Krčedinska ada je rečno ostrvo na Dunavu, koje se nalazi u opštini Inđija.
Jedno od najvećih dunavskih ostrva, nastalo je pomeranjem toka Dunava na jug kada je presekao sopstveni meandar i formirao ostrvo. Sa južne strane ade je glavni tok Dunava a sa severa je stari tok koji se naziva Dunavac. Površina Krčedinske ade je 8,8 km2.
Karakteristike područja
Krčedinska ada je prirodno rečno ostrvo, nastalo na prostoru takozvanog koviljsko-petrovardinskog rita, netaknute prirode pod zaštitom države Srbije. Nalazi se u rukavcu koji se proteže preko puta Krčedina, u dunavskom toku. Po svojoj površini spada u grupu najvećih Dunavskih ada.
Printscreen
Možda vas zanima:
XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
Možda vas zanima:
XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
Možda vas zanima:
XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
REKA KOJE SU SE LJUDI PLAŠILI Najduža pritoka Dunava (VIDEO)
Tisa je srednjeevropska reka i najduža pritoka reke Dunav.
Krčedinska ada, sa 10 km dugom obalom i površinom od skoro 9 km², spada u grupu najvećih Dunavskih ada od ušća Drave do ušća Tise u Dunav. Od obale je razdvaja Gardinovački rukavac (tj. Dunavac) koji vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara. Krčedinsku adu čini ostrvo od pet kilometara dužine i tri kilometra širine, a njegova suva površina varira u zavisnosti od vodostaja Dunava. Leti je praktično biciklom moguće doći do nje.
Krčedinska Ada je svojevrsni raj za domaće životinje. Na tom ostrvu usred Dunava slobodno živi i kreće se na stotine domaćih životinja. Ljudi brinu o njima, svakodnevno ih obilaze i donose zalihe hrane.
Krčediska ada je možda najbliža verzija safariju koji ćete naći u Srbiji. Bukvalno ćete hodati kroz mangulice, konje, krave.
Printscreen
Deluju kao mešavina svinje i ovce. Dolaze u zanimljivoj kolor paleti, od crnih, preko sivih do riđih, a čak ima i šarenih.
Mangulice, pored Krčedinskle ade možete videti i u Bojčinskoj šumi (mada ni blizu ovoliki izbor niti ćete moći da ostvarite interakciju sa njima, ako ste za to uopšte zainteresovani), kao i u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Što se brojnosti tiče, definitivno dominiraju upravo na Krčedinskoj adi.
Printscreen
Pored već pomenutih vrsta, videćete i podolsko goveče. Podolsko goveče je autohtona vrsta koju smo osim na Krčedinskoj adi videli samo još u Zasavici gde apsolutno dominira svojom brojnošću; tako da ako namenski negde želite da vidite podolsko goveče, idite u Zasavicu. Inače, podolsko goveče je retka i prelepa životinja koja je ranije korišćena za vuču. Ima impresivne rogove kojima vrhovi deluju kao da su zamočeni u mastilo. Podolsko goveče takođe dolazi u raznim nijansama. Na Krčedisnkoj adi smo videli ovu žućkastu verziju, dok je u Zasavici prisutna siva verzija sa još većim i zakrivljenijim rogovima.
Printscreen
Planirajte da ako vam se dopadne Ada, ili vam ostane vremena, možete posetiti i Koviljsko-petrovaradinski rit, koji se nalazi nizvodno, na desnoj obali Dunava, praktično počinje odmah posle mosta. Krajolik je sličan ali opet prilično drugačiji nego na Krčedinskoj adi, budući da tamo još uvek postoji originalno plavno priobalje uz Dunav (najčešće su ova područja isušivana i pretvorano u oranice) pa vegetacijom i izgledom podseća na prašumu.
Vlasnici stoke koji se nalaze na kopnu, suštinski tretiraju Krčedinsku adu kao veliku ispašu u toplim mesecima. Životinje se skelama krajem zime prevoze na ostrvo a vraćaju nazad pred hladne dane.
Izvor: vikipedija, tako nekako
MANASTIR BLAGOVEŠTENJE Lepota u steni za koju malo ko zna, svedoči istoriji i čeka neke bolje dane
Manastir, odnosno manastirište, Blagoveštenje nalazi se u Gornjačkoj klisuri, na levoj strani puta Petrovac – Žagubica.
Ruku nisam mogla da pomeram, ovde sam se oporavila: Lekovite vode u Ovčar Banji, smeštena na sat i po od Beograda u prelepom delu Srbije
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji, a malo ko za to zna: Na Javor dolaze astmatičari, anemični i oni sa slabim imunitetom - iz prirodne oaze odlaze preporođeni
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Komentari(0)