Oblačinsko jezero, smešteno u jugoistočnoj Srbiji, pravi je prirodni biser u blizini Malog Jastrepca, udaljeno samo 20 km od Niša i Prokuplja.

Ovaj turistički lokalitet, sa prelepim okruženjem i bogatom istorijom, svakodnevno privlači posetioce koji žele da uživaju u netaknutoj prirodi, sportskoj rekreaciji i opuštanju.
Jezero, koje je nastalo početkom 60-ih godina prošlog veka, ima površinu od 23 hektara i dubinu od 4,7 metara. Smešteno je na nadmorskoj visini od 275 metara, dok je njegovo okruženje prelepo i bogato vegetacijom. Iako je u početku bilo veštački preoblikovano kako bi postalo pogodnije za ribolov, Oblačinsko jezero danas predstavlja pravi raj za sve ljubitelje prirode.
„Oblačinsko jezero je jedan od glavnih turističkih aduta naše opštine. Osim što je prirodni fenomen, ono je i simbol razvoja turizma u Merošini“, kažu u Turističkoj organizaciji Merošina.
Svojim jedinstvenim okruženjem, bogatstvom flore i faune, kao i brojnim sadržajem, jezero je postalo popularno odredište za turiste i ljubitelje prirode.
Jezero je poznato po svojoj netaknutoj prirodi, a područje oko njega idealno je za šetnje, opuštanje i sportske aktivnosti. Niz borova, povetarac sa zapada i osvežavajuća voda stvaraju atmosferu koja podseća na obalu mora.
Na samo 60 metara od jezera, smešten je hotel „Oblačinsko jezero“, luksuzni Garni hotel sa četiri zvezdice, koji je otvoren 2021. godine. Hotel je savršeno ukomponovan u prirodnu lepotu okoline i nudi prelep pogled na jezero. Ovaj objekat, kao i sportsko-rekreativno naselje, pružaju brojne mogućnosti za turizam i rekreaciju, uključujući sportove na vodi, ribolov i šetnje.
Oblačinsko jezero je dom za brojne zaštićene vrste životinja, uključujući ćubastog gnjurca, čapljicu, riđoglavog patka, orla zmijara, kobca i kukavicu. Ova bogatstvo života čini jezero i njegovu okolinu još atraktivnijim za posetioce.
„Legenda koja se vezuje za Oblačinsko jezero još dodatno doprinosi njegovom šarmu. Prema jednoj od legendi, jezero je nastalo na mestu gde je živela troglava zmija, koja je svojim telom okruživala jezero, a glavu je stavljala na Čukarčetu. Nakon što su zmiju ubili Turci, jezero je presušilo, a legendi se pripisuje i naziv sela Oblačina“, prepričavaju meštani.
Danas, Oblačinsko jezero i okolni turizam privlače sve veći broj posetilaca, a turistička ponuda se neprestano širi. Planira se izgradnja novih sportskih igrališta i adaptacija postojećih objekata kako bi se privuklo još više turista i obezbedio potpuniji doživljaj prirode.
„Naš cilj je da razvijemo turizam na način koji poštuje prirodu i tradiciju, ali i da pružimo posetiocima sve što im je potrebno za uživanje u ovom prelepom okruženju“, kazao je direktor Turističke organizacije Merošina Dušan Vasković.
Oblačinsko jezero je, bez sumnje, jedno od najlepših i najposećenijih prirodnih jezera jugoistočne Srbije, koje pruža savršen balans između prirode, rekreacije i odmora. Bilo da dolazite zbog ribolova, sportova na vodi, ili jednostavno želite da se opustite i uživate u miru prirode, Oblačinsko jezero nudi sve to i mnogo više.

Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.

Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.

ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.

Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.

Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Komentari(0)