SLANE SOBE NA SRPSKI NAČIN Kad dohvatimo leđanicu i nadišemo se, izlazimo iz njih sa osmehom na licu
I dok je sneg putarima i vozačima doneo probleme, zimska idila već je u pojedinima planinskim selima.

Na obroncima Murtenice, u selu Draglica, vredni domaćini spremni su za zimsku sezonu, a dim se vijori ne samo iz kuća već i iz vrelih sušara. Prepoznatljiva po mirisu dima, nepravilnog oblika i odlične slanoće pršuta je svojvrsni delikates. Bez nje se ne može zamisliti nijedan obrok, pa su „slane sobe na srpski način“ kako još nazivaju sušare, neizostavan deo svakog domaćinstva.
„Dobro meso i bukova drva su jedina dva faktora od kojih zavisi kvalitet sušenog mesa na tradicionalan način. Ljudi po gradu idu u slane sobe da se relaksiraju, ali i mi imamo naše u selu. Vraćaju nam osmeh na lice svaki put kad iz njih izađemo sa velikom leđanicom“, rekao je za RINU domaćin Veliša Petrović iz Draglice.
Možda vas zanima:

ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO)
Zlatar poslednjih godina postaje sve atraktivnija turistička lokacija, nadaleko su poznati sir i krompir iz ovog kraja, ali ova planina ima veliki potencijal i za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ovva i golozrnog ječma.

NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Možda vas zanima:

ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO)
Zlatar poslednjih godina postaje sve atraktivnija turistička lokacija, nadaleko su poznati sir i krompir iz ovog kraja, ali ova planina ima veliki potencijal i za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ovva i golozrnog ječma.

NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Receptura se za ovaj suhomesnati delikatas prenosi decenijama sa koleno na koleno. Generacijima ona je nasledstvo od kog ne odustaju. Veliša je proces sušenja naučio od svog oca i ističe da ima mnogo pršuta, ali da najbolje miriše ona koja se suši u planiskim selima.
„Najvažnije da se meso pravilno usoli i ostavi da odstoji oko nedelju dana. Suvo bukovo drvo i novembarski mraz koji svakog jutra okuje selo ispod Murtenice jedna su od tajni kvalitetnog suvog mesa. Za nastajanje najbolje pršute i slanine, zavisi od vremenskih uslova u proseku od petnaest do mesec dana“, kaže Veliša.
Veruje se da je selo Draglica ime dobilo po dragim licima koja u njemu žive. Moguće je da upravo čist vazduh i zdrava hrana kod njih „ubijaju“ sve negativne uticaje i zato im je na licima najčešće osmeh, pa je selo i imalo razloga po čemu da dobije ime. Nalazi se u živopisnim predelima između Tornika i Murtenice.
„Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji“, priča Nedeljko Grujičić.
rina.rs
U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najviša dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmjeani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.
Selo Dragalica na mapi:
(Izvor: Rina.rs)

Uđete bolesni, a izađete preporođeni! Ova banja je pravo čudo, o njenoj lekovitosti se naširoko priča
Termalna voda ima konstatnu temperataru od 26 stepeni, a istraživanja Instituta za rehabilitaciju iz Beograda su pokazala da ima izuzetno specifične fizičko-hemisjke karakteristike.

Rudinsko jezero kod Sjenice: Nestvarno plavetnilo koje ne postoji na mapama
Na visoravni između Peštera i Zlatara, nadomak sela Rudine, nalazi se veštačko jezero koje nije poznato ni većini lokalnih turista. Rudinsko jezero, stvoreno zbog regulacije vodotoka, danas je pravo prirodno ogledalo – tiho, čisto i gotovo zaboravljeno.

Veliki vrh kod sela Lopiže: Najlepši nepoznati vidikovac iznad Uvca
Iznad čuvenih meandara reke Uvac, postoji vidikovac koji turisti retko posećuju, ali koji nudi jedan od najimpresivnijih pogleda u Srbiji. Veliki vrh, smešten iznad sela Lopiže, prava je prirodna terasa za ljubitelje tišine, fotografije i planinarenja.

Ova banja u Srbiji ima jednu od najlekovitijih voda u Evropi: Zbog blagodeti i lečenja dolaze ljudi iz celog sveta
Za njena lekovita svojstva znali su još Dositej Obradović i knez Miloš

Vodopad Kozica kod Ljubovije: Najmanji vodopad u Srbiji koji skriva najlepši planinski potok
Na obroncima Azbukovice, u blizini Ljubovije, nalazi se vodopad koji visinom ne osvaja, ali lepotom toka i prirodnim ambijentom oduzima dah. Vodopad Kozica, visok svega tri metra, deo je istoimenog potoka koji pravi jedno od najčistijih kupališta u zapadnoj Srbiji.
Komentari(0)