MESTO U SRBIJI KRIJE TAJNU ANE KARENJINE Majka grofa Vronskog podigla je crkvu na mestu gde je on poginuo, dok je Srbiji poklonio najvrednije!
Sam Tolstoj je, iako nije bio srećan zbog toga što je mnogo ruskih mladića odlazio da se bori u “tuđim ratovima”, bio vrlo ponosan na njihov duh i slobodoljublje. Srbija svakako jeste, zbog toga brižno čuva jedno takvo hrabro srce – srce koje joj je darovao “grof Vronski”.

Kraj jedne od verovatno najslavnijih ljubavnih priča svih vremena dogodio se blizu srpskog sela Gornji Adrovac, gde je jedan ruski pukovnik, koji je inspirisao Lava Tolstoja da stvori lik kakav je grof Vronski, legendarni ljubavnik Ane Karenjine iz istoimenog romana, poginuo oslobađajući Srbiju od Turaka. Taj pukovnik bio je Nikolaj Rajevski za koga se smatra da je bio Tolstojev rođak.
Na poslednjim stranama “Ane Karenjene”, Vronski odlazi u srpsko-turski rat. Tolstojev junak je osećao je da se iz tog rata neće vratiti pa je, odlazeći vozom sa stotinama ruskih dobrovoljaca, hrabro govorio da mu za smrt nije potrebna preporuka.
Nije ni malo slučajno što je veliki ruski pisac isplanirao da Vronski završi upravo na takav način, jer je pukovnik Rajevski u tom ratu zaista i poginuo. Desilo se to 1876. godine, u vreme kada pisanje Tolstojeve “Ane Karenjine” još uvek nije bilo završeno.

Foto: Aleksinac.net
Kada je iz Srbije na imanje Rajevskih stiglo pismo srpskog kralja Milana Obrenovića, pukovnikova majka Ana Rajevski nije dozvolila da se ono otvori. Osećala je da donosi crne vesti, izgovorivši samo da je njen sin poginuo onako kako dolikuje Rajevskim.
Ona je ostavila veliki novac kojim je dvadeset godina kasnije u selu Gornji Adrovac kod Aleksinca podignuta šarena ruska crkva na mestu na kome je prestalo da kuca srce njenog sina, junaka prema čijem liku i delu je stvoren grof Vronski, legendarni lik iz Tolstojeve “Ane Karenjine”.
Prema toj legendi, Rajevski je imao tri srca. Dva su ostala u Rusiji – jedno je pripadalo otadžbini, drugo misterioznoj ženi zbog koje je i otišao iz Rusije. Treće je pripalo Srbiji. Kažu da je Rajevski ostavio zavet da se njegovo telo sahrani na mestu gde pogine, a da se njegovo srce odnese u Rusiju.
Navodno je jedan ruski vojni hirurg izvadio pukovnikovo srce, ali je ono ostalo zakopano u Srbiji da zauvek u njoj kuca, dok je ogromna masa zahvalnog lokalnog stanovništva uz najviše državne počasti ispratila njegovo telo u Rusiju.
Gornji Adrovac na mapi:

Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.

Potpećka pećina: Veličanstvena podzemna riznica kraj Zlakuse
Sa ulazom veličine katedrale i čudesnim pećinskim nakitom, Potpećka pećina kod Užica predstavlja jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije.

PONOVO ODZVANJA MOLITVA NA DREVNOM MESTU! Iznad Crne Trave pronađena zakopana BOŽIJA KUĆA: Veruje se da je bila metoh Aje Sofije
Na području mahale Čuka na 1.400 metara nadmorske visine iznad Crne Trave i Vlasinskog jezera nalazi se značajan arheološki lokalitet iz ranohrišćanskog perioda.

OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.

Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Komentari(0)