U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Jutro na salašu – ritam koji leči
Dan počinje rano. Domaćin ustaje pre svitanja, često uz cvrkut ptica ili kukurikanje petla. Posetioci, naravno, mogu spavati duže – ali već oko 8 sati, miris sveže pečene pogače i domaće kobasice ne ostavlja mnogo izbora.
Doručak se najčešće služi u dvorištu, pod tremom ili kraj starog oraha. Na stolu su:
- Domaća pogača ili kukuruzni hleb
- Mlečni proizvodi sa salaša – svež kravlji sir, kajmak, jogurt
- Suvo meso – kulen, kobasice, slanina
- Pekmezi i med – domaći od šljive, dunje, kajsije
- Sokovi i čajevi od zova, nane, koprive
-
Shutterstock
Dnevne aktivnosti – kako izgleda jedan dan na salašu
Na nekim salašima možete se priključiti svakodnevnim poslovima – hranjenje stoke, branje jaja, briga o bašti. Deca posebno uživaju u kontaktu sa domaćim životinjama
Tradicionalne radionice
Pojedini salaši nude različite radionice poput slikanja na staklu, izrade tamburica, pletenja korpi od pruća, kuvanja ajvara ili pečenja rakije.
Pešačenje, biciklizam i jahanje
Fruška gora i okolna sela nude brojne staze za aktivan odmor. Neki salaši sarađuju sa lokalnim jahačkim klubovima.
Degustacija vina i rakije
Sremski salaši, poput onih kod Iriga i Karlovaca, često su povezani s vinskim podrumima. Uz tamburaše, može se probati bermet, tamjanika, domaća šljivovica.
Za koga je salaš idealan izbor?
Za porodice s decom – koje žele da deca vide život van ekrana. Za parove – koji traže tišinu i romantiku pod nebom bez svetlosnog zagađenja. Za seniore – koji se sećaju detinjstva na selu. Za strance – koji žele autentično iskustvo Srbije. I za svakoga ko oseća da mu nedostaje sporiji, iskreniji ritam života.
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
MESTO GDE SE REKA GUBI I POЈAVLЈUЈE: Otkrijte klisuru u Srbiji gde reka teče samo 365 metara!
Jeste li ikada čuli za reku koja je toliko kratka da ima samo 365 metara – "reka Godina"? Istražujemo jedinstveni geografski fenomen u zapadnoj Srbiji, kod Perućca, gde snažan izvor izbija iz planine i nakon kratkog, ali burnog toka, nestaje u Drini. Ovo je reka Vrelo, pravo čudo prirode.
Komentari(0)