MANASTIR GDE SE DOGAĐAJU PRAVA ČUDA Na ovom mestu Turci su pogubili malu Vlašku devojčicu

Aleksandar Stanojevic

10:49

Turizam 0

Manastir Nimnik, poznat i pod imenom Marijanski manastir je manastir Srpske pravoslavne crkve, pripada Eparhiji braničevskoj. Manastir sa crkvom posvećenoj Prenosu moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog predstavljaju kao celina nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

MANASTIR GDE SE DOGAĐAJU PRAVA ČUDA Na ovom mestu Turci su pogubili malu Vlašku devojčicu
Printscreen / TO VG

 

Vreme nastanka Manastira Nimnika, prema Povelji Kneza Lazara, datira pre 1389. godine, odnosno pre Kosovske bitke. Kao ktitor manastira navodi se vojvoda Kneza Lazara, Bogosav, koji se pominje u narodnoj pesmi „Knez Bogosav i Starina Novak”. Za vreme Karađorđa, 1813. godine, manastir je od strane Turaka bio opljačkan, spaljen i do temelja srušen. Obnovio ga je Knez Miloš 1825. godine uz narodnu pomoć. Negde između 1851-1852. godine u manastiru je bila škola u kojoj su predavali kaluđeri. Druga obnova bila je 1891. godine.

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

View this post on Instagram

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

A post shared by Jovana Milekic (@jokajokica)

Manastirski kompleks čine crkva, kapela i konak. Prema jednoj legendi, manastir je dobio ime po rečima Vlahinje, devojčice koja je na pitanje Turaka, gde je manastir i ima li hajduka, odgovarala samo sa “nušću nimik“, što bi u prevodu značilo “ne znam ništa“.

Osmanlije su je tu posekle. Kada su je ožalošćeni roditelji našli, oko njene glave plamtao je plavičasti oreol. Volovi, koji su vukli kola sa detetovim telom, hteli su da idu samo ka manastiru. Sahranili su je u porti manastira, a na njenom grobu podigli malu kapelu koja se danas naziva “svetinja“ i u narodu se veruje da ima lekovita svojstva.

Prema drugoj legendi hajduci koji su tražili Marijanski manastir naišli su na devojčicu, pitali su je gde je manastir, ona je odgovorila na vlaškom „Nu šću nimnik!” (Ne znam ništa). Devojčica je među hajducima prepoznala svog kuma, hajduci su je ubili po kumovom naređenju i prebacili preko jednog drveta. Rođaci su uveče krenuli da traže devojčicu po šumi, u daljini su ugledali svetlost, kada su se približili videli su da je to plamen iz tela devojcice.

U njenoj neposrednoj blizini nalazi se lekoviti izvor i tu su putnici namernici uvek dobro došli gde će im u svako doba biti omogućen pristup uz posluženje medom i izvorskom vodom.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Manastir Nimnik Marijanski manastiri spc srbija veliko gradište

Komentari(0)

Loading