Krčedinska ada je rečno ostrvo na Dunavu, koje se nalazi u opštini Inđija.
Jedno od najvećih dunavskih ostrva, nastalo je pomeranjem toka Dunava na jug kada je presekao sopstveni meandar i formirao ostrvo. Sa južne strane ade je glavni tok Dunava a sa severa je stari tok koji se naziva Dunavac. Površina Krčedinske ade je 8,8 km2.
Karakteristike područja
Krčedinska ada je prirodno rečno ostrvo, nastalo na prostoru takozvanog koviljsko-petrovardinskog rita, netaknute prirode pod zaštitom države Srbije. Nalazi se u rukavcu koji se proteže preko puta Krčedina, u dunavskom toku. Po svojoj površini spada u grupu najvećih Dunavskih ada.
Printscreen
Možda vas zanima:
XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
Možda vas zanima:
XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
Možda vas zanima:
XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
Krčedinska ada, sa 10 km dugom obalom i površinom od skoro 9 km², spada u grupu najvećih Dunavskih ada od ušća Drave do ušća Tise u Dunav. Od obale je razdvaja Gardinovački rukavac (tj. Dunavac) koji vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara. Krčedinsku adu čini ostrvo od pet kilometara dužine i tri kilometra širine, a njegova suva površina varira u zavisnosti od vodostaja Dunava. Leti je praktično biciklom moguće doći do nje.
Krčedinska Ada je svojevrsni raj za domaće životinje. Na tom ostrvu usred Dunava slobodno živi i kreće se na stotine domaćih životinja. Ljudi brinu o njima, svakodnevno ih obilaze i donose zalihe hrane.
Krčediska ada je možda najbliža verzija safariju koji ćete naći u Srbiji. Bukvalno ćete hodati kroz mangulice, konje, krave.
Printscreen
Deluju kao mešavina svinje i ovce. Dolaze u zanimljivoj kolor paleti, od crnih, preko sivih do riđih, a čak ima i šarenih.
Mangulice, pored Krčedinskle ade možete videti i u Bojčinskoj šumi (mada ni blizu ovoliki izbor niti ćete moći da ostvarite interakciju sa njima, ako ste za to uopšte zainteresovani), kao i u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Što se brojnosti tiče, definitivno dominiraju upravo na Krčedinskoj adi.
Printscreen
Pored već pomenutih vrsta, videćete i podolsko goveče. Podolsko goveče je autohtona vrsta koju smo osim na Krčedinskoj adi videli samo još u Zasavici gde apsolutno dominira svojom brojnošću; tako da ako namenski negde želite da vidite podolsko goveče, idite u Zasavicu. Inače, podolsko goveče je retka i prelepa životinja koja je ranije korišćena za vuču. Ima impresivne rogove kojima vrhovi deluju kao da su zamočeni u mastilo. Podolsko goveče takođe dolazi u raznim nijansama. Na Krčedisnkoj adi smo videli ovu žućkastu verziju, dok je u Zasavici prisutna siva verzija sa još većim i zakrivljenijim rogovima.
Printscreen
Planirajte da ako vam se dopadne Ada, ili vam ostane vremena, možete posetiti i Koviljsko-petrovaradinski rit, koji se nalazi nizvodno, na desnoj obali Dunava, praktično počinje odmah posle mosta. Krajolik je sličan ali opet prilično drugačiji nego na Krčedinskoj adi, budući da tamo još uvek postoji originalno plavno priobalje uz Dunav (najčešće su ova područja isušivana i pretvorano u oranice) pa vegetacijom i izgledom podseća na prašumu.
Vlasnici stoke koji se nalaze na kopnu, suštinski tretiraju Krčedinsku adu kao veliku ispašu u toplim mesecima. Životinje se skelama krajem zime prevoze na ostrvo a vraćaju nazad pred hladne dane.
Izvor: vikipedija, tako nekako
PONOVO ODZVANJA MOLITVA NA DREVNOM MESTU! Iznad Crne Trave pronađena zakopana BOŽIJA KUĆA: Veruje se da je bila metoh Aje Sofije
Na području mahale Čuka na 1.400 metara nadmorske visine iznad Crne Trave i Vlasinskog jezera nalazi se značajan arheološki lokalitet iz ranohrišćanskog perioda.
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Komentari(0)