U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Jutro na salašu – ritam koji leči
Dan počinje rano. Domaćin ustaje pre svitanja, često uz cvrkut ptica ili kukurikanje petla. Posetioci, naravno, mogu spavati duže – ali već oko 8 sati, miris sveže pečene pogače i domaće kobasice ne ostavlja mnogo izbora.
Doručak se najčešće služi u dvorištu, pod tremom ili kraj starog oraha. Na stolu su:
- Domaća pogača ili kukuruzni hleb
- Mlečni proizvodi sa salaša – svež kravlji sir, kajmak, jogurt
- Suvo meso – kulen, kobasice, slanina
- Pekmezi i med – domaći od šljive, dunje, kajsije
- Sokovi i čajevi od zova, nane, koprive
-
Shutterstock
Dnevne aktivnosti – kako izgleda jedan dan na salašu
Na nekim salašima možete se priključiti svakodnevnim poslovima – hranjenje stoke, branje jaja, briga o bašti. Deca posebno uživaju u kontaktu sa domaćim životinjama
Tradicionalne radionice
Pojedini salaši nude različite radionice poput slikanja na staklu, izrade tamburica, pletenja korpi od pruća, kuvanja ajvara ili pečenja rakije.
Pešačenje, biciklizam i jahanje
Fruška gora i okolna sela nude brojne staze za aktivan odmor. Neki salaši sarađuju sa lokalnim jahačkim klubovima.
Degustacija vina i rakije
Sremski salaši, poput onih kod Iriga i Karlovaca, često su povezani s vinskim podrumima. Uz tamburaše, može se probati bermet, tamjanika, domaća šljivovica.
Za koga je salaš idealan izbor?
Za porodice s decom – koje žele da deca vide život van ekrana. Za parove – koji traže tišinu i romantiku pod nebom bez svetlosnog zagađenja. Za seniore – koji se sećaju detinjstva na selu. Za strance – koji žele autentično iskustvo Srbije. I za svakoga ko oseća da mu nedostaje sporiji, iskreniji ritam života.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Soko Grad – čuvar Moravice kroz vekove
Na strmim stenama iznad bistre reke Moravice, dva kilometra istočno od Sokobanje, uzdižu se ostatci srednjovekovne tvrđave Soko Grad. Iako su zidovi davno porušeni, a kule razorene, ovo mesto i dalje nosi snagu i ponos vekova kada su ovde stražarili ratnici i odjekivali topoti konja.
Spa oaza na istoku Srbije: Cene smeštaja u Zvonačkoj banji od 20 evra, a dobijate samo najbolje od "ruže vetrova"
Srbija ima najrazvijeniji banjski turizam u regionu, a spa oaze se mogu naći širom zemlje - od severa do juga, zapada do istoka - gde smo pronašli Zvonačku banju. Nalazi se u opštini Babušnica, a nedaleko odatle je i granica sa Bugarskom. Iako šira populacija možda nije čula za ovo lečilište, njegova istorija datira još od rimskog perioda, a razvoj je je usko vezan za rudnike ovog kraja. Procvat joj počinje nakon Drugog svetskog rata, kada se otvaraju hoteli i prva moderna prenoćišta, dok se danas solidan smeštaj može naći po prosečnoj ceni od oko 30 evra.
Od hajdučkog skrovišta do turističkog dragulja – Hadži Prodanova pećina
Na samo četiri kilometra od Ivanjice, u selu Raščići, krije se pećina koja spaja očaravajuću lepotu podzemlja i dramatične priče iz srpske prošlosti. Hadži Prodanova pećina vekovima je bila utočište, skrovište i nemi svedok istorijskih događaja, a danas je jedno od najzanimljivijih turističkih odredišta zapadne Srbije.
Komentari(0)