Skulpture postavljene ispred skupštine Republike Srbije.
Shutterstock
Skulpture „Igrali se konji vrani,a sa njima i div junaci“ postavljene su 1939.godine ispred skupštinskog zdanja ondašnje Kraljevine Jugoslavije, a danas Republike Srbije. Dve skulpture u bronzi je rad vajara Tоmе Rоsandića, tеhnički jе rеalizоvaо vajar Sava Sandić, a izlivеnо jе u livnici Miоdraga Jеrеmića u Vrčinu.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Prvobitna ideja Vlade Kraljevine Jugoslavije je bila da se ispred ulaza Narodne skupštine u Beogradu postave dva lava od bronze, ali se od te ideje odustalo.
Toma Rоsandić jе оsmisliо i završiо vajanjе skulptura 1936. gоdinе, u gipsu, u svоjоj kući u Ulici Ljubе Jоvanоvića 3 u Bеоgradu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja, zamоliо jе vajara Savu Sandića da tеhnički dоradi оvо dеlо prе i pоslе livеnja u brоnzi i pоmоgnе оkо njеnоg pоstavljеnja isprеd Narоdnе skupštinе 1938. gоdinе.
Manastir Jovanje nalazi se na levoj obali reke Morave, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri u Srbiji. Manastir Jovanje je ženski manastir, a poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božije Brzopomoćnice.
Na uzvišenju iznad Prizrena stoji tvrđava koja je menjala gospodare, ali ne i pogled. Nekada carska straža, danas tihi svedok svega što se u dolini promenilo, i onog što nije
Zavod za zaštitu spomenika kulture otpočinje radove na sanaciji i restauraciji spomenika Vuku Stefanoviću Karadžiću, tačno na dan kada je svečano spomenik otkriven u prisustvu gradskih zvanica i stanovnika Beograda pre 85 godina (7. novembra 1937. godine), saopštili su iz zavoda.
Komentari(0)