Prizori od kojih zastaje dah: Peščane dine zaslužne su za nastanak ovog blaga, nalazi se samo 2 sata od Beograda
Iako ne može da se tvrdi sa sigurnošću, veruje se da su ova brda nastala zahvaljujući nanosima peska sa dna Panonskog mora
Na oko 90 kilometara od Beograda, u severoistočnom delu Deliblatske peščare, nalaze se Zagajička brda. Loptasti bregovi dopadljivog izgleda su drevne peščane dine, delom šumovite a delom prekrivene stepskom vegetacijom, jedinstveni relikt pra-pejzaža Panonske nizije pre nego što su istu progutale oranice.
Iako ne može da se tvrdi sa sigurnošću, veruje se da su ova brda nastala zahvaljujući nanosima peska sa dna Panonskog mora. Tačnije, zahvaljujući vetru koji je nanosio pesak formirana su uzvišenja koja su potom prekrivena tanjim slojem zemlje.
Većina njih dostiže visinu od oko dve stotine metara, dok se na 256 metara nadmorske visine nalazi najviše među Zagajičkim brdima, te su zato i okarakterisana kao najviša tačka na području Deliblatske peščare, navodi "Vikipedia".
Posebno iskustvo doživećete ako ovaj predeo posetite u proleće i leto, kada se sve zazeleni i kada priroda oživi, bićete u prilici da upoznate svu njegovu lepotu.
Inače, mnogi komentarišu kako Zagajička brda nestvarno podsećaju na ona sa najpopularnije "Windows" pozadine, te Vojvođani stalno govore da su njigova brda bolja njihovih.
Kako stići do Zagajičkih brda?
Ukoliko želite i vi da izbliza vidite ovu lepotu, od Beograda će vam biti potrebno tek oko dva sata vožnje. Putuje se preko Pančeva i stiže do sela Grebenac, odakle možete da nastavite i pešice.
Odatle je do Zagajičkih brda potrebno pešačiti tek nešto više od pet kilometara.
Na mestu koje se smatra najvišom tačkom Zagajičkih brda nalazi se i jedan spomenik, u vidu obeliska, bele boje. Prepoznaje se po meteorološkom stubu koji je namenjen merenju brzine vetra, a koji je vremenom podignut uz ovaj spomenik.
Međutim, nije poznato kada je tačno ovaj spomenik izgrađen.
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
ŽIVI LED U SRCU ŠUMADIЈE: Zašto se Semeteško jezero nikada ne ledi i legenda o plutajućim ostrvima koja prkose logici
U zapadnom delu Kopaonika krije se jezero toliko misteriozno da mu profesionalni ronioci ne mogu izmeriti dno. Otkrivamo zašto se Semeteško jezero, sa svojih 60 metara prečnika, nikada ne ledi u potpunosti, kako plove njegova "živa" ostrva i zašto meštani sela Semeteša veruju da je nastalo kao kazna.
Raj za živce, najstarije lečilište, lekovito blato! Za ove banje retko koji Srbin zna, a spas je kod mnogih bolesti
Nisu poznate, a pružaju potpunu relaksaciju, leče razne boljke, mada nisu sve u dobrom stanju
KAMENI DŽIN U ŠUMADIЈI: Legenda o planini Rudnik – zašto se čuje tutnjava iz zemlje i tajna skrivenog blaga
Planina Rudnik, najviši vrh Šumadije, vekovima je bio centar rudarstva, ali i misterije. Otkrivamo zašto su stari rudari verovali u "Kamene džinove" i kako je mit o bogatstvu povezan sa legendom da se iz zemlje čuje neobična tutnjava, koja upozorava na opasnost i čuva tajne.
Misterije najčudnije crkve u Srbiji: Ovu svetinju zovu srpskim Notr Damom, a u podrumu krije... (VIDEO)
Interesantno je da je ovo jedina crkva u kojo je Sveta Petka oslikana obnaženih grudi
Komentari(0)