SLANE SOBE NA SRPSKI NAČIN Kad dohvatimo leđanicu i nadišemo se, izlazimo iz njih sa osmehom na licu
I dok je sneg putarima i vozačima doneo probleme, zimska idila već je u pojedinima planinskim selima.
Na obroncima Murtenice, u selu Draglica, vredni domaćini spremni su za zimsku sezonu, a dim se vijori ne samo iz kuća već i iz vrelih sušara. Prepoznatljiva po mirisu dima, nepravilnog oblika i odlične slanoće pršuta je svojvrsni delikates. Bez nje se ne može zamisliti nijedan obrok, pa su „slane sobe na srpski način“ kako još nazivaju sušare, neizostavan deo svakog domaćinstva.
„Dobro meso i bukova drva su jedina dva faktora od kojih zavisi kvalitet sušenog mesa na tradicionalan način. Ljudi po gradu idu u slane sobe da se relaksiraju, ali i mi imamo naše u selu. Vraćaju nam osmeh na lice svaki put kad iz njih izađemo sa velikom leđanicom“, rekao je za RINU domaćin Veliša Petrović iz Draglice.
Možda vas zanima:
ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO)
Zlatar poslednjih godina postaje sve atraktivnija turistička lokacija, nadaleko su poznati sir i krompir iz ovog kraja, ali ova planina ima veliki potencijal i za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ovva i golozrnog ječma.
NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Možda vas zanima:
ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO)
Zlatar poslednjih godina postaje sve atraktivnija turistička lokacija, nadaleko su poznati sir i krompir iz ovog kraja, ali ova planina ima veliki potencijal i za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ovva i golozrnog ječma.
NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Receptura se za ovaj suhomesnati delikatas prenosi decenijama sa koleno na koleno. Generacijima ona je nasledstvo od kog ne odustaju. Veliša je proces sušenja naučio od svog oca i ističe da ima mnogo pršuta, ali da najbolje miriše ona koja se suši u planiskim selima.
„Najvažnije da se meso pravilno usoli i ostavi da odstoji oko nedelju dana. Suvo bukovo drvo i novembarski mraz koji svakog jutra okuje selo ispod Murtenice jedna su od tajni kvalitetnog suvog mesa. Za nastajanje najbolje pršute i slanine, zavisi od vremenskih uslova u proseku od petnaest do mesec dana“, kaže Veliša.
Veruje se da je selo Draglica ime dobilo po dragim licima koja u njemu žive. Moguće je da upravo čist vazduh i zdrava hrana kod njih „ubijaju“ sve negativne uticaje i zato im je na licima najčešće osmeh, pa je selo i imalo razloga po čemu da dobije ime. Nalazi se u živopisnim predelima između Tornika i Murtenice.
„Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji“, priča Nedeljko Grujičić.
rina.rs
U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najviša dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmjeani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.
Selo Dragalica na mapi:
(Izvor: Rina.rs)
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
OVO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH MANASTIRA NA FRUŠKOJ GORI: Zovu ga i Srpska Sveta gora, a evo šta se u njemu DEŠAVA!
Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava
CRNO OGLEDALO ISTOKA: Jezero gde se utopilo više ribolovaca i zašto lokalci izbegavaju da plivaju
Borsko jezero na istoku Srbije važi za turistički dragulj, ali iza njegove bistre vode krije se mračna priča o nesrećama i legendama. Otkrivamo zašto ovo veštačko jezero, stvoreno na mestu rudnika, ima reputaciju opasnog mesta koje iznenada "vuče" kupače i kako je njegova prošlost dovela do misterije.
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
Komentari(0)