MESTO U SRBIJI KRIJE TAJNU ANE KARENJINE Majka grofa Vronskog podigla je crkvu na mestu gde je on poginuo, dok je Srbiji poklonio najvrednije!
Sam Tolstoj je, iako nije bio srećan zbog toga što je mnogo ruskih mladića odlazio da se bori u “tuđim ratovima”, bio vrlo ponosan na njihov duh i slobodoljublje. Srbija svakako jeste, zbog toga brižno čuva jedno takvo hrabro srce – srce koje joj je darovao “grof Vronski”.
Kraj jedne od verovatno najslavnijih ljubavnih priča svih vremena dogodio se blizu srpskog sela Gornji Adrovac, gde je jedan ruski pukovnik, koji je inspirisao Lava Tolstoja da stvori lik kakav je grof Vronski, legendarni ljubavnik Ane Karenjine iz istoimenog romana, poginuo oslobađajući Srbiju od Turaka. Taj pukovnik bio je Nikolaj Rajevski za koga se smatra da je bio Tolstojev rođak.
Na poslednjim stranama “Ane Karenjene”, Vronski odlazi u srpsko-turski rat. Tolstojev junak je osećao je da se iz tog rata neće vratiti pa je, odlazeći vozom sa stotinama ruskih dobrovoljaca, hrabro govorio da mu za smrt nije potrebna preporuka.
Nije ni malo slučajno što je veliki ruski pisac isplanirao da Vronski završi upravo na takav način, jer je pukovnik Rajevski u tom ratu zaista i poginuo. Desilo se to 1876. godine, u vreme kada pisanje Tolstojeve “Ane Karenjine” još uvek nije bilo završeno.
Foto: Aleksinac.net
Kada je iz Srbije na imanje Rajevskih stiglo pismo srpskog kralja Milana Obrenovića, pukovnikova majka Ana Rajevski nije dozvolila da se ono otvori. Osećala je da donosi crne vesti, izgovorivši samo da je njen sin poginuo onako kako dolikuje Rajevskim.
Ona je ostavila veliki novac kojim je dvadeset godina kasnije u selu Gornji Adrovac kod Aleksinca podignuta šarena ruska crkva na mestu na kome je prestalo da kuca srce njenog sina, junaka prema čijem liku i delu je stvoren grof Vronski, legendarni lik iz Tolstojeve “Ane Karenjine”.
Prema toj legendi, Rajevski je imao tri srca. Dva su ostala u Rusiji – jedno je pripadalo otadžbini, drugo misterioznoj ženi zbog koje je i otišao iz Rusije. Treće je pripalo Srbiji. Kažu da je Rajevski ostavio zavet da se njegovo telo sahrani na mestu gde pogine, a da se njegovo srce odnese u Rusiju.
Navodno je jedan ruski vojni hirurg izvadio pukovnikovo srce, ali je ono ostalo zakopano u Srbiji da zauvek u njoj kuca, dok je ogromna masa zahvalnog lokalnog stanovništva uz najviše državne počasti ispratila njegovo telo u Rusiju.
Gornji Adrovac na mapi:
Prestonica vina, poezije i umetnosti: Ovaj biser Panonske nizije morate posetiti barem jednom u životu! (FOTO)
Vršac je grad u koji ćete se zaljubiti na prvi pogled
MANASTIR BLAGOVEŠTENJE Lepota u steni za koju malo ko zna, svedoči istoriji i čeka neke bolje dane
Manastir, odnosno manastirište, Blagoveštenje nalazi se u Gornjačkoj klisuri, na levoj strani puta Petrovac – Žagubica.
Ruku nisam mogla da pomeram, ovde sam se oporavila: Lekovite vode u Ovčar Banji, smeštena na sat i po od Beograda u prelepom delu Srbije
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Komentari(0)