IME OVE PLANINE KRVAVIM SLOVIMA UPISANO U ISTORIJU Vredni rodoljubi ne daju da to padne u zaborav, sami se organizovali i grade Memorijalni park
Jedan od najkrvavijih odigranih bojeva u Prvom svetskom ratu 1915. godine, vodila se na planini Čemerno, između Kraljeva i Ivanjice, to je ujedno bila i najsmrtnosnija bitka u kojoj je stradalo više od 2.000 srpskih boraca Kraljevine Srbije.
Danas su na planinskom vrhu Srmdljuč koji je dobio nazviv po ostacima poginulih junaka i danas vidljivi tragovi surove borbe srpskih vojnika , kao i golim okom uočljive kosti heroja sa Čemerna. Da se njihova žrtva, hrabrost i požrtvovanost nikad ne zaborave grupa entuzijasta , pre svega meštana obližnjih sela žele da naprave Memorijalni park. Rade na mobu i prihvataju se izuzetno teških poslova, kako bi ovaj krvavi vrh u Srbiji naučio buduća pokolenja o istoriji našeg naroda.
"Ovo gradimo da bi upoznali naše učenike, turiste, planinare, lovce i sve dobronamernike o stradanju i hrabrosti naših vojnika u Velikom ratu. Njihova žrtva je bila prevelika da bi bila zaboravljena. Sve to činimo volonterski i zahvaljujući sredstvima donatora. Do sada smo popravili put u dužini od šest kilometara i napravili dosta toga. Za kompletan završetak potrebno je još oko 2000 eura, potrebna su nam sredstva za završetak vidikovca pa se nadam da će se pojaviti ljudi koji gaje kulturu sećanja na naše pretke i razumeti našu molbu za pomoć", rekla je Vanja Nikolić učiteljica iz obližnjeg sela i učesnica akcije.
U planu je da Memorijal Velikog rata Maglič - Dubočica 1915, obuhvata popis vojničkih spomenika iz ovog rata i da se uvedu u vojnu arhivu, memorijalna česma sa imenom izginulih ratnika iz Prvog i Drugog svetskog rata i ambijentalna ucionica, vidikovac posvećen Dunavskoj diviziji koja je vodila borbe na ovim terenima kao deo Prve armije Živojina Mišića. Postavljaju se dokumenta na vidikovcu koja svedoče o kretanju vojske o borbama novembra 1915 i povlačenju naše vijske prema Kosovu i Metohiji.
Možda vas zanima:
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
OVA ŽENA JE SRPSKI ROBINZON KRUSO Radica ne viđa ljude po nekoliko meseci i hrani se onim što ubere u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
Možda vas zanima:
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
OVA ŽENA JE SRPSKI ROBINZON KRUSO Radica ne viđa ljude po nekoliko meseci i hrani se onim što ubere u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
Možda vas zanima:
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
OVA ŽENA JE SRPSKI ROBINZON KRUSO Radica ne viđa ljude po nekoliko meseci i hrani se onim što ubere u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
"Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo. Tog 11. i 12. novembra sneg je na ovoj planini bio preko metar i ta dva dana vodile su se žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država. To su bili nenadoknadivi gubici, stradali su najbolji borci - rekao je Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji i autor edicije „Kraljevo u velikom ratu“.
Zahvaljujući junaštvu heroja sa Čemernog na tim položajima nije probijen front Prve srpske armije. Značaj ove nepravedno zaboravljene bitke je u tome što je ona usporila napredovanje neprijatelja prema Studenici, čime je osigurana odstupnica Srbija za povlačenje preko Albanije i Crne Gore.
"Država je tim vojnicima obezbedila deo ratne opreme, a to su šinjel, šajkača, opasač i puška, a on sa svojim opancima je otišao u rat. I tako biva kad god je ratno stanje - država daje topove, puške, bogati volove i konje, a siromašni sinove. Kada se rat završi država pokupi svoje topove i puše, gazdama nadoknadi u novcu konje i volove, a sirotinja traži svoje sinove - kaže Vukosavljević.
OVO JE KUĆA ISPRED KOJE JE SVE POČELO: Neraskidiva veza između sela Gornja Crnuća i dinastije Obrenović
Udaljena dvadesetak kilometara od centra Gornjeg Milanovca, kraj puta za Кragujevac leži selo Gornja Crnuća, u kojoj je od 1815. do 1817. stolovao „prvi srpski knez posle Кosova”, Miloš Obrenović. O njegovom životu u Crnući i neraskdivioj vezi ovog rudničkog sela i srpske dinastije, pre sedam godina u autorskom izadnju, svetlost dana ugledala je knjiga „Кnez Miloš i Crnuća”, autora Jevđa A. Jevđića.
"Dolaze zbog vere u isceljenje, ali i da će naći srodnu dušu": Tajna nepristupačnog manastira na jugu Srbije gde dolaze i pravoslavci i muslimani da pronađu mir
Manastir Crna reka smešten je na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara, a spas u njemu pronalaze i pravoslavci i muslimani. Veruje se da ima isceliteljske moći, a da su mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne.
Najveće zvono na Balkanu nalazi se u ovom SRPSKOM SELU: Rusko carsko zvono teško je čak 13 TONA i zazvoniće na ovaj veliki praznik
Manastir Svetog Luke u Bošnjanu izgrađen je za vreme Turaka, a danas je centar duhovnosti i hodočašća. U manastiru se nalazi jedno od najvećih zvona na Balkanu, teško 13 tona, koje je dar od porodica iz Rusije.
MISTERIOZNI TUNEL U SRPSKOM SELU O KOJEM NI MEŠTANI NIŠTA NE ZNAJU: Unutra se krije PRAVO ČUDO PRIRODE! (FOTO)
Prema priči starijih meštana, kopanje tog misterioznog tunela započeli su Francuzi koji su prolazili ovim krajem
Čak 17 rezervata prirode nalazi se na Tari i pod prvim stepenom su zaštite: Pojedine lokacije ipak u velikoj opasnosti - evo šta čini Nacionalni park da ih spasi
Na planini Tari posebno mesto zauzimaju rezervati prirode, a prvi su zahvaljujući svom velikom značaju proglašeni još pedesetih godina prošlog veka. Tada je ustanovljeno oko osam rezervata prirode, a zajednička tačka svih njih jeste Pančićeva omorika. Kasnije jedan od tih rezervata je proglašen za regionalni park prirode, to je Zvezda, a zatim se 1981. godine osniva Nacionalni park Tara i svi ti rezervati prirode postaju deo nacionalnog parka.
Komentari(0)