OVOG NEMA U UDŽBENICIMA: Tu se oženio vožd Karađorđe, a srpska vojska pričestila! Ova crkva čuva velike tajne srpske istorije FOTOv
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
Po pričama Karađorđevih savremenika vožd je Jelenu upoznao u obližnjem selu i venčao se upravo u ovoj crkvi, i tako je započeto stvaranje jedne od dve najveće dinastije u Srbiji.
"Kada je ukrao tada devojku Jelenu u selu Masloševo kod Topole, venčao se u crkvi 1786. godine, i to nije jedini put kada je Crni Đorđe prošao ovim putem. Idući u rat na Osmansko cartvo sa svom vojskom i dobošarima došao je u ovaj monumentalni hram gde se srpska vojska pričestila", rekao je za RINU stavrofor Đorđe Radišić.
Za crkvu Svetog Preobražnja Hristovog ne postoje pisani tragovi o njenom nastanku i ko je ktitor, ali prema predanjima srpskog naroda važi da je sagrađena još pre vladavine Nemanjića, tačnije da je nastala za vreme Rimljana kao rana hrišćanska bogomolja ili bazilika koja je još krajem petog veka služila kao sudnica.
Možda vas zanima:
KO JE ZAISTA PRESUDIO KARAĐORĐU I ZAŠTO JE MORAO DA UBIJE SVOG BRATA: Šokantni detalji tajnog suđenja kod starih Srba!
Karađorđe je ubio brata Marinka, a taj čin je obeležio Prvi srpski ustanak. Ipak, to nije bila impulsivna odluka, već SPARTANSKA ODLUKA najvišeg srpskog suda! Ovo je istina o TAJNOM SAVETU, strahu od turske osvete i surovom MORALU srpskih hajduka!
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Možda vas zanima:
KO JE ZAISTA PRESUDIO KARAĐORĐU I ZAŠTO JE MORAO DA UBIJE SVOG BRATA: Šokantni detalji tajnog suđenja kod starih Srba!
Karađorđe je ubio brata Marinka, a taj čin je obeležio Prvi srpski ustanak. Ipak, to nije bila impulsivna odluka, već SPARTANSKA ODLUKA najvišeg srpskog suda! Ovo je istina o TAJNOM SAVETU, strahu od turske osvete i surovom MORALU srpskih hajduka!
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Možda vas zanima:
KO JE ZAISTA PRESUDIO KARAĐORĐU I ZAŠTO JE MORAO DA UBIJE SVOG BRATA: Šokantni detalji tajnog suđenja kod starih Srba!
Karađorđe je ubio brata Marinka, a taj čin je obeležio Prvi srpski ustanak. Ipak, to nije bila impulsivna odluka, već SPARTANSKA ODLUKA najvišeg srpskog suda! Ovo je istina o TAJNOM SAVETU, strahu od turske osvete i surovom MORALU srpskih hajduka!
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
"Prolazeći carskim drumom despot Stefan Lazarević krenuo je u Nikopoljski rat upravo na ovom mestu gde se hram nalazi, odslužena je sveta liturgija gde je vojska pričešćena. Tada se zarekao da ako se vrati živ iz bitke, da će srpsku svetinju obnoviti i urediti, i po predanjima naroda to je i učinio. Ono što je jako karakterstično na ulaznim vratima vidimo urezanog vojnika sa perčinom i kuburom u ruci u jurišnom položaju koja oslikava tadašnje teško vreme i težnje srpskog naroda za slobodu od tadašnje turske vojske", kazao je stavrofor Đorđe.
Hram Svetog Preobražnja Hristovog u više navrata bio je spaljivan, ali i obnavljan. Ulazni deo nekadašnje bogomolje ozidao je ugledni meštanin Milisav Stanković iz sela Gorovič sa trgovcima ovog kraja.
"Nekoliko vekova kasnije na icijativu predsednika opštine Topola Ilije Markovića kreće ponovna obnova hrama gde se ojačavaju zidovi crkve. Prilikom posete arheologa iz Subotice i Kragujevca, tokom radova kopajući metar u dubinu naišli su na troslojne temelje, što potkrepljuje priču da je ovde postojala svetinja i pre Nemanjića, bazilika iz 5-6 veka“, rekao je Radišić.
Danas ovaj hram nije odoleo zubu vremena, potpuno je pred propadnjem i samo je pitanje dana kad će se urušiti.
„Velika je šteta da jedna ovakava svetinja propada, duhovna obaveza svih meštana i srpskog naroda da se pokrenemo i ne dozvolimo da se uruši. To bi bio poraz za sve pravoslavce“, poručio je stavrofor.
(RINA)
TAJNA MESTA BEZ PUTA: Zašto je selo Drvengrad u Mokroj Gori, pre Kusturice, bilo poznato po čudnim proricanjima
Pre nego što je postao turistička ikona i filmski set, Drvengrad u Mokroj Gori bio je samo jedno od mnogih brdskih sela zapadne Srbije. Otkrivamo kako je nastala ideja o kućama "sklopljenim" na brdu i kakvu tajnu proricanja je skrivala Šarganska osmica.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
Komentari(0)