IME OVE PLANINE KRVAVIM SLOVIMA UPISANO U ISTORIJU Vredni rodoljubi ne daju da to padne u zaborav, sami se organizovali i grade Memorijalni park
Jedan od najkrvavijih odigranih bojeva u Prvom svetskom ratu 1915. godine, vodila se na planini Čemerno, između Kraljeva i Ivanjice, to je ujedno bila i najsmrtnosnija bitka u kojoj je stradalo više od 2.000 srpskih boraca Kraljevine Srbije.
Danas su na planinskom vrhu Srmdljuč koji je dobio nazviv po ostacima poginulih junaka i danas vidljivi tragovi surove borbe srpskih vojnika , kao i golim okom uočljive kosti heroja sa Čemerna. Da se njihova žrtva, hrabrost i požrtvovanost nikad ne zaborave grupa entuzijasta , pre svega meštana obližnjih sela žele da naprave Memorijalni park. Rade na mobu i prihvataju se izuzetno teških poslova, kako bi ovaj krvavi vrh u Srbiji naučio buduća pokolenja o istoriji našeg naroda.
"Ovo gradimo da bi upoznali naše učenike, turiste, planinare, lovce i sve dobronamernike o stradanju i hrabrosti naših vojnika u Velikom ratu. Njihova žrtva je bila prevelika da bi bila zaboravljena. Sve to činimo volonterski i zahvaljujući sredstvima donatora. Do sada smo popravili put u dužini od šest kilometara i napravili dosta toga. Za kompletan završetak potrebno je još oko 2000 eura, potrebna su nam sredstva za završetak vidikovca pa se nadam da će se pojaviti ljudi koji gaje kulturu sećanja na naše pretke i razumeti našu molbu za pomoć", rekla je Vanja Nikolić učiteljica iz obližnjeg sela i učesnica akcije.
U planu je da Memorijal Velikog rata Maglič - Dubočica 1915, obuhvata popis vojničkih spomenika iz ovog rata i da se uvedu u vojnu arhivu, memorijalna česma sa imenom izginulih ratnika iz Prvog i Drugog svetskog rata i ambijentalna ucionica, vidikovac posvećen Dunavskoj diviziji koja je vodila borbe na ovim terenima kao deo Prve armije Živojina Mišića. Postavljaju se dokumenta na vidikovcu koja svedoče o kretanju vojske o borbama novembra 1915 i povlačenju naše vijske prema Kosovu i Metohiji.
Možda vas zanima:
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
OVA ŽENA JE SRPSKI ROBINZON KRUSO Radica ne viđa ljude po nekoliko meseci i hrani se onim što ubere u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
Možda vas zanima:
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
OVA ŽENA JE SRPSKI ROBINZON KRUSO Radica ne viđa ljude po nekoliko meseci i hrani se onim što ubere u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
Možda vas zanima:
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
OVA ŽENA JE SRPSKI ROBINZON KRUSO Radica ne viđa ljude po nekoliko meseci i hrani se onim što ubere u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
"Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo. Tog 11. i 12. novembra sneg je na ovoj planini bio preko metar i ta dva dana vodile su se žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država. To su bili nenadoknadivi gubici, stradali su najbolji borci - rekao je Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji i autor edicije „Kraljevo u velikom ratu“.
Zahvaljujući junaštvu heroja sa Čemernog na tim položajima nije probijen front Prve srpske armije. Značaj ove nepravedno zaboravljene bitke je u tome što je ona usporila napredovanje neprijatelja prema Studenici, čime je osigurana odstupnica Srbija za povlačenje preko Albanije i Crne Gore.
"Država je tim vojnicima obezbedila deo ratne opreme, a to su šinjel, šajkača, opasač i puška, a on sa svojim opancima je otišao u rat. I tako biva kad god je ratno stanje - država daje topove, puške, bogati volove i konje, a siromašni sinove. Kada se rat završi država pokupi svoje topove i puše, gazdama nadoknadi u novcu konje i volove, a sirotinja traži svoje sinove - kaže Vukosavljević.
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Komentari(0)