EKOLOŠKI RAJ, ETNO OAZA I SREDNJEVEKOVNI GRAD Pećinci su savršeno mesto za jednodnevni izlet jer je ovo predeo gde priroda grli istoriju (FOTO/VIDEO)
Pećinci, na 25 km od Beograda, savršeno su mesto za jednodnevni izlet. Kupinik je bio poslednja srpska prestonica, oaza srpstva i polazna tačka Zmaju Ognjenom Vuku
Srem se deli na vinski i svinjski, a u Pećincima se izuzetno ponose što pripadaju ovom ukusnijem delu! Budući da je 2016. godina proglašena za godinu turizma u istoimenoj opštini, bila je prava prilika da besplatno posetite etno-kuće, svinjarsku kolebu, Obedsku baru, Muzej hleba i ostatke srednjovekovnog utvrđenja Kupinik.
Printscreen/Youtube/BalkantripTV/Kupinik
Pećinci se nalaze u Donjem Sremu i opštinu čini 15 sela. Industrijska zona, u kojoj sa fabrikama prednjače Šimanovci, potpuno je odvojena od turističkog dela. Južna granica je Sava, a severna - auto-put. Od Beograda su udaljeni samo 25 kilometara.
Ovo mesto je nadaleko čuveno po Muzeju hleba, koji je osnovao umetnik Slobodan Jeremić Jeremija pre dve decenije. Tu se može videti više od 2.000 predmeta, neophodnih da se "od zrna" napravi hleb. Jeremija pred posetiocima na žrvnju melje brašno i izgovara: brašno, so, kvasac, voda.
Možda vas zanima:
DANI ZMAJEVA I LAVOVA U KUPINIKU Poslednja prestonica srpskih despota nakon pada Smedereva pod tursku vlast
Dan kada se vitezovi u oklopima nadmeću se pod budnim okom dvorskih dama, konjanici jezde poljem ispod Etno kompleksa u Kupinovu, streličari nepogrešivo odapinju u metu, a na trpezi su jela kojima se gostila srpska vlastela.
SVEDOČANSTVO ZA PROUČAVANJE SREDNJOVEKOVNE SRBIJE Na mestu gde je despot Stefan Lazarević pao sa konja, podignut je venčački mermerni spomenik
Spomenik sa zapisom o smrti despota Stefana Lazarevića postavljen je 1427. godine u porti crkve Svetog Proroka Ilije u zaseoku Crkvine, delu sela Markovca, opština Mladenovac.
Možda vas zanima:
DANI ZMAJEVA I LAVOVA U KUPINIKU Poslednja prestonica srpskih despota nakon pada Smedereva pod tursku vlast
Dan kada se vitezovi u oklopima nadmeću se pod budnim okom dvorskih dama, konjanici jezde poljem ispod Etno kompleksa u Kupinovu, streličari nepogrešivo odapinju u metu, a na trpezi su jela kojima se gostila srpska vlastela.
SVEDOČANSTVO ZA PROUČAVANJE SREDNJOVEKOVNE SRBIJE Na mestu gde je despot Stefan Lazarević pao sa konja, podignut je venčački mermerni spomenik
Spomenik sa zapisom o smrti despota Stefana Lazarevića postavljen je 1427. godine u porti crkve Svetog Proroka Ilije u zaseoku Crkvine, delu sela Markovca, opština Mladenovac.
Možda vas zanima:
DANI ZMAJEVA I LAVOVA U KUPINIKU Poslednja prestonica srpskih despota nakon pada Smedereva pod tursku vlast
Dan kada se vitezovi u oklopima nadmeću se pod budnim okom dvorskih dama, konjanici jezde poljem ispod Etno kompleksa u Kupinovu, streličari nepogrešivo odapinju u metu, a na trpezi su jela kojima se gostila srpska vlastela.
SVEDOČANSTVO ZA PROUČAVANJE SREDNJOVEKOVNE SRBIJE Na mestu gde je despot Stefan Lazarević pao sa konja, podignut je venčački mermerni spomenik
Spomenik sa zapisom o smrti despota Stefana Lazarevića postavljen je 1427. godine u porti crkve Svetog Proroka Ilije u zaseoku Crkvine, delu sela Markovca, opština Mladenovac.
- Kačamak, proja, kulja, mamaljuga, popara i ostale domaće reči ne smemo zaboraviti na putu ka Evropskoj uniji - upozorava ovaj umetnik. - Uživamo zaštitu Unesko i treba da se ponosimo našom istorijom.
Turistička ruta nastavlja se u Donjem Tovarniku, u prelepo uređenom dvorištu Lovačkog doma od blata i pruća nalazi se replika tradicionalne svinjarske kolibe ili kolebe, kako se kaže u Donjem Sremu. U mračnoj, kružnoj kolebi lovci prave roštilj od mesa mangulice, što je neverovatna atrakcija za turiste iz grada.
Printscreen/Youtube/BalkantripTV/Bojtar
U Donjem Tovarniku, u lepo uređenom dvorištu Lovačkog doma, nalazi se replika tradicionalne svinjarske kolibe ili kolebe, kako se arhaično kaže u Donjem (svinjskom) Sremu. Ova koleba je u potpunoti napravljena od prirodnih materijala tj. od blata i pruća i pokrivena je trskom. Ona je jasan pokazatelj nekadašnjeg načina života stočara iz Donjeg Srema. U njoj turisti mogu da se ogreju kraj otvorenog ognjišta, ali i da učestvuju u pripremanju svinjarskih specijaliteta.
