LJUDI SE MASOVNO OKREĆU TURIZMU Privatni biznis cveta na ovoj srpskoj planini, sve što se ponudi to se i proda turistima
Mnoge turističke atrakcije naše zemlje upoznali smo onda kad su se zatvorile granice. Kad se nije moglo u Rim, Pariz ili Beč i Zlatar je bio sasvim zadovoljavajući izbor za beg.
Međutim, ono što ohrabruje jeste da skoro svi koji su bar jednom došli na ovu planinu, uvek joj se i vraćaju pa je tokom minule sezone zabeležen veliki broj poseta i noćenja. Pešačke i biciklističke staze, dobro poznati vidikovci i krstarenje jezerom samo su neki od sadržaja koji privlače turiste. Ipak, sve je više onih koji odlučuju da istraže i nepristupčane predele ove planinske lepotice a do kojih se može stići samo jednim prevoznim sredstvom – kvadom.
rina.rs
Možda vas zanima:
I NAŠA ZEMLJA IMA SVOJE MALDIVE Zbog svojih lepota nije samo usputna, već i krajnja destinacija za odmor
Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačko jezero u dolini Uvca. Nalazi se između planina Zlatara na jugo-zapadu i Murtenice na severo-istoku, udaljeno 10-15km od Nove Varoši. Jezero ima površinu od 7,25 km², a dugačko je od 15 km do 23km.
MEŠTANI OD STRAHA U NJU VIŠE NE ZALAZE Srbi su se od Turaka krili u ovoj pećini iznad sela Štitkovo, planinari kad su ušli zatekli neverovatan kostur
Ušaškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
Možda vas zanima:
I NAŠA ZEMLJA IMA SVOJE MALDIVE Zbog svojih lepota nije samo usputna, već i krajnja destinacija za odmor
Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačko jezero u dolini Uvca. Nalazi se između planina Zlatara na jugo-zapadu i Murtenice na severo-istoku, udaljeno 10-15km od Nove Varoši. Jezero ima površinu od 7,25 km², a dugačko je od 15 km do 23km.
MEŠTANI OD STRAHA U NJU VIŠE NE ZALAZE Srbi su se od Turaka krili u ovoj pećini iznad sela Štitkovo, planinari kad su ušli zatekli neverovatan kostur
Ušaškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
„Sve popularniji vid turizma jeste aktivan odmor koji se praktikuje i na Zlataru. Interesovanje za vožnju kvadom ove godine oborilo je sve rekorde. Upravo kvadom možete osetiti kako Zlatar diše i uvideti da je to stvarno parče raja na zemlji. Samo ma taj način možete stići do samog srca ove planine, a to je vrh Golo brdo na 1625 metara nadmorske visine, obići mnoge vidikovce kojih ima najviše baš u ovom delu Srbije“, kazao je za RINU, Novovarošanin Danilo Paunović.
Iako izuzetno atraktivna, vožnja kvadovima važi za opasnu upravo zbog kretanja po nepristupačnim divljim terenima, ali oni koji se bave ovom turstičkom delatnošću kažu da nema razloga za strah.
rina.rs
„Obezbeđena je pratnja, neophodna oprema, a vozači moraju biti iskusni kako bi sve prošlo u najboljem redu. Kvadom mogu da se voze apsolutno svi od sedam do 77 godina. Neophodno je odgovorno ponašanje kako ni sebe ni druge ne bi doveli u opasnost. Sama konstrukcija kvada je napravljena tako da se centar gravitacije nalazi dosta visoke, zato je sve vreme neophodan oprez“, rekao je Danilo.
Sve veća zaintresovanost za planinu Zlatar doprinela je da se iz godine u godinu sve više ljudi odlučuje baviti nekim vidom turizma. Svoju šansu osim u iznajmljivanju kvadova, pronalaze i u dzip-turama koje su se pokazale kao odličan sadržaj. Mnogi su kupili i čamac kojim prevoze putnike na tri jezera.
rina.rs
„U odnosu na period od pre deset godina na Zlataru se sada nalazi mnogo veći broj vikendica, hotela, povećani su smeštajni kapaciteti i turistički sadržaji. Neki ljudi su čak napustili i državne poslove kako bi uložili sredstva i počeli se baviti turizmom. Žene su takođe pronašle način da unovče svoj rad prodajom sira, likera, sokova.. Nadamo se da je turizam naša zlatna šansa da se razvija čitav ovaj kraj“, kaže Paunović.
Osim rekreativnog, Zlatar je idelano mesto i za sportski turizam, čemu će dodatno doprineti i izgradnja fudbalskog terena u centru ove planine.
rina.rs
(Izvor: RINA.rs)
OVO JE KUĆA ISPRED KOJE JE SVE POČELO: Neraskidiva veza između sela Gornja Crnuća i dinastije Obrenović
Udaljena dvadesetak kilometara od centra Gornjeg Milanovca, kraj puta za Кragujevac leži selo Gornja Crnuća, u kojoj je od 1815. do 1817. stolovao „prvi srpski knez posle Кosova”, Miloš Obrenović. O njegovom životu u Crnući i neraskdivioj vezi ovog rudničkog sela i srpske dinastije, pre sedam godina u autorskom izadnju, svetlost dana ugledala je knjiga „Кnez Miloš i Crnuća”, autora Jevđa A. Jevđića.
"Dolaze zbog vere u isceljenje, ali i da će naći srodnu dušu": Tajna nepristupačnog manastira na jugu Srbije gde dolaze i pravoslavci i muslimani da pronađu mir
Manastir Crna reka smešten je na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara, a spas u njemu pronalaze i pravoslavci i muslimani. Veruje se da ima isceliteljske moći, a da su mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne.
Najveće zvono na Balkanu nalazi se u ovom SRPSKOM SELU: Rusko carsko zvono teško je čak 13 TONA i zazvoniće na ovaj veliki praznik
Manastir Svetog Luke u Bošnjanu izgrađen je za vreme Turaka, a danas je centar duhovnosti i hodočašća. U manastiru se nalazi jedno od najvećih zvona na Balkanu, teško 13 tona, koje je dar od porodica iz Rusije.
MISTERIOZNI TUNEL U SRPSKOM SELU O KOJEM NI MEŠTANI NIŠTA NE ZNAJU: Unutra se krije PRAVO ČUDO PRIRODE! (FOTO)
Prema priči starijih meštana, kopanje tog misterioznog tunela započeli su Francuzi koji su prolazili ovim krajem
Čak 17 rezervata prirode nalazi se na Tari i pod prvim stepenom su zaštite: Pojedine lokacije ipak u velikoj opasnosti - evo šta čini Nacionalni park da ih spasi
Na planini Tari posebno mesto zauzimaju rezervati prirode, a prvi su zahvaljujući svom velikom značaju proglašeni još pedesetih godina prošlog veka. Tada je ustanovljeno oko osam rezervata prirode, a zajednička tačka svih njih jeste Pančićeva omorika. Kasnije jedan od tih rezervata je proglašen za regionalni park prirode, to je Zvezda, a zatim se 1981. godine osniva Nacionalni park Tara i svi ti rezervati prirode postaju deo nacionalnog parka.
Komentari(0)