PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Otuda se iz zaborava ovih dana na videlo probilo podsećanje da u varošici Rudnik kraj Gornjeg Milanovca, na istoimenoj planini, postoji rudnik koji je funkcionisao i 6.000 godina pre nove ere. Ostaci antičkog hrama u naselju dokaz su da su ovde metal tražili i Rimljani. Rudnik je bio kosmopolitski grad u srednjem veku, kada je radila kovnica novca. Na ovom mestu je iskovan prvi srpski dinar sa ćiriličnim pismom, podsetili su istoričari za domaće medije.
Ovaj rudnik je danas privatizovan i dobro radi, ali čak i mnogi Šumadinci ne znaju gde se nalazi. Istraživanja su ukazala na to da su okna u kojima je vađena ruda bila toliko mala da se pretpostavlja s velikom verovatnoćom da su to radili ljudi niskog rasta, nekada zvani "patuljcima".
Tvrde stene su razbijali rudarskim batovima. Vatra je ložena pored stene, da se zagreje, a onda je batovima obijan traženi metal, pa u kožnim torbama izvlačen na površinu i dalje prerađivan, pričali su istraživači naglašavajući da u rudniku najviše ima olova, cinka i bakarne rude, a u znatnim količinama i srebra.
Možda vas zanima:
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Možda vas zanima:
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Možda vas zanima:
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Antički period na Rudniku je u znaku ostataka antičkog hrama otkrivenog još 1865. godine. Tada je pronađena takozvana Septimijeva ploča, postavljena između 193. i 195. godine iznad ulaza u hram posvećen Majci Zemlji, zaštitnici rudnika i rudara.
Natpis na ploči govori o tome da je imperator Cezar Lucije Septimije Sever Pertinaks Avgust obnovio porušeni hram, prenose mediji. Srednji vek na Rudniku je u znaku Đurda Brankovića, za koga se veruje da je bio jedan od najbogatijih srpskih vladara. Rukovodio je rudničkim rudnicima, a i danas postoji priča da negde u blizini leži njegovo zakopano blago.
Od sredine 13. veka, nakon dolaska nemačkih rudara Sasa, proizvodnja doživljava ubrzani razvoj. Od tada pa do propasti srpske srednjovekovne države, savremenici beleže da je bogatstvo Srbije bilo dobro poznato i naširoko čuveno. Rudnik je postao jedna od najpoznatijih rudarskih i trgovačkih središta srpske države, a pun procvat doživeo je tokom 14. i prve polovine 15. veka.
Ovde je postojala kovnica novca koja je najduže funkcionisala tokom srednjeg veka. Počela je da radi dok je ova oblast bila u sastavu države kralja Dragutina. Dinar kralja Dragutina, kovan na Rudniku, je prvi srpski dinar sa ćirilicnim natpisom. U Rudniku je kovao svoj novac i kralj Vladislav drugi, a posle Stefana Dečanskog i Dušana, kovnica je izrađivala novac župana Nikole Altomanovića, kneza Lazara, despota Stefana.
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Komentari(0)