PRIZRENSKA ULICA BESEDI Nekadašnji dom Ive Andrića i sadašnji nosioc mini šahtova koji nabacuju osmeh na lice
Prizrenska ulica je ulica koja se nalazi u Beogradu, u opštini Stari grad.
Prizrenska ulica počinje od Terazija, i u dužini od oko 300 m pruža se pravolinijski, nizbrdo, do Zelenog venca. Postoji 35 Balkanskih ulica, u naseljima i gradovima Srbije.
Prizrenska ulica je ime dobila po Prizrenu, gradu koji je sedište istoimene opštine u Srbiji, u južnom delu Kosova i Metohije. Prizrenska ulica spada u jednu od 34 ulice kojima nikada nije menjano ime.
Prizrenska ulica ovo ime nosi od 1872. godine. Ona je tada spajala Gospodsku, (danas Brankovu), ulicu sa Terazijama. U to doba tu je bio početak Kragujevačkog druma, koji će kasnije voditi ka Slaviji, pa naviše, današnjim Bulevarom oslobođenja ka sadašnjoj Autokomandi, i dalje, ka Kragujevcu.
Možda vas zanima:
ČESMA MEHMED-PAŠE SOKOLOVIĆA Vrelo života, jedina sačuvana zadužbina ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu (VIDEO/FOTO)
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Možda vas zanima:
ČESMA MEHMED-PAŠE SOKOLOVIĆA Vrelo života, jedina sačuvana zadužbina ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu (VIDEO/FOTO)
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Možda vas zanima:
ČESMA MEHMED-PAŠE SOKOLOVIĆA Vrelo života, jedina sačuvana zadužbina ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu (VIDEO/FOTO)
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
PRAVA ZONA ZAMFIROVA Lepotica o kojoj se i danas priča, umrla je u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju (VIDEO)
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka.
Prvo su zaprege i fijakeri predstavljali varoški prevoz, a zatim je niz strmu ulicu postavljena tramvajska pruga, pa je tuda išao tramvaj broj 14, koji je spajao stari grad sa Zemunom. Linija 14 bila je veoma popularna, a prelazila je preko Save na mestu današnjeg Brankovog mosta, kojem je prethodio Most kralja Aleksandra. Most je napravljen 1934, a već godinu dana kasnije preko njega je bila postavljena tramvajska pruga, koja je spajala početnu stanicu ispred Skupštine i dolazila do hotela "Central" u Zemunu.
U Prizrenskoj ulici se nalazi nekoliko ugostiteljskih objekata, menjačnica, prodajnih objekata, kladionica, kao i:
Hotel "Balkan", Prizrenska 2
Vila "Terazije", Prizrenska 1
Zgrada u kojoj je stanovao Ivo Andrić, Prizrenska 7
Modernistička arhitektura Prizrenske 7 donela je nagradu Branislavu Kojiću za najlepšu fasadu Beograda 1934. Ivo Andrić (1892-1975) je stanovao u ovoj zgradi kao podstanar od 1941. do 1958. godine, i tu je napisao romane "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika" i "Gospođica".
Na trotoaru Prizrenske ulice postavljeni su mini šahtovi Miloša Tomića, sa porukama "Jao, jao devojke", "Pitam se, pitam gde je kraj kosmosa", i "Opusti se i mucaj".
Prizrenskom ulicom ne prolaze linije gradskog prevoza ali na obližnjoj početnoj stanici Zeleni venac postoji preko 20 linija gradskog prevoza.
Izvor: vikipedija
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Komentari(0)