U prošlosti su stanovnici Donjeg Srema u većoj meri gajili svinje. Ona domaćinstva koja su imala puno svinja, a nedovoljno muških članova, uzimala bi svinjara, koji bi im čuvao svinje. Svinjar bi, obično, čuvao svinje u šumi od Đurđevdana do Đurđevdana i sve to vreme on bi provodio u šumi sa svinjama. Kako bi se zaštitio od nepogoda i kako bi imao gde da noćiva on bi sebi podizao kolibu.
Printscreen/Youtube/BalkantripTV/Bojtar
Kolibe su pravljene od drveta, kolja i pruća, malterisane su blatom i plevom. Bile su kružnog oblika, pokrivene slamom ili trskom, a na krovnoj konstrukciji (o slemenu) na drvenoj kuki (kotlenjači) visio je kotao ili gvozdenjak za spemanje hrane. Koliba je imala samo jednu prostoriju sa otvorenim ognjištem i ona je služila i kao kuhinja, dnevna soba, spavaonica, ali i kao magacin za hranu za stoku (u hladnim zimskim mesecima kada hrane nije bilo u šumi). Najčešća hrana koju su konzumirali čuvari svinja bila je takozvana „svinjarska tarana“ – reč je o testenini dinstanoj na masti, u koju se dodavao i luk. Osim tarane, jeli su još i kačamak, paprikaš od pečurki, ribu, te jela od divljači.
U Donjem Tovarniku krajem meseca maja se održava manifestacija „Svinjarsko povečerje“. Glavni cilj ove manifestacije je da se sačuva od zaborava način života sremskih svinjara.
U Ogaru se nalazi najpoznatije rodino gnezdo u Sremu. Na odžaku Aksentijevog konaka, bogate seljačke kuće iz 18. veka, godinama se baškari par roda. Ovo je najstarija kuća sagrađena od pletera, blata i biber crepa, a zabat je naročito lepo ukrašen.
Printscreen/YoutubeBTVMTS/rodino gnezdo
- Aksentije je bio poslednji iz bogate kuće vrednih domaćina, koji su se bavili uzgojem svinja - objašnjava Ljubica Bošković iz Turističkog info-centra Kupinovo. - Bio je bećar široke ruke i kada je imao novca, nemilice ga je trošio. Prema rečima njegove sestričine, sav prihod od svinja, šume i 60 jutara zemlje potrošio je na žene, kocku i kafane. Danas je to jedina kuća koja na originalan način pokazuje kako se živelo pre dva veka.
Aksentijev kućerak nije etno-muzej, kakav imaju mnogi gradovi, već prostorija sa zemljanim podom, autentičnim ugradnim šporetom i otvorenim ognjištem, pored kojeg je uvek sedela baka sa unucima i kuvala u kotlu na verigama. U Aksentijevoj sobi nalazi se originalan nameštaj, koji je poslednji gazda koristio. Opština Pećinci je uložila u kućerak, pa se uređeno travnato dvorište koristi za izložbe, druženja i predah posetilaca.
Printscreen/YoutubeBTVMTS/igralište u dvorištu Aksentijevog kućerka
Reka Sava je nekada razdvajala dva carstva - Habsburško i Otomansko, a današnje Kupinovo se nalazilo između dve imperije. Kupinik je bio rezidencija despota Stefana, koju je dobio od Mađara, pa je u ovom kraju ostalo sijaset zanimljivih priča.
- Despot Stefan Lazarević je u Kupiniku ostavio dva prsta i mnogo novca, jer je bio kidnapovan i tadašnji kriminalcii su za njega tražili otkup - kaže Boškovićeva. - Nasledio ga je Đurađ Branković i ovo je bila poslednja srpska prestonica do 1521. godine, kada su je Turci osvojili i razorili.
Printscreen/Youtube/BalkantripTV/poslednja srpska prestonica
U Kupiniku je tri noći proveo i Sulejman Veličanstveni, a crkva Sveti Luka iz 15. veka važi za najstariji pravoslavni hram u Vojvodini. Đurađ je, posle pada Carigrada, u Epiru kupio mošti Svetog Luke od tuskih trgovaca, preneo ih u Smederevo, a zatim i u ovu oazu srpstva. U prelepo sređenoj crkvi i uređenoj okolini bili su sahranjeni i poslednji Brankovići, Stefan i Jovan, sinovi majke Angeline. Ikonostas je oslikao barokni umetnik Jakov Orfelin u 18. veku, a crkva je i danas otvorena za vernike i treba je posetiti u vreme službe.
- Ovde je bila polazna tačka i Zmaju Ognjenom Vuku, mističnom junaku koji se borio gerilski, frontalno i sa konjicom, ali i kao oklopni vitez - ističe Boškovićeva. - Ovde je izuzetno jak kult majke Angeline, jer kada je sa dereglijom prešla Savu, ona i sinovi rasklopili su čamac i od dasaka napravili manastir Obed, što je bio znak da su došli da ostanu.
Oko crkve Sveti Luka nalazi se staro jezgro Kupinova sa devet starih kuća, koje čine poseban ambijent i mali centar sa nekoliko restorana. Ovde se nalazi etno-kuća s pomoćnim objektima i okućnicom porodice Putnik iz 18. veka. Pored vajata, ambara, hlebne peći i bunara, u travnatom dvorištu napravljena je arheološka igraonica za decu, ali i osmatračnica, letnjikovac, suvenirnica, pa je idealno mesto za čas istorije u prirodi. Nedaleko je i reka Sava, do koje se stiže kroz najveću šumu topola na Balkanu, a tu je i splav-restoran.
Pećinci na mapi:
Izvor: novosti, vojvodina.travel
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)