OVDE SU PRONAĐENI OSTACI MAMUTA I DIVLJIH LAVOVA Stanište čoveka iz ledenog doba i jedno od najpoznatijih nalazišta paleolita u Evropi
Pećina Risovača nalazi se na ulazu u Aranđelovac iz pravca Topole.
Pećina predstavlja stanište čoveka iz ledenog doba i jedno od najpoznatijih nalazišta paleolita u Evropi. Kao prirodan objekat prava je retkost ne samo za nauku nego i za posetioce koji žele da saznaju nešto više o čovekovoj prošlosti.
Tokom višegodišnjih istraživanja koja su sredinom 20. veka vršena na prostoru ove pećine pronađeno je pregršt fosilizovanih kostiju i zuba starih životinjskih vrsta koje su u ovom predelu živele tokom poslednjeg, četvrtog ledenog doba. Pećinski medved, divlji konj i divlji magarac, pećinska hijena, lisica i pećinski lav, runasti nosorog i mamut samo su neke od životinja koje su krenule sa severa Evrope ka jugu kako bi izbegle velike klimatske promene. I na tom putu zastali su baš na ovom mestu.
Možda vas zanima:
PEĆINSKI ČOVEK, MEDVED I VUK Obavezno posetite lokalitet kod Aranđelovca star više od 100 hiljada godina (FOTO)
Starost pećine procenjuje se na više od sto hiljada godina.
3 NAJLEPŠE DESTINACIJE NA SLOVO "A" U SRBIJI Lepota i prefinjenost ovih mesta ostaviće vas bez teksta
Srbija je prepuna kulturno-istorijskih znamenitosti koje svedoče o našoj prošlosti, običajima, graditeljskim navikama iz različitih epoha, te umetnosti i načinu života uopšte.
Možda vas zanima:
PEĆINSKI ČOVEK, MEDVED I VUK Obavezno posetite lokalitet kod Aranđelovca star više od 100 hiljada godina (FOTO)
Starost pećine procenjuje se na više od sto hiljada godina.
3 NAJLEPŠE DESTINACIJE NA SLOVO "A" U SRBIJI Lepota i prefinjenost ovih mesta ostaviće vas bez teksta
Srbija je prepuna kulturno-istorijskih znamenitosti koje svedoče o našoj prošlosti, običajima, graditeljskim navikama iz različitih epoha, te umetnosti i načinu života uopšte.
S obzirom na arheološki značaj, paleontološko bogatstvo, dimenzije prostora i znatne prirodne vrednosti, Risovačka pećina je uređena za turističke posete i otvorena 19. septembra 1987.
View this post on Instagram
Pretpostavka je da je pećina bila stanište lovaca srednjeg perioda starijeg kamenog doba. Centralno mesto pećine zauzimaju figure napravljene od poliesterske smole. Figure predstavljaju porodicu pračoveka: Otac loži vatru dok glača oružje, majka nosi drva, sin pravi alat od kamena a vatri prilazi još jedan sin već spreman za lov.
View this post on Instagram
Zbog njenog velikog značaja kao nalazišta praistorijske kulture, Risovačka pećina je zaštićena zakonom. Njeni duboki kanali danas predstavljaju svojevrsni muzej paleolita, koji svedoči o neprekinutom ljudskom razvoju od samih začetaka civilizacije do danas.
Postoji uređen parking, dovoljno prostran za sve koji u tom momentu pristignu. Ulaznice se kupuju kod turističkog vodiča, koji vam kasnije objasni kako da dođete do pećine. Sam prilaz pećine je izuzetan, uređen, pokošen, priroda mirna, iako je centar grada na svega par kilometara.
Pećina Risovača na mapi:
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)