OSEČINA KRIJE NAJNEOBIČNIJI GROB U SRBIJI Solunac podigao spomenik konju, a evo kako glasi ova jedinstvena priča (VIDEO/FOTO)
Imanje Petrovića u podgorskom selu Osečina čuva u Srbiji jedinstveni spomenik - podignut konju, kao vek dugo svedočanstvo o ljubavi čoveka i životinje koja je život svom vlasniku spasla u tri rata. Ovo je jedinstven spomenik ne samo u Srbiji, nego verovatno i u Evropi i u celom svetu, kaže istoričar Svetozar Gačić.
Spomenik je podigao jedan srpski seljak - Vladislav Petrović iz Osečine, koji je spomenik podigao svome konju Acku sa kojim je prošao oba balkanska i Prvi svetski rat, ukazujući mu tako čast i zahvalnost za spasen život. To u Srbiji jedinstveno obeležje, srećom, postoji i danas, a o njemu brine Ranko Petrović, Vladislavljev unuk.
Printscreen/RTS
Iz štale izveo je Acka, jednog od sedam konja, Vladislav Petrović i 1912. godine otišao da brani otadžbinu. Sa njim je u rat, sa kobilom Ticom, pošao i rođeni brat Radoje. Posle osam godina ratovanja za otadžbinu, vratli su se u Osečinu sa Ackom i Ticom. Još 5 godina poživeo je Acko kojeg je Vladislav zvao bratom i ratnim drugom. Kad je uginuo, odlučio je da ga sahrani i da mu podigne spomenik. O njemu brine unuk Ranko.
"Ja iz poštovanja i osećam dug prema mome dedi, i jedom i drugom, prema ratnicima, prema Soluncima, prema borcima, osećam iz poštovanja da njihovu tragediju nastavim prema poštovanju konja koji je preneo na svojim plećima, odneo žive i doneo žive i zašto sad ja ne bi to ja sad održavao", kaže Vladislavov unuk Ranko Petrović, zemljoradnik iz Osečine.
Spomenik Acku je pored seoskog puta u Osečini. Vladislav je želeo da ga sahrani na porodičnom groblju, pored sebe. Nije mu ostvarena želja, pa ni on nije hteo u porodično groblje. Sahranjen je u varoši Osečina.
"Ranko je sahranjen tu gde je hteo, Radoje je sahranjen gde je hteo. Vladislav je hteo da se sahrani ovde kraj brata, a konja je hteo da sahrani ovde. Međutim, pop to nije dao", objašnjava Ranko.
Spomenik Acku, u Osečini misle da je jedinstven u svetu, kao priča o velikoj ljubavi čoveka i konja, koja ni posle skoro jednog veka ne može da se izbriše.
Koliko je znano, u prošlosti Srbije niko ni od vladara, ni od vojskovođa, nije se setio da podigne spomenik konju, kao odanom ratnom drugu. Učinio je to, pre nešto manje od sto godina, jedan srpski seljak - Vladislav Petrović iz Osečine, koji je spomen, ukazujući mu tako čast i zahvalnost za spasen život, podigao svome konju Acku sa kojim je prošao oba balkanska i Prvi svetski rat.
To u Srbiji jedinstveno obeležje, srećom, postoji i danas, a o njemu brine Ranko Petrović, Vladislavljev unuk.
- Iz štale u kojoj je bilo sedam konja deda je izveo najmlađeg Acka i 1912. godine otišao u Prvi balkanski rat. Sa njim je u vojevanje, vodeći kobilu Ticu, pošao i njegov rođeni brat Radoje. Posle šest godina ratovanja, hvala bogu, obojica su se vratili živi u Osečinu, a živa su bila i oba konja. Još pet godina poživeo je Acko, kojeg je deda Vladislav zvao bratom i ratnim drugom. Zajedno su išli na vašare i druge seoske skupove, a Acko je bio pošteđen svih radova. Kada je uginuo, deda je odlučio da ga sahrani i da mu podigne spomenik, jer ga je na svojim plećima nosio kroz ratove i vratio ga kući živog - priča Ranko Petrović ispred neobičnog spomenika.
- Jednostavno, kada je Acko uginuo, tadašnji paroh nije dozvolio da se konj sahrani među ljude, iako ga je deda ubeđivao da mu je Acko, pored Radoja, drugi rođeni brat i da ga mora sahraniti u porodičnom groblju. No, nije vredelo, popova je bila poslednja, nije želeo čak ni opelo da održi, zbog čega je Vladislav bio mnogo razočaran. Tako je Acko sahranjen van groblja, na našem imanju pored puta - objašnjava unuk Solunca iz Osečine.
Petrović dodaje da dok je živ neće dopustiti da grob i spomenik konju ostanu zapušteni i zaboravljeni, da, kako kaže, priča o velikoj ljubavi i poštovanju traje i posle celog veka.
Izvor: rts, blic, meettheserbs
TAJNA SAMONIKLOG BORA: Čudo prirode staro više od 500 godina dolaze da ga vide čak i iz Amerike!
Sa mesta odakle je samonikao bor, pogled se doseže na prave planinske vrhove, a sa ove lokacije mogu se videti Zlatibor, Tara, Zlatar pa čak i Durmitor.
Kako je planina Devica dobila ime – tihi vidikovac Srbije i mit o nesebičnoj devojci
U srcu Sokobanjskog kraja, planina Devica spaja divlju prirodu i mitske priče. Kanjon Moravice, vrh Čapljinac i vidikovac Oštra čuka samo su uvod u legendu koja planini daje ime.“
Lekovitim blatom u ovoj banji bili opčinjeni i bečki stručnjaci! Ako želite da iskusite blagoredi Banje Rusande, izdvojte 16 evra za noć!
Panonsko more je ostavilo neprocenjivo prirodno bogatstvo oličeno u tlu jezera Rusanda u Banatu. Peloid koji se prikuplja odatle se smatra jedinim od najlekovitijih u Srbiji. Zbog toga je Banja Rusanda, pozicionirala nadomak istoimenog jezera, popularna još od davnina, a njen značaj su prepoznali još bečki stručnjaci. Danas je posećuju brojni turisti, ali i ljudi koji tragaju za adekvatnom terapijom. Noćenje za dvoje ovde košta već od 16 evra.
Pećina Risovača: Tragovi ljudi i životinja iz ledenog doba
U Risovači su ljudi živeli pre oko 40.000 godina. Tu su pronađeni alati od kamena i kosti, ali i kosti pećinskog medveda, mamuta i drugih životinja iz ledenog doba. Danas je pećina pretvorena u muzej koji posetioce vodi u najdavniju prošlost.
Caričin grad: Justinijanov dar carici Teodori i Balkanu
Na južnim padinama Radan planine, nadomak Lebana, leže ruševine jednog od najlepših ranovizantijskih gradova na Balkanu – Justinijane Prime, u narodu poznatije kao Caričin grad.
Komentari(0)