Na visoravni gde se sneg zadrži do maja, još uvek postoji svet u kome se ovce ne broje samo zbog vune, već i zbog opstanka

Pešterska visoravan, najveća te vrste na Balkanu, nalazi se na nadmorskoj visini između 1.100 i 1.250 metara, i poznata je po ekstremnim zimama, vetrovima i sirovoj prirodi. Ipak, baš tu – gde bi mnogi rekli da „ni trava ne raste kako treba“ – opstaje jedna od najstarijih srpskih autohtonih rasa ovaca – pramenka.
Ova ovca nije obična. Ona je niskonoga, otporna, skromna i neverovatno izdržljiva. Preživljava zimu bez štale, hrani se pašnjacima koji bi bili siromašni za svaku drugu stoku i daje mleko izuzetne masnoće, od kojeg nastaje nadaleko poznati pešterski sir iz mješine.
Život čobana – tišina, sneg i 300 ovaca
Možda vas zanima:

Tradicionalna metoda pravljenja sira iz mješine u Pešterskoj visoravni
Sir sa ukusom vetra i vune: Kako se vekovima pravi najautentičniji pešterski sir u ovčijoj mješini

Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Možda vas zanima:

Tradicionalna metoda pravljenja sira iz mješine u Pešterskoj visoravni
Sir sa ukusom vetra i vune: Kako se vekovima pravi najautentičniji pešterski sir u ovčijoj mješini

Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Možda vas zanima:

Tradicionalna metoda pravljenja sira iz mješine u Pešterskoj visoravni
Sir sa ukusom vetra i vune: Kako se vekovima pravi najautentičniji pešterski sir u ovčijoj mješini

Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Na Pešteru i danas ima porodica koje žive sa ovcama, ne pored njih. U selima poput Tuzinja, Karajukića Bunara i Ugao, čobani vode stada od zore do večeri, često i na temperaturama ispod -20 stepeni. Telefona uglavnom nema. Signala tek ponegde. A život se meri u koracima – prema napajanju, ispaši, klanjanju suncu i nebu.
– Na Pešteru moraš da se naučiš ćutanju. I da razumeš ovcu – ako ne znaš kad je gladna, izgubićeš jagnje, kaže Halil iz Karajukića Bunara, koji čuva 270 ovaca sa dva sina.
Zašto je pramenka posebna?
Pramenka ima dugu, vunenu dlaku otporne strukture, savršenu za zimske pokrivače, prostirke i sukna. Njeno mleko se koristi za proizvodnju sira i kajmaka, dok se meso – posebno jagnjeće – smatra delikatesom.
Uprkos vrednosti, broj ovaca pramenki se smanjuje. Mnogi stočari prelaze na brzorastuće rase. Ali na Pešteru, gde priroda diktira pravila, pramenka ostaje kraljica visoravni.
Turizam na čobanski način
Poslednjih godina, neka domaćinstva su počela da primaju posetioce koji žele da iskuse “dan sa čobanima”. To uključuje izlazak na pašu, ručak na livadi, mužu ovaca i degustaciju svežeg sira. Iako je skromno, to je jedno od najautentičnijih iskustava koje Srbija može da ponudi.

PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.

Ovca pramenka sa Peštera: Poslednji čobani na vetrovima koji nikad ne staju
Na visoravni gde se sneg zadrži do maja, još uvek postoji svet u kome se ovce ne broje samo zbog vune, već i zbog opstanka

Vidikovac Crveni čot na Fruškoj gori: Pogled koji vodi do manastira Bešenovo
Na stazi između šume, vetra i tišine, Crveni čot nudi najlepši pogled na Srem, a u podnožju – manastir koji je preživeo zaborav

OVA SRPSKA PLANINA KRIJE NAJKRVAVIJU TAJNU NAŠE ISTORIJE: Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti se i danas mogu videti!
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini

Biciklistička ruta “Put šljiva” kod Osečine: Vožnja kroz voćnjake, rakiju i miris drveta
Kad prođeš biciklom kroz kraj u kojem svaka kuća ima kazan, vidiš Srbiju iz drugog ugla – sporiju, topliju i punu ukusa
Komentari(0)