ali, čini se da malo po malo pa saznamo neku novu priču o našoj prestonici. Posebno su zanimljive, čini se, skrivene priče o beogradskim starim zdanjima.
Jedna od njih se vezuje za ime ovog čoveka. Nikola Uzunović, Nišlija i Beograđanin je bio srpski i jugoslovenski političar. Dva puta bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije.
Pre toga, bio je vojnik srpske vojske. Kao i svi rodoljubi i on je bio na Krfu. Mnogi junaci nisu preživeli. Mislio je i Uzunović to isto. No, 9. aprila 1916. brod Devanha spasiće život velikom broju ranjenih vojnika među kojima je bio i Nikola Uzunović.
Tada, kako kaže priča, Uzunović će se zakleti da će izgraditi zgradu i dati joj ime po brodu koji je srpskim vojnicima i njemu spasao život.
Nešto više od decenije, tačnije 1930. godine, održaće obećanje.
Nikola Uzunović je finansirao ceo projekat, a objekat je projektovao čuveni beogradski arhitekta Đorđe Đorđević koji je na pročelje zgrade stavio bareljef parobroda, da podseća na spasavanje vrlih, odvažnih i hrabrih vojnika.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